Glamur u ime ravnopravnosti

Konačno se desio presedan u praksi Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, najavljivan kao spona sa narodom u trenutku inauguracije novog v. d. direktora Viktora Kiša, januara ove godine. Ceo poslednji nivo zdanja na Ušću pretvoren je u izložbu venčanica Žan-Pola Gotjea, pod nazivom LJubav je ljubav, koja traje do 14. februara. Takav otklon od uobičajenog probudio je razne strasti, često ne baš ljubavne, pa su novinari sproveli vrstu bojkota konferencije za medije uoči otvaranja postavke. Da li zato što nisu bili saglasni sa idejom da nešto tako profano bude izloženo u čeonoj srpskoj muzejskoj instituciji, ili su i dalje izražavali otpor prema Kišovom političkom naimenovanju, ili su, pak, navikli da stvarnost prate na internetu, tek, predstavnici sedme sile pojavili su se u sasvim lazurnom sastavu. U smislu prvog od pretpostavljeiih razloga, novinarima nije palo na pamet da ako visoku modu može da ponudi MOMA ili Metropoliten u NJujorku, zašto ne bismo i mi, u kulturnoj zabiti. Uostalom, ne radi se o pukom primenjenom artu, već o agilnosti u promeni svesti javnosti, naznačili su uvodničari u izložbu. Jer, podnaslov postavke (Radost venčanja za sve) podrazumeva težnju Gotjea da se izbori za ravnopravnost homoseksualnih brakova i jednakost svih uz poštovanje razlika. Ipak, na osnovu postavke kreirane iz Muzeja lepih umetnosti u Montrealu, kao organizatora lutanja LJubavi, čini se da je emancipacija žena prva od Gotjeovih smernica (uz zadršku da ih ipak stavlja u tradicionalni položaj pretpostavkom da im je cilj da se udaju). Naime, samo nekolicina muških lutaka nosi svadbenu odeždu, a i one bi mogle da predstavljaju metroseksualne mladoženje, budući da pozicije „pred oltarom“ nisu naznačene. Zapravo, modeli su uglavnom plasirani kao ukrasi na svadbenoj torti, gigantskoj i iz budućnosti, s obzirom na to da se na nekim plastičnim licima hologramski menjaju izrazi. Jedna od listom ćelavih „snajki“ čak nešto i progovara, istina nerazgovetno, modifikovano tjuningom. Hologrami su vrlo efektni, sve i ako su deo svečarske dekoracije. Inspirativne su i smele kombinacije etno i futurističkih detalja samih venčanica, poput narodnog veza i dijademe od pleksiglasa. Kulturna pozajmica, kako se zove Gotjeov pristup svečanim odorama, najeksplicitnije se ogleda u mladoj sa perjanicom, što je istovremeno i najjači stejtment povodom sticanja ženske ravnopravnosti. Štaviše, kruna od perja, svojstvena poglavicama prvih kanadskih naroda Metisa i Inuita, obara načelo muškog preimućstva. Veo dugačak nekoliko desetina metara na drugom modelu potvrđuje dominaciju žena, dok bebe na leđima pojedinih lutaka zagovaraju ukidanje sramote da mlada uđe u brak bremenita. Uprkos progresivnom stavu, beogradskoj LJubavi ipak nešto fali, a to je da modeli prošetaju. Ovo nije bilo moguće iz više razloga – korone, odlaska Gotjea u prevremenu penziju što se tiče modnih revija (u januaru 2020. godine) i drastičnog poskupljenja izložbe koje bi takav potez prouzrokovao. Ovako, ona je koštala oko 100.000 evra, uglavnom plaćenih novcem privatnih donatora. Prodaja ulaznica po ceni od 600 dinara doprineće budžetu MSU, ukoliko relevantni deo naroda navali na izložbu. Kuriozitet vredan pomena je to što svaki od eksponata sa najvišeg sprata vredi više od bilo kog rada domaćih savremenih autora, kako je primećeno na konferenciji. Stoga će postavka zadovoljiti narodnu žudnju za glamurom ako i omane sa žeđi za kulturom.