Industrija loše zabave

U rijalitiju Parovi dogodila se pobuna. Učesnici su probili vrata i izašli iz prostora u kojem su inače zatvoreni, a nameravali su da dođu do prvog sprata gde se nalazi producent. Realno, veća je bila verovatnoća da negde nalete na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tako da su još imali i sreće. Moglo je veče da se okonča tako što bi slušali o tome kako smo najbolji u Evropi u bukvalno svemu. Ovako su samo završili u policiji. Ceo slučaj je obavijen velom tajne, nekoliko učesnika je, dakle, uhapšeno, a televizija Hepi nije bila preterano voljna da objašnjava ovaj incident. Da li učesnici nisu bili zadovoljni uslovima bitisanja u rijalitiju? Ono jeste da dosta toga tamo nije baš na zavidnom nivou, ali makar su bezbedni od korone. Možda im je pet izrežiranih tuča nedeljno bilo previše? Možda su im dosadile svađe, ma koliko to zvučalo neverovatno? Možda nisu zadovoljni honorarima? Možda. A možda je i istina negde na sasvim drugoj strani. Možda su učesnici Parova čuli za rijaliti „Skupština“, koji se takođe odvija ovih dana i koji nudi neuporedivo bolje uslove od njihovih. Ako jesu, onda im nije lako. Za početak, vlasnik i priređivač rijalitija „Skupština“ je država, a dobro znamo da svi više vole da budu na državnim jaslama nego u privatnom sektoru. Svaka čast Peconiju, ali javna služba je javna služba. Drugo, u „Skupštini“ svi učesnici, takozvani „poslanici“, imaju isti honorar i nema veze ko ima veći ili manji staž ili popularnost. Takođe, tamo ne može da se desi da ti produkcija, kao u Parovima, oduzme nedeljni honorar ako prekršiš neko pravilo. Eventualno mogu da te kazne privremenim izbacivanjem, ali ni tada ne ideš u izolaciju, nego bukvalno gde ‘oćeš, samo je bitno da nisi u „Skupštini“. Osim toga, za razliku od Parova, gde se hrana koristi za najrazličitije igrarije i spletke, pa se čak dešava i da obezbeđenje oduzme učesnicima svu hranu, u „Skupštini“ je situacija sasvim drugačija. Učesnici imaju superpovoljan restoran u kojem mogu da jedu šta žele kad god požele. Hranu eventualno može da im oduzme predsednik parlamenta Ivica Dačić, ali ni to nije veliki problem, jednostavno odu do restorana i uzmu drugu. „Skupština“ se od Parova razlikuje i po tome što učesnici ne moraju da se tuku i svađaju, a i kad bi morali, realno ne bi imali sa kim. Svađaju se, doduše, sa zamišljenim neprijateljem koji nije tu, Draganom Đilasom, i tu dolazimo do one najvažnije stavke. U „Skupštini“, naime, ne postoje nikakve igre i zadaci osim jednog. Pomenuti Đilasa u svakom izlaganju, šta god da je tema. Možda deluje lako, ali nije baš tako naivno i to znaju svi gledaoci „Skupštine“. Na kraju, dobra stvar kod ovog rijalitija je i što učesnici nisu non-stop zatvoreni unutra i imaju kontakt sa spoljnim svetom. Dobro je za same učesnike, naravno, ali za ostale ljude nismo sigurni, no to je neka druga priča. Oni, dakle, na kraju svakog dana mogu da odu iz rijalitija i ponovo se kasnije vrate u zakazanom terminu. Ukoliko su, dakle, učesnici Parova čuli za ovaj daleko bolji rijaliti, teško ćemo ih umiriti. Zato bi trebalo razmisliti o jednom kompromisnom rešenju. Učesnike Parova na neko vreme prebaciti u „Skupštinu“, a „poslanike“ kod Peconija. Parovi sigurno ne bi bili gori učesnici „Skupštine“ od ovih sadašnjih, a „poslanici“ bi bar na neko vreme bili izolovani od ostatka sveta. Prijalo bi i nama i njima. Može i bez televizijskog prenosa, nećemo se ljutiti.