Arhiva

Veliki napredak naprednjaka Petkovića

Vuk Z. Cvijić | 20. septembar 2023 | 01:00
Dve godine od kada su objavljene prve činjenice o korupciji u državnoj fabrici oružja Krušik, institucije nisu ništa preduzele, a ovih dana u toku je kampanja kojom se pažnja javnosti odvlači na drugu stranu, u stilu – drž`te lopova. Predstavnici vlasti dve godine prećutkivali su aferu Krušik ili se pravili nevešti, poput predsednika Aleksandra Vučića sa izjavama: „Šta je GIM?“ ili „Pa, šta?“, a onda su odjednom progovorili. O izvlačenju novca iz fabrike opet nisu govorili. Umesto toga, režimski tabloidi – štampani i elektronski – najpre su plasirali priču o navodnoj povezanosti nekadašnjeg direktora Krušika Mladena Petkovića sa Gojkom Đilasom, bratom Dragana Đilasa, lidera SSP. Ni to što tvrdnja tabloida da je Gojko Đilas prodao Petkoviću vilu na Dedinju nije tačna, nije sprečilo premijerku Anu Brnabić da u Skupštini razrađuje i podupire te izmišljotine. I u ovom pokušaju skretanja pažnje i zametanja tragova, kao i u nekoliko prethodnih – kada su meta napada vlasti i tabloida bili uzbunjivač Aleksandar Obradović i njegova porodica - prećutane su važne činjenice. Mladen Petković se predstavlja isključivo kao bivši direktor Krušika, a ne pominje se da je on iz Valjeva samo prekomandovan u Kragujevac i da je još uvek direktor Zastava oružja, da je pre toga bio opštinski činovnik u Zemunu kao kadar SNS-a i da je dramatično uvećana imovina njegove porodice od kada direktoruje fabrikama namenske industrije. Ni vlast, ni tabloide očito ne interesuje kako je moguće da su mine iz Krušika prodavane privilegovanim preduzećima Slobodana Tešića, jednog od finansijera SNS-a ili GIM-u, za koje je posredovao sada pokojni Branko Stefanović, otac novog ministra odbrane Nebojše Stefanovića, i za 20 odsto nižu cenu nego državnom Jugoimportu SDPR, čiji je direktor Jugoslav Petković, Mladenov rođak, koji je takođe počeo kao opštinski funkcioner Zemuna. Da ni dinar nije potrošio za hranu i plaćanje komunalija, Mladen Petković, dok je bio generalni direktor Krušika, od 3. januara 2013. do 19. novembra 2018, sa platom od 176.656 dinara, koju je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, nije mogao da uštedi više od 105.000 evra, pokazuje računica NIN-a. Nikom od nadležnih nije bilo nimalo sumnjivo što, uprkos tome, sa suprugom Aleksandrom Petković postaje vlasnik brojnih nekretnina, vrednijih od milion evra. Tu sumnju nije izazvala ni činjenica da je Petković u imovinskoj karti, koju je poslednji put Agenciji za sprečavanje korupcije dostavio u oktobru 2018, naveo da nema ušteđevinu u bankama. Od imovine prijavio je jedino džip grand čiroki, koji je 2006. kupio na lizing. Pisanje tabloida, za koje se sigurno ne može reći da rade protiv interesa vladajuće većine, nije zaintrigiralo nikoga od nadležnih ni da Petkovića „podsete“ da je, nakon prelaska iz Krušika u Zastava oružje, bio obavezan da Agenciji za sprečavanje korupcije prijavi novu imovinsku kartu. Po važećem zakonu bio je dužan da to uradi najkasnije 30 dana nakon imenovanja na novu funkciju, a od tada je prošlo više od dve godine. Na sajtu Agencije, međutim, nalazi se samo stara prijava, iz aprila 2018, dok je bio direktor Krušika. Stoji i napomena da mu ta funkcija više nije aktivna. O primanjima u Zastava oružju nema ni reči, a zaista je malo verovatno da u kragujevačkoj fabrici zarađuje u dinar isto kao u valjevskoj. Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za NIN objašnjava da je Petković 2018, kada mu je istekao mandat direktora u Krušiku, morao da uradi jednu od dve stvari – da u roku od mesec dana preda izveštaj o imovini ili da obavesti Agenciju za borbu protiv korupcije o promeni funkcije. Po svemu sudeći, nije uradio ni jedno, ni drugo, a trebalo bi proveriti da li je Agencija zbog toga pokretala postupak protiv njega, ističe Nenadić. NIN i mnogi istraživački portali, a pre svih BIRN, pisali su o tome da je, od dolaska u Krušik, privatna imovina porodice Petković postajala sve veća, dok su se množili dugovi i dani tokom kojih je račun državne fabrike iz Valjeva bio u blokadi. Prema podacima NBS, ta blokada traje neprekidno više od pet godina - 1.830 dana, a vrednost neizmirenih obaveza je porasla na skoro 630 miliona dinara ili 5,3 miliona evra. Nasuprot Krušiku, sve do prošle godine, firmi Mavija, koju je 2012. osnovala Petkovićeva supruga Aleksandra, sve je išlo kao podmazano. U međuvremenu, od februara 2017, osnovna delatnost te firme više nije skladištenje nego priprema gradilišta, a Mavija se sa Novog Beograda seli na Vračar. „Sele“ se i njeni poslovi i od tada ugovara brojne dilove sa državom, a BIRN je prvi objavio da je Mavija bila angažovana na dva velika državna projekta, na izgradnji Beograda na vodi i auto-puta „Miloš Veliki“. Istovremeno i poslovna imperija porodice se širi. Samo tri meseca kasnije, u maju 2017, supruga direktora Zastava oružja osniva novu firmu, Grafen grupu (Graphene Group), registrovanu za konsultantske i druge usluge. NJeni prihodi su prvi put 2019. premašili milion dinara, a u prve dve godine neto gubitak je narastao na više od 6,7 miliona dinara. U međuvremenu, Aleksandra Petković je u martu 2018. formalno 100 odsto vlasništva u Grafen grupi prenela na svoju drugu firmu Mavija, preko koje je u februaru 2019. osnovala i treću firmu, Mavija konstrakšn, za nespecijalizovanu trgovinu na veliko. Ta najmlađa firma je već u prvoj godini poslovanja imala sedam zaposlenih, ostvarila je prihod od 14,4 miliona i neto dobit od 0,7 miliona dinara. Sve šira lepeza firmi, koje je osnovala supruga bivšeg direktora Krušika i još aktuelnog direktora Zastava oružja, ipak ne daje odgovor na pitanje odakle Petkovićima novac za kupovinu brojnih nekretnina. Na to ukazuju i podaci iz finansijskih izveštaja, iz kojih se vidi da je Grafen grupa kraj prošle godine dočekala sa akumuliranim minusom većim od 55.000 evra, dok je Mavija konstrakšn u plusu od jedva 6.000 evra. S druge strane, činilo se do prošle godine da je Mavija jedna od najbrže rastućih firmi u Srbiji, ali otkako joj je suprug napustio Krušik, ni Aleksandri Petković ne cvetaju ruže. Mavija je, naime, 2015. završila u plusu od samo 640 evra, ali je u to vreme bio i njen najveći profit od osnivanja. Već naredne godine neto dobit je skočila na 167.000 evra, da bi u 2017. dostigla rekordnih 800.000 evra. U 2018. dobit je pala na 278.000, a lane je opet skočila na oko 540.000 evra. Sve zajedno, Mavija je svojoj vlasnici obezbedila profit od skoro 1,8 miliona evra. Da je deo tog novca Aleksandra Petković sebi isplatila u vidu dividende, uz plaćanje propisanog poreza na dobit, ne bi možda bilo ni pitanja odakle Petkovićima novac za nekretnine. Međutim, vlasnica Mavije, na osnovu odluka koje je uz finansijske izveštaje dostavljala APR-u, nije uzela ni dinar od te zarade, već je sva dobit ostala neraspoređena. Sve odluke o neraspoređenoj dobiti od 2016. do 2019. još uvek se mogu naći na sajtu APR-a, a svaku od njih potpisala je Aleksandra Petković. Iz zvaničnih bilansa može se, takođe, videti da 1. januara 2017. Mavija nije imala nikakvu stalnu imovinu, a da je njena vrednost na kraju prošle godine bila veća od milion i po evra, od čega su 880.000 evra vredne „nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi“. Mladen Petković je samo jednom, vrlo šturo, za BIRN negirao da je njegovo članstvo u SNS-u pomoglo njegovoj supruzi da dobije poslove na velikim državnim projektima i da tako ostvari veliki profit. „Jesam član, ali nemam nikakav