Garancije za opstanak na planeti Zemlji

U setu načina opiranja štetnim, društveno isključujućim i eksploatatorskim obrascima, politikama i praksama, na kojima trenutno počiva model razvoja u našoj državi, Konferencija Ženske platforme za razvoj Srbije Feminizam. Pobuna. Promena, apostrofirala je ekofeminizam i klimatsku pravdu. „Ekofeminizam izražava ideju da su potčinjavanje prirode i potčinjavanje žena usko povezani. Termin je 1974. skovala francuska feministkinja Fransoaz d’Ebon, definišući ga kao ženski potencijal za pokretanje ekološke revolucije, a garancije za opstanak na planeti Zemlji. Pojam podrazumeva otpor različitim vidovima zagađenja životne sredine kroz aktivizam ženskih grupa i zagovaranje odgovornosti prema drugim živim bićima i prorodnim dobrima. Kao naučna disciplina, ekofeminizam objedinjuje feminističku teoriju i postulate mnogih savremenih ekoloških ideologija“, objašnjava Zorica Skakun iz Ženske platforme. Šta je suština ekofeminizma? Ekofeminizam je složen pojam, jer obuhvata akademsko i političko polje, aktivizam, prirodne, društvene, tehnološke nauke, umetnost... Poslednjih godina u svetu se razvijaju ekofeministički pokreti koji neguju životne stilove u okviru ekofeminističkih principa, a izvan patrijarhalnog sistema iz kog proizilazi princip podređivanja i eksploatacije. U pitanju je politička borba koju žene realizuju kroz nenasilne akcije i neposlušnost prema političkim elitama. Na primer u Velikoj Britaniji pokret Ekstinšn rebelion (Extinction Rebellion) ukazuje na to da nismo spremni za budućnost koja dolazi i da je neophodno redefinisati odnose i politike radi uspostavljanja klimatske pravde, što uključuje ekonomsku i rodnu pravdu. U Srbiji je ženski pokret razvijeniji od ekološkog, ali ekofeminizam nije dostigao svoj puni potencijal. Iako zabrinutost za životnu sredinu postoji u ovdašnjim feminističkim udruženjima od početka 1990-ih, i danas je njihov fokus primarno na odgovoru na nasilje nad ženama, militarizaciju društva, nacionalizme i kršenje prava Romkinja i LGBTIQ populacije. Drugim rečima, još uvek se bavimo sami sobom i branimo se od toksičnih produkata naše svesti, činjenja i nečinjenja, neupotrebljivih institucija i politika. Koji su sve faktori rizika kada je zaštita prirode u pitanju? Trendovi u globalnoj ekonomiji vođeni su hegemonističkim i destruktivnim oblicima muškosti, isprepletenim sa drugim političkim, socijalnim i verskim sistemima. Tako se građani pretvaraju u potrošače, a prirodni resursi prekomerno eksploatišu radi akumuliranja kapitala za nekolicinu privilegovanih. Tome ide naruku slaba reakcija zajednice na svakodnevno kršenje i ugrožavanje prava na čistu vodu, vazduh, zemlju i hranu, jer svetom vlada komformistički pristup životu. Zatim, vlasništvo nad zemljom i dalje je u rukama korporacija, tajkuna, krupnog kapitala. Položaj žena na selu je loš, dok je i aktivizam ženskih grupa usko vezan za izvore finansiranja. Aktivistkinje su suviše često izložene nasilju jer su nezaštićena manjina u okruženju sve većeg nemara i akumulirane mržnje prema drugom, kojom se nikad zapravo kao društvo nismo bavili. Stoga, što se tiče zaštite životne sredine i odgovora na klimatske promene, prevashodno su nas zadužili ljudi koji danonoćno rade na zaštiti reka, planina, vazduha kao i oni koji čuvaju siromašne koji preko noći ostaju bez krova nad glavom. Ekološke inicijative nose mnoštvo žena, mada nije lako biti liderka u konzervativnim zajednicama te se one paralelno sa svojim volonterskim radom istovremeno bave rušenjem barijera i navigacijom oko struktura moći u okviru svojih pokreta. Kakav je odnos između globalne ekonomije i klimatskih promena? Dominantni ekonomski modeli proizveli su rastuće nejednakosti između bogatih i siromašnih, sa evidentno različitim posledicama na žene i muškarce. Navedeno je značajno doprinelo devastaciji prirodnih resursa, klimatskim promenama i gubitku biodiverziteta. Ovom pogoduje i nedostatak vladavine prava i odstupanje od procedura institucija i države, bar kad je Srbija u pitanju. Kakav je odgovor ekofeministkinja na ekološke izazove? Polazeći od činjenice da je