Medalja za vraćanje medalje

Doktor Nenad Ristović, infektolog, kako kaže, „sasvim je običan čovek“, čiji je izbor da mu radni dan traje 24 sata ako pandemijska situacija od njega to zahteva. Neobičnim ga čini činjenica da je predsedniku Vučiću vratio zlatnu medalju za zasluge u borbi protiv korone, a sve da bi zaštitio porodicu od „brutalnih napada dvojice kriminalaca iz vrha zaječarske Srpske napredne stranke“. Zaječar je sasvim običan gradić na jugoistoku zemlje, siromašan kao i svi ostali, a poseban samo zato što su pomenuta lica zapravo pioniri u krađi i bahatosti u odnosu na svoje partijske drugove, kako objašnjavaju pojedini građani. Ko su ti lokalni šerifi, dr Ristović nije hteo da otkrije, smatrajući dovoljnim da napomene njihove krivične dosijee. Jer, jedino je Boško Ničić, aktuelni gradonačelnik, prvostepeno osuđen za zloupotrebu službenog položaja, da bi Apelacioni sud ovu presudu opovrgao. I, samo je Milan Stanković, Ničićeva „desna ruka“, pomoćnik gradonačelnika za sport, omladinu i verska pitanja, predsednik zaječarskog Glavnog odbora SNS i predsednik UO Centra za socijalni rad - optužen za nasilje u porodici. „Zaječarska policija je ovu činjenicu htela da zataška izdavši saopštenje bez inicijala počinitelja zlostavljanja“, novinar Miljko Stojanović iz portala Glas Zaječara opisuje odstupanje od uobičajene prakse MUP-a. Stanković je dobio podršku ćutanjem i stranačkih družbenika. „Zaječar je vlasništvo ove dvojice ljudi“, tvrdi Vlado Madžoski, novinar u penziji, pokretač Timočke informativne agencije i povremeni kolumnista Danasa, započinjući priču o tome kako je sve počelo. „U trenutku kad je 2003. Demokratska stranka izgubila vlast u gradu, Ničić je osnovao stranku Pokret za Krajinu, da bi već sledeće godine postao gradonačelnik i počeo lokalnoj zajednici da pravi dugove“, objašnjava Madžoski. „Taj je promenio više partija i od Maje Gojković, zbog čega je narod skovao sintagmu kao njegov moto - Živim od Zaječara“, dodaje pisac Ivan Potić. I dr Ristović, jedan od svega oko 100 infektologa u Srbiji, bavi se politikom kao član gradskog parlamenta, ali u ime „običnog naroda“. Takva ograda ne pomaže mu da ga i Ničić i Stanković, ali i Aleksandar Vučić, doživljavaju kao političkog neprijatelja, posebno uoči lokalnih izbora, čemu pripisuju i čin vraćanja ordena. „Pošto je prozvao ljude iz GO SNS, bez ijednog dokaza, očito je da je ovim izmišljenim napadom, i vraćanjem medalje predsedniku Srbije, započeo svoju predizbornu kampanju na izuzetno ružan način. Ovim činom, koliko god njegovo prenemaganje delovalo nekima srceparajuće, razotkrio je svu svoju političku nemoć“, izjavio je za medije Ničić, sam se prepoznavši u Ristovićevom navodu. Vučić je kao i obično izveo melodramu, doduše kratku, ističući da se odupro apelima da „nije dobro da neki ljudi dobiju odlikovanja“, jer on se „rukovodio zaslugama“, dok je tim „nekima bilo važnije da napadnu članove stranke predsednika“. I sam je donekle obelodanio povod Ristovićevog otpora, vezanog za „objavljivanje slika na društvenim mrežama“. Zbog tih „slika“, opskurnih, a najverovatnije fotošopiranih, kao i želje da se ne ide dublje u politizaciju sukoba, infektolog je rešio da zaćuti. I da se potpuno preda radu u crvenoj zoni. Stoga je NIN primoran da raščivija zaječarsko „klupko zmija“ uz pomoć trojice već imenovanih sagovornika koji pomenutom metaforom i nazivaju sistemsko pljačkanje naroda. I držanje u šaci posredstvom društvenih mreža, ali i grupnog četa članova gradskog SNS-a. Gde Ničić kontinuirano vređa, omalovažava i skriveno preti neistomišljenicima. Dok je Ničić za svoj račun gospodario gradskom kasom, u ime Pokreta za Krajinu, glavne poluge presipanja bile su novogodišnje i druge terevenke, kad je o javnom trošku angažovao estradne zvezde, koristeći u tom smislu i Zaječarsko kulturno leto i Zaječarsku gitarijadu, nastavlja Madžoski. U drugom mandatu, osvojenom pod istom zastavom, ali potom prešavši u SNS iz interesnih vizija, Ničić je već znao da veći novac leži u građevinskim radovima, a podrška u partijskom zapošljavanju. Stoga je broj zaposlenih u Opštini prebacivao 300 službenika, a Zaječar dobio ukrasnog leptira, vrednog oko 20.000 evra, kao i fontanu, a da nema puteve i kanalizaciju. Grad na Crnom Timoku noću šljašti od svečane rasvete poput Las Vegasa, ili Beograda, čiji recept gradska vrhuška koristi za bogaćenje. Ima naravno i nepotizma koji je teže sakriti u malom mestu, pa je opšte poznato da je gradonačelnik uhlebio celu familiju, uglavnom je pretplativši na nadzorne odbore. Tako mu je žena i predsednica NO Specijalne bolnice Gamzigradska Banja, i v. d. direktora Doma učenika srednjih škola u Zaječaru. Ćerka mu je članica NO tamošnjeg Zavoda za javno zdravlje, dok živi u Beogradu i radi kao sekretar Biblioteke Grada. I šurak je u svojstvu predsednika NO Arhiva Timočke krajine, a tast član Gradske komisije za javno zdravlje, kao medicinski tehničar u penziji, nabrajaju naši sagovornici. S druge strane, dr Ristoviću je svaki vid korupcije mrzak, pa njegovi politički rivali ne mogu da nađu svedoka da je ikad iz prikrajka primio i 200 dinara, uglas kažu Madžoski, Stojanović i Potić. Zato ga i blate, mahom preko neformalnih medija, u već uvreženom maniru „prostakluka“. Jedan ovlašan pogled na Ničićev fejsbuk-profil dovoljan je da sve ove tvrdnje dokaže. „Predsedniku Vučiću bi bilo bolje da, umesto što ih brani, ispuni bar deo obećanog uoči predsedničkih izbora“, poručuju trojica intelektualaca. A ne da se u Zaječaru i dalje upropaštavaju turistički potencijali vezani za blizinu bugarske granice, kao i prednosti plodne zemlje od koje imaju sezonske koristi samo radnici u voćnjacima Miroslava Miškovića. „Od drugih investitora, država je dovela samo Gorenje koje je zbog gubitaka obustavilo proizvodnju, a posle firmu prodalo Kinezima, pa su radna mesta ponovo žrtvovana, umesto da se – po Vučićevom obećanju umnože“, sad su naši sagovornici već ljuti. Od uveravanja Zorane Mihajlović da će biti revitalizovana putna infrastruktura, takođe nema ni govora, iako se Ničić dodvorava žiteljima seoskih naselja besplatnim prevozom. O vrsti saradnje gradonačelnika sa vlasnikom namenskih autobusa i kombija govore zajedničke fotografije iz raznih inostranstava. Ali, ako je dr Ristović „običan čovek“, kao što je Zaječar običan gradić, zašto i Ničić i Stanković ne bi bili i obični pripadnici svoje partije? Krivično optuživani, osuđivani, preletačevići, koristoljubivi na račun svog naroda, brzi na jeziku uvreda... Ali, oni su ipak istaknuti, pa ih meštani porede sa Milutinom Jeličićem Jutkom iz Brusa i Radošem Milovanovićem iz Lučana. Svog infektologa cene, možda i više nakon vraćanja ordena, čime je skrenuo pažnju na jednoobrazno jadno stanje Srbije zbog kog je svako ko ima petlje - napušta.