Mladi se vraćaju ako vide svoju šansu

Ima li ikoga da nije bar jednom, na beogradskom aerodromu, ispraćao let bliske osobe, pitajući se da li je karta zaista kupljena samo u jednom pravcu? Da nije pakovao torbe u prepunjen autobus, da nije roditeljima, ili bakama i dekama instalirao aplikacije za razgovor sa decom i unucima? Ne postoji tačna statistika o broju onih koji su se odselili, na duži ili kraći rok, ali prema podacima OECD-a samo u zemlje članice ove organizacije iz Srbije je od 2012. do 2016. otišlo 245.000 ljudi. Ili 45.000 godišnje. Ovakav nivo migracije za jednu malu zemlju kao što je Srbija predstavlja sociološki, kulturni, demografski potres. Nažalost i ekonomski, i to je aspekt kojim se mi u Delti najviše bavimo i na koji pokušavamo da utičemo. Koliki su ekonomski gubici nastali odlaskom ovako velikog broja ljudi, posebno mladih i školovanih? Najdirektniji gubitak je izgubljeno ulaganje u njihovo školovanje. Prema studiji Troškovi emigracije mladih, koju je izradio Institut za razvoj i inovacije, prosečan trošak za jednog akademski obrazovanog građanina (predškolsko, osnovna i srednja škola, pet godina fakulteta) iznosi oko 34.000 evra. Za doktora nauka potrebno je ulaganje u proseku od 55.000 evra. Ako ovaj iznos pomnožimo se brojem ljudi koji godišnje odu iz zemlje, dobijemo sumu veću od milijardu evra. To naravno nije sve. Tamo gde su se iselili, mladi stručnjaci svojim radom privređuju i doprinose napretku. U drugoj zemlji plaćaju porez, na drugom tržištu troše svoj novac i time negde povećavaju bruto društveni proizvod. Procenjuje se da po ovom osnovu Srbija gubi dodatnih 900 miliona evra. Da apsurd bude veći, gotovo svi naši iseljenici idu put najrazvijenijih zemalja, više od polovine u Nemačku, zatim u Austriju, SAD. Dakle, Srbija, zemlja sa BDP-om od oko 40 milijardi evra, ulaganjem u obrazovanje direktno pomaže države čija je ekonomska snaga veća nekoliko desetina, ili nekoliko stotina puta. No, osobina savremenog poslovnog sveta, kome pripada Delta Holding, nije da se žali na postojeće stanje već da pravi strategiju za rešavanje ključnih tema u društvu. Postavlja se pitanje šta možemo da uradimo da zaustavimo pojavu koju, ne baš srećno, nazivamo odliv mozgova, ili čak da je preokrenemo u suprotan smer. Deltin recept postoji i primenjuje se u praksi već devet godina. To je program Mladi lideri, za zapošljavanje i razvoj karijere mladih ljudi sa tek završenim fakultetom bez radnog iskustva. Do sada se za ovaj projekat kandidovalo oko 25.000 ljudi. U program je ušlo skoro 300 kandidata. Od njih danas oko 100 radi u poslovnom sistemu Delta Holdinga, a njih 30 obavlja visoke menadžerske poslove. Zahvaljujući programu Mladi lideri, možemo reći ne samo da je veliki broj studenata posle završenog fakulteta ostao u zemlji, već se pokazalo da je znatan broj mladih spreman da se vrati iz inostranstva u Srbiju, posle školovanja, različitih praksi ili života van zemlje. To je posebno izraženo ove godine. Od 60 kandidata za devetu generaciju Mladih lidera, koje je Delta upravo primila, čak 15 se školovalo u inostranstvu, ili je tamo živelo. Završili su tamo odlične škole: Truman stejt univerzitet, SAD; Tilburg univerzitet, Holandija; Dejvidson koledž, SAD; Lindenvud univerzitet SAD; Kendal koledž, SAD i druge, a sada su došli da karijeru grade u našoj zemlji. Postavlja se pitanje zašto bi neko posle prestižnog Jejla tražio posao u Srbiji. Najpre, iz razgovora sa mladim liderima jasno je da u Srbiji, uprkos uvreženom mišljenju, oni vide zemlju u kojoj se može lepše živeti, zahvaljujući mentalitetu i navikama ovdašnjih ljudi. Sem toga, ono što je najvažnije, potrebno je da u Srbiji vide svoju šansu. Da vide sistem u kome mogu da rade, da im se na radnom mestu pruži prilika da rade nešto važno i kreativno, da im se nagovesti put kojim će se razvijati njihova karijera. Kada dobiju takvu informaciju, i te kako su spremni da se vrate. I u takvoj odluci finansijski efekat nije najvažniji. On postoji, ali mnogo važniji je osećaj da će imati priliku da grade karijeru, da uče od najboljih, da napreduju. I naravno da u nekom trenutku karijere to naučeno i valorizuju. I budu svoj na svome. Na ovim principima Delta već skoro celu deceniju gradi kadrovsku politiku i formira svoje buduće menadžere. Uvereni smo da se isti princip može primeniti na celu Srbiju i spremni smo da svoja saznanja iz programa Mladi lideri podelimo sa svima koji žele da ih i sami primene.