pravo na zdrav život i zdravu životnu sredinu osnovno ljudsko pravo, sistemski gledano, neophodno je promeniti narativ od ekonomskih ka ekološkim temama, uz stavljanje u pogon nauke, znanja i obrazovanja. Na individualnom nivou, nužni su osvešćivanje i promene na ličnom planu u smislu navika i odnosa prema smeću, potrošnji hrane, životinjama, kao i uključivanje svih u rešavanje problema. Žene uključene u ŽPRS insistiraju na raznim rešenjima kao što su organska proizvodnja, mobilizacija zajednice za izgradnju zelenih zgrada i unapređenje energetske efikasnosti kroz korišćenje obnovljivih izvora energije. Kakve konkretne poteze treba preduzeti? Treba vršiti pritisak na institucije na razne načine, od inspekcijskih prijava, kao što to radi Dragana Arsić u pokretu Odbranimo šume Fruške gore, do tematskih kampanja kao što je zalaganje za pravo na vodu, gde liderka Iva Marković okuplja ženska udruženja širom Srbije radi razvoja saradnje i solidarnosti. Budući da će trend negativnih posledica po prirodu biti nastavljen čak i ako iz svoje ekonomije potpuno eliminišemo fosilna goriva, neizbežno je kontinuirano prilagođavanje klimatskim promenama. Alati adaptacije su uvažavanje različitosti, prepoznavanje i smanjivanje uzroka ranjivosti, borba protiv siromaštva i isključenosti iz donošenja odluka, zaštita od poplava i požara. Međutim, u skladu sa našim nastojanjem da se umesto posledicama bavimo uzrocima, pristup koji promovišemo zasniva se na potrebi za radikalnom destabilizacijom modela moći i sistema koji generišu rizike, nejednakosti i uzroke klimatske krize. Takođe, važno je održavati saradnju sa drugim građanskim inicijativama koje su uvek pokazatelj onoga što država ne radi. Da li se Srbija razlikuje od drugih evropskih država i u pravnom okviru koji se odnosi na klimatske promene? Najvažniji dokument koji se tiče klimatskih promena je Okvirna konvencija UN o promeni klime, skupa sa pratećim aktima - Kjoto protokolom, Doha amandmanom na Kjoto protokol i Sporazumom iz Pariza. Ratifikovanjem Sporazuma iz Pariza 2017. u Narodnoj skupštini RS, naša država se obavezala da doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte za 9,8% u odnosu na 1990. godinu. Ipak, Srbija ni danas nema zaokružen zakonodavni i strateški okvir odgovora na klimatske promene, i dalje je bez strategije delovanja i akcionog plana u odnosu na ovaj globalno značajan problem. Strateški dokumenti, poput lokalnih akcionih planova za upravljanje otpadom, ne uključuju aktivnu ulogu građana i građanki, osim kao korisnika i korisnica komunalnih usluga. Konačno, veliki broj postojećih zakonodavnih i strateških okvira koji se odnose na održivi razvoj i razne dimenzije siromaštva, rodne ravnopravnosti, brige o mladima i bezbednosti, nije realizovao željenu promenu jer većina postoji samo na papiru a svakako međusobno nisu sinhronizovani u jasnu viziju budućnosti. Šta sve može da utiče na svetliju perspektivu ekofeminizma na našim prostorima? Kao prvo i osnovno, nužna je radikalizacija feminističkog pokreta za opstanak na planeti Zemlji. Svako treba da se zapita koliko smo kao zajednica ranjivi, a koliko spremni u smislu načina života, preživljavanja i upravljanja krizama, donošenja odluka i informisanja, rešavanja konflikta i razvoja međunarodne saradnje to jest zajedničkog dogovora u zemlji i sa drugima u vezi opstanka u okviru kojega smo svi srećni i bezbedni. Uspostavljanju jake ekofeminističke zajednice solidarnosti doprineće obrazovanje i prikupljanje znanja i rodnih analiza uz kritički osvrt, obuka i podizanje kapaciteta ženskih, ekoloških i omladinskih organizacija. Cilj nam je i razvoj modela feminističkog transformativnog liderstva za umanjenje efekata klimatskih promena, kao i promocija svega navedenog u javnosti. S pravnog aspekta, promovisaćemo zagarantovano pravo na zdrav život i zdravu životnu sredinu, kao i integrisanje principa ekofeminizma i klimatske pravde u sve razvojne programe, budžete i normativne okvire. Ukoliko sve ove mere budu transformativne u dovoljnoj meri, sasvim sigurno će doći do povećanja ravnopravnosti i unapređenja odgovora na klimatsku krizu.