Arhiva

Greške po difoltu

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
Da nastavim prošlonedeljnu priču o Rečniku suvišnih reči Gordane Đerić, za koji sam rekao da me je isprva uplašio svojim društvenopolitičkim i filozofskim usmerenjem, a onda sam otkrio da i za čistog jezikoslovca ima obilje materijala. U rečniku se navode mnoge strane reči koje se u tekstovima, pa i u govoru, koriste bez stvarne potrebe, budući da imamo dovoljno domaćih ili odomaćenih sinonima. Autorka nije nikakav purista, ali je u pravu kad kao suvišne označava reči aplicirati (umesto prijaviti se ili konkurisati), benefit (umesto korist), devastiran (umesto uništen ili upropašćen, a ja bih dodao i razoren, opustošen), edukacija („neodređeno se koristi za obrazovanje, obučavanje, podučavanje, prosvećivanje, usavršavanje...“), implementacija (primena, sprovođenje, ostvarenje, izvršenje), koučing (treniranje, obučavanje), panel („svaka, i najgluplja govorancija danas je ’panel’, niko više ne kaže diskusija, okrugli sto, razgovor, tribina, skup...“), po difoltu („može se reći na mnogo lepših načina: automatski, mehanički i sl.“). Tu su i mnogobrojni nepravilni oblici, česti u današnjem medijskom jeziku, od kojih sam na neke i ja ukazivao u ovoj kolumni: „bezbedonosan, bezbedonosno“ umesto bezbednostan, bezbednosno, „odmaram“ um. odmaram se, „gde ćete na odmor“ um. kuda ćete, sve češći glagoli sa suvišnim prefiksom kao izdefinisati, izdominirati, izreagovati, iskomentarisati, iskomunicirati, iskompromitovati, ispromovisati, odreagovati, odrizikovati i sl. (gde je sam glagol dvovidski, dakle u određenom kontekstu svršen i bez dodatka iz- ili od-), a posebno pogrešne upotrebe predloga: „na i oko terena“, „sa i bez razloga“, „u ili izvan EU“ (dok je pravilno, kao što znamo, „na terenu i oko njega“ itd.), „po pitanju“, „po prvi put“ i tako dalje. Među rečima upotrebljenim u pogrešnom značenju navode se i „akcija“ (umesto sniženje, popust ili rasprodaja), „pozicija“ (kao pojam suprotan opoziciji, tj. vlast, vlastodršci), „veća/manja cifra“ (umesto veći/manji broj odnosno viša/niža suma) i druge. Ukratko, ovo je rečnik koji možemo preporučiti svakome ko ne želi da govori i piše „razobručenim, tehnokratskim“ nego književnim srpskim jezikom.