uticaj. Verujte da sam ja toliko nebitan čovek i da nemam uticaj ni na koga i ni na šta, a posebno na Beograd na vodi. Moja supruga je građevinski inženjer i ne mogu da joj zabranim da radi u struci“, rekao je Petković za BIRN. Ono što se iz dokumenta vidi su brojne nekretnine. Stan u Ulici Ismeta Mujezinovića na Novom Beogradu od 85 kvadrata, u kome je do 2017. bilo sedište Mavije i polovine stana od 85 kvadrata u istoj ulici, u svojini su Aleksandre Petković. Zatim na Vračaru u Ulici Stojana Protića na Maviju se vodi stan od 170 kvadrata u novoizgrađenoj zgradi, čija je vrednost procenjena na više od pola miliona evra i garaža od 12 kvadrata. Tu je i novo sedište Mavije. Još jedan stan na Vračaru, u Molerovoj ulici, koji je pod hipotekom, vodi se na Aleksandru Petković. Grafen grupa, ćerka firma Mavije, ima upisano 5,2 hektara zemljišta u okolini Šapca i objekte za skladištenje od 1.500 kvadratnih metara. Na ime Mavije 12. jula 2018. uknjižena je i sporna vila na Dedinju u Jevrema Grujića, od 193 kvadrata i plac od 1.083 kvadrata. Indikativno je da su se „za bivšeg direktora Krušika“, ali ne i za aktuelnog direktora Zastava oružja, tabloidi zainteresovali tek kada im je neko dojavio da su tu vilu Petkovići kupili od brata Dragana Đilasa. To baš i nije bilo tako. NIN je imao uvid u kupoprodajni ugovor između preduzeća Comity Real Estate kojeg je zastupao Gojko Đilas i LJubiše Mihajlovića. U tom ugovoru od 25. avgusta 2017. navodi se da je firma Comity Real Estate prodala vilu i plac u Jevrema Grujića za 720.000 evra LJubiši Mihajloviću, što znači da Petković tu vilu nije kupio od Gojka Đilasa, kako tvrde tabloidi. BIRN je još u oktobru 2019, pozivajući se na katastarske podatke, objavio da je Mavija u novembru 2018. uknjižila kuću od 193 kvadrata i plac od 10 ari na Dedinju i da su „u registru cena nepokretnosti koji evidentira Republički geodetski zavod, imanje i kuća istih površina u istoj ulici gde se nalazi i imanje Mavije, u martu 2019. procenjeni na 800.000 evra“. Tabloidi su prvo tvrdili da su tu vilu Petkovići platili mnogo manje od njene tržišne cene. Suština kampanje je bila da se pokaže da je Đilas prevario državu, jer da su novi vlasnici tu kuću umesto 800.000 evra platili, na primer, 1,5 miliona evra, tada bi prodavac za porez na prenos apsolutnih prava po stopi od 2,5 odsto, morao umesto 20.000 da plati 37.500 evra. Ako je to istina, država je oštećena za 17.500 evra. Poređenja radi, Državna revizorska institucija je utvrdila da je GIM na razlici u ceni samo tokom 2018. oštetio Krušik za 14 miliona evra. Inače, po važećim zakonima porez na prenos nekretnine plaća prodavac, ali više advokata, koji se bave prometom nekretnina, tvrde za NIN da je u praksi drugačije i da prilikom sklapanja ugovora uglavnom kupci na sebe preuzimaju i tu obavezu i ona se, skoro po pravilu, uračunava u cenu nekretnine. U svakom slučaju, postavlja se pitanje zašto nadležni državni organi, konkretno, poreznici nisu reagovali tri godine nakon ove transakcije, ako je postojala i najmanja sumnja da je vila prodata ispod cene i da je na taj način država ostala kraćih rukava. Iz tabloida i skupštinskih klupa zatim su krenule optužbe da je Gojko Đilas vlasnik 29 nekretnina. Dragan Đilas je to demantovao navodeći da njegov brat ima dva stana. Umesto tabloida, šta je istina trebalo bi da utvrde nadležni državni organi - isti oni koji nisu reagovali pune tri godine, koliko je i prošlo od prodaje vile na Dedinju „ispod tržišne cene“ i oni koji već dve godine ne reaguju na navode o mogućoj korupciji u Krušiku. Od svih za sada je pod istragom samo uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji je bio tajno uhapšen i još uvek je pod krivičnim postupkom i suspenzijom, a još nije optužen za bilo šta.