Arhiva

Šta posle udara berzanske gerile

Nenad Gujaničić berzanski analitičar | 20. septembar 2023 | 01:00
Širenje pandemije tokom marta prošle godine donelo je veliku paniku na svetskim berzama koju je donekle potpirivalo i ne tako davno iskustvo iz 2008. godine s početka svetske finansijske krize. Najpoznatiji berzanski indeksi brzo su izgubili na vrednosti 30-40 procenata, faktički dok se ozbiljnije posledice prvog talasa širenja virusa još nisu ni počele osećati. Ovaj veliki pad sam po sebi uvek je prilika u berzanskoj igri naročito za ulagače koji nisu bili prisutni na tržištu niti su imali pređašnja iskustva koja su govorila da ova korekcija može biti uvod u još ozbiljniji pad. Naravno, sama korekcija cene akcija nije bila dovoljan razlog za mobilizaciju armije novih, pojedinačnih investitora. Veliku ulogu u ovoj promeni strukture ulagača na tržištu odigrali su višegodišnja politika niskih kamata glavnih svetskih centralnih banaka, višak slobodnog vremena koji je nastao tokom nametnutih restrikcija u kretanju građana, ali i niski troškovi i jednostavnost trgovanja koje su donele sve mnogobrojnije elektronske trgovačke platforme. Već godinama građani širom sveta, pa i u našoj zemlji, susreću se sa kamatama na štednju koje su poražavajuće sa aspekta ostvarivanja čak i konzervativnog, dugoročnog prinosa. Proteklu veliku ekonomsku krizu najjače svetske privrede „peglale“ su ekstremno niskim kamatama i monetarnim intervencijama kakve do tada nisu zabeležene. Desetak godina kasnije, monetarna slika pred izbijanje pandemije nije bila bitno drugačija - evrozona je i dalje tavorila sa nultim kamatama dok je američki Fed tek oprezno otpočinjao proces u suprotnom smeru. Izbijanje nove krize značilo je fiksiranje nultih kamata i još intenzivnije korišćenje monetarne politike, ali ovaj put i uz odobravanje masivnih paketa fiskalne pomoći koji su se u velikom broju država merili sa više od deset procenata njihovog BDP-a. Ovaj energičan odgovor na očekivanu novu recesiju značio je i momentalni oporavak tržišta akcija koje je za svega nekoliko meseci povratilo veliki deo akumuliranih gubitaka. S druge strane, ovo je donelo i ogromne i brze zarade pojedinačnim investitorima koji su se na početku pandemije uhvatili ukoštac sa berzom i još veći motiv njihovim prijateljima, komšijama i rođacima koji su slušali priče novopečenih berzanskih dobitnika. Svakako, značajan doprinos većoj aktivnosti pojedinačnih investitora dao je i višak slobodnog vremena kakav pojedinci do pandemije nisu osetili u svom životu ili barem tokom radne karijere. Ne samo da se veliki broj građana susreo sa dokolicom, već su ostali uskraćeni za tradicionalne načine zabave. Veliki sportski događaji, primera radi, mahom su bili otkazani pa se sportsko klađenje svelo na egzotične fudbalske lige za koje ni najpasioniraniji kladioci do tada nisu čuli. Tu se berzanska igra pokazala kao prilično dobra alternativa: berza teško može prestati sa radom, a pojedina tržišta poput kriptovaluta otvorena su svakoga dana po 24 sata. Takođe, razvoj tehnologije omogućio je jednostavniji pristup berzanskom tržištu. Otvaranje trgovačkog računa na mnogobrojnim platformama za trgovanje može se napraviti od kuće za svega nekoliko minuta, što je naročito bilo pogodno u ambijentu veoma oštrih restrikcija u kretanju građana. Takođe, trgovačke platforme, poput Robinhuda, nude minimalne ili čak nulte trgovačke provizije što potpiruje nadu ulagača da i bez ikakvog znanja i iskustva mogu na berzanskom tržištu ostvariti zaradu. Štaviše, ove trgovačke platforme su prilično pojednostavljene, često nauštrb dobijanja neophodnih informacija za donošenje iole kvalitetnije investicione odluke, a mnoge i vizuelno podsećaju na poznate igre poput sportskog klađenja. Veliki upliv pojedinačnih investitora, koji se samo preko Robinhuda merio u milionima, značio je i nove obrasce u kretanju tržišta. Akcije koje su bile najpopularnije na ovim trgovačkim platformama registrovale su i najveće dobitke u prošloj godini poput Tesle, Amazona, Epla ili, pak, pojedinih kineskih proizvođača električnih automobila. Uporedo sa tržištom akcija koje je sa pronalaskom vakcine osvojilo nove rekordne vrednosti bujalo je i tržište kriptovaluta, što je samo po sebi govorilo da se berza nalazi u novoj fazi u kojoj su minimizovani rizici i investitori su, gejmerskim rečnikom rečeno, bili spremni za novi „level“ nadmudrivanja. Premda su društvene mreže poput Fejsbuka, Tvitera ili Snepčeta odavno prisutne na berzi preko kompanija koje ih kontrolišu, njihova moć na Volstritu direktno se osetila tek nedavno u okršaju miliona pojedinačnih investitora organizovanih preko društvene mreže Redit i prekaljenih berzanskih igrača reprezentovanih u vidu hedž fondova. Berzanski forum na Reditu, organizovan od finansijski dobro potkovanih pojedinaca, usmeravao je armiju investitora na akcije kompanija koje su imale probleme u poslovanju i na koje su se fondovi kladili da će padati. Ova investiciona tehnika se naziva „šortovanje“ i podrazumeva prodaju pozajmljenih akcija sa idejom da se vrate kupovinom na tržištu kada njihova cena bude niža i pritom ostvari zarada na razlici u ceni. „Šortovanje“ je legalna investiciona tehnika na većini svetskih berzi, uvedena sa ciljem povećanja efikasnosti tržišta, ali i prilično kontroverzna naročito u uslovima kriza kada ubrzava paniku na tržištu (stoga se često suspenduje u teškim vremenima). Reditovci su fokus usmerili na akcije koje su bile ekstremno „šortovane“ i stoga su bile primerene za sprovođenje njihove strategije. Veliki broj članova foruma usmeravan je na kupovinu pojedinačnih akcija (Gejmstop je najpoznatija) čiji je rast produbljivao gubitak fondova koji su imali otvorene „šort“ pozicije. Paradoksalno, sami fondovi su taj rast ubrzavali jer su mnogi od njih smanjivali potencijalne gubitke tako što su akcije kupovali na tržištu podstičući tražnju. I dok je kod klasičnog berzanskog investiranja gubitak ograničen na ulog koji se utroši na kupovinu akcija, kod „šortovanja“ je on neograničen i srazmeran rastu cene akcija na čiji pad se investitor kladio. Akcije Gejmstopa skočile su sa oko 20 dolara s početka godine na blizu 500 dolara krajem januara kada je zabeležen vrhunac Redit manije. Svako ko se iole bavio investiranjem zna da je nemoguće u dužem vremenskom periodu održavati ove nerealne nivoe, te je ubrzo usledio veliki pad. Za svega nekoliko dana akcije Gejmstopa vratile su se duboko ispod nivoa od 100 dolara, čemu su kumovala i brojna ograničenja u trgovanju koja su sprovela trgovačke platfome (isključivanje mogućnosti kupovine pojedinih akcija ili limitiranje broja kupljenih akcija). Premda priča liči na klasičnu urotu na štetu malih, trgovačke platforme su se rukovodile pre svega sopstvenim interesima jer je produžetak ove legalne špekulacije mogao odvući mnoge igrače na dno, a sa njima i platforme u kojima nisu imali zatvorