Arhiva

Dobar štof po evropskoj modi

Sava Blagojević | 20. septembar 2023 | 01:00
Evropski parlament usvojio je predlog Evropske komisije da Novi Sad, umesto 2021. godine, titulu Evropske prestonice kulture, zbog svetske pandemije virusa kovid-19, ponese 2022. godine. Novi Sad će tako, umesto sa Temišvarom i Elefsinom, godinu titule deliti sa Ešom (Luksemburg) i Kaunasom (Litvanija). Koliko ova situacija utiče na planiranje i realizaciju ovog projekta, razgovarali smo sa Nemanjom Milenkovićem, direktorom Fondacije Novi Sad – evropska prestonica kulture. „Panelisti Evropske komisije ocenili su Novi Sad kao jednu od najboljih evropskih prestonica kulture u ovoj fazi priprema u septembru 2019. godine. Kada na tu činjenicu dodate da su godine titule za Temišvar i Elefsinu odložene za 2023. godinu, dok je jedini Novi Sad zbog pandemije izmešten sa 2021. na 2022, to ukazuje na poverenje koje smo stekli, zahvaljujući dosadašnjim rezultatima. I to jeste veliki kompliment, uzimajući u obzir da smo postali prva kulturna prestonica ispred zemlje kandidata za Evropsku uniju, što nam daje dodatno samopouzdanje da sve izmene, koje svakako utiču i na nas, vidimo kao priliku da od starta postavljene ciljeve dodatno utvrdimo kao legate, koji će ostati i trajati i posle godine titule.“ Ove jeseni je ujedno i četiri godine od proglašenja Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture u Briselu. Šta je urađeno za te četiri godine, a šta je tek preostalo da bude urađeno? Novi Sad se opredelio za nesvakidašnji pristup u pripremi za Evropsku prestonicu kulture. Ceo tim Fondacije je tituli pristupio kao šansi za izgradnju trajnih, a ne nekih montažno-demontažnih „mostova“. Zato je pobednička krilatica, Za nove mostove, i dalje naša vodilja i motiv. Zahvaljujući legatskom pristupu u izgradnji ljudi, procesa, prostora i programa, nama je svejedno koje smo godine kulturna prestonica. U glavi nam je od starta bila 2026. godina, jer to je rezultat procesa pripreme u kome je Novi Sad postao jedini grad u ovom delu Evrope, čije sve 33 ustanove kulture imaju sopstvene strateške planove usklađene sa desetogodišnjom, krovnom strategijom grada. Zato će Novom Sadu ostati mlad i obrazovan tim u punoj snazi, sa ogromnim iskustvom pripreme jedne od najuspešnijih evropskih kulturnih prestonica, i to iskustvo može kasnije da se primeni bilo gde u Srbiji. Izgrađeni procesi, od kojih su neki, već sada, postali delovi naučnih istraživanja na svetskim univerzitetima poput Oksforda, Harvarda i Kolumbije, daju primer i drugim kulturnim prestonicama. I upravo na tim, „nevidljivim“ temeljima, stoji svaki novi „most“ koji vidimo i kojem se divimo. U slučaju Novog Sada, to su programski lukovi Doček i Kaleidoskop kulture u programskom smislu, a u prostornom smislu to je jedinstveni poduhvat obnove, izgradnje i razvoja 40.000 metara kvadratnih prostora za kulturu. Koliko je situacija sa korona virusom uticala na realizaciju programa u toku ove godine? Da li imate „plan B“ u slučaju da svetska pandemija ne utihne do godine titule? Pola miliona ljudi je od početka pandemije videlo programe Fondacije, koji su realizovani u saradnji sa celokupnom novosadskom umetničkom scenom. Stvarajući, a potom i emitujući nove sadržaje, a ne arhivske materijale, uživo ili kroz odloženo gledanje, Novi Sad je i u ovom delu kulturne ponude postao pionir u Srbiji i regionu. Ovakvim pristupom, i pored svih poteškoća s kojim smo se suočili i koje će se sigurno tek odraziti na oblast kulture, želimo da svojim uverenjem, pristupom i doprinosom pokažemo da kultura nije pasivnost i „izdržavano lice”, koje će da čeka do neke nove prilike, već da u skladu sa svojom krilaticom „za nove mostove” budemo jedan od najznačajnijih faktora kretanja u jedinom ispravnom pravcu normalnosti u kojoj je kultura način života. Otuda, za godinu titule, mi imamo plan „A + B“. Kao i svi, nadamo se da će ova pošast što pre prestati i da će programe koje pripremamo moći da poseti najveći broj posetilaca. Nova normalnost za nas postaje samo to da smo pređašnjim iskustvom naučili i usvojili kao trajno načelo kako da te iste programe putem digitalnih kanala komunikacije vidi još veći broj ljudi širom sveta. Kako su se u novonastaloj situaciji snašli gradovi koji su tokom 2020. godine slavili titulu kulturne prestonice, Rijeka i Galvej? Da li ste u komunikaciji s njima i da li učite i izvlačite zaključke iz njihovih iskustava? Titula Evropske prestonice kulture ne tiče se samo razvoja kulture, ona sa sobom povlači i druge privredne grane, poput turizma i ugostiteljstva, a koje su ove godine zbog pandemije pretrpele ogromne posledice. Tako da, kada govorimo o Rijeci i Galveju, to nije bio samo „udarac“ za kulturu, već i za njihovu privredu, koja je značajno mogla da prihoduje na osnovu ovog projekta. Najveća pouka od ta dva grada jeste da je važno da se, bez obzira na sve okolnosti, što pre prihvati novonastala situacija, čime će lakše biti prevaziđeni problemi koji su pred nama. Da li već imate definisane programe za godinu titule, 2022? Mi smo pobedili na osnovu programskih ideja, metaforički rečeno - dobrog štofa, koji sada krojimo po evropskoj modi, a u skladu sa našom konstitucijom, kako bismo dobili najbolje moguće odelo - program za 2022. godinu. Stvaranje i realizacija programa EPK je izuzetno težak i zahtevan posao. Ne samo u kvalitativnom smislu, već i u samom obimu. Na sve to, pandemija je ovaj proces još više otežala. Ipak, mi smo od starta znali u kom pravcu se krećemo. Teme interkulturalnosti i multikulturalnosti, migracija, ženskog stvaralaštva, kulture mira, očuvanja kulturnog i prirodnog nasleđa Dunava i druge su te koje oblikuju i pojedinačno stvaranje programa. Povezujući ustanove kulture i vaninstitucionalnu scenu, različite vrste umetnosti i žanrove, radimo na onome što je budućnost, ne zaboravljajući ono što je naša prošlost. Milevu Marić Ajnštajn, Milutina Milankovića, Milicu Stojadinović Srpkinju, Nikolu Teslu, Savu Šumanovića, Milicu Tomić i mnoge, mnoge druge naše velikane kroz vizuru Novog Sada predstavićemo u evropskim okvirima, kao neodvojiv deo evropske kulturne baštine. Po pravilima Evropske komisije, najvažnije pojedinačne programske projekte predstavićemo u junu, a programsku knjigu, sa svim događajima, u oktobru 2021. godine. Projekat Evropske prestonice kulture je u drugim evropskim gradovima često trpeo kritike lokalne javnosti - etiketiran je kao elitistički projekat, koji nedovoljno zastupa nezavisnu umetničku scenu. Koja su vaša iskustva, kakve su reakcije novosadske scene? Naše iskustvo je utemeljeno isključivo na činjenicama. Utiske prepuštamo drugima. Činjenica je da programske ideje vaninstitucionalne scene apsolutno dominiraju u pobedničkom dokumentu Novog Sada za titulu Evropske prestonice kulture. Štaviše, u toku ove „pandemijske godine“ dodatno smo ojačali novosadsku umetničku scenu u vrednosti od 30 miliona dinara, mimo pripreme za godinu titule, mimo javnog budžeta, prvenstveno od sredstava sponzora. Mrežom od osam kulturnih stanica širom grada nismo samo obnovili viševekovno kulturno nasleđe (zapuštene stare fabrike, domove kulture i sportske objekte), već smo ih u potpunosti otvorili pre svega za nezavisnu scenu. Činjenica je da to sve ne bismo radili ukoliko ne smatramo da nam to nije važno. To je pristup koji, prema istraživanjima nezavisnih evaluatora novosadskog univerziteta, velikom većinom vide i podržavaju i građani i sama scena. Ima li budućnosti za kulturu? Na koji način mi danas možemo da utičemo na nove generacije da postanu uživaoci kulturnih sadržaja? Ukoliko mislite da nikada gore nije bilo za kulturu i da nema nade za nju, ili smatrate da je baš sada najbolje vreme za kulturu i da nam je ona jedina nada, u oba slučaja ste u pravu. Razlika je u vašem pristupu kao posledici uverenja. Žaliti se na vreme, sudbinu, čak i na publiku, meni nije blisko. Umesto kritike upućene novim generacijima što, na primer, nedovoljno posećuju operu, mi smo išli u susret njima. Opere za decu su postale neodvojiv deo ponude mreže novosadskih kulturnih stanica. Izvođenje opere Rigoleto na otvorenom ispred Češkog magacina na Velikom Limanu sa sve 3D mapingom kao scenografijom, fantastičan je iskorak. Kao uostalom i nastup Alekseja Tihomirova, najboljeg operskog basa na svetu u okviru Dočeka, jedinstvene umetničke proslave dve Nove godine u Evropi, koji smo već tri puta organizovali u Novom Sadu. Konačno, kao što reče dr Vasa Mihailović, „bolje je upaliti makar i malenu sveću u mrkloj noći, nego večito proklinjati mrak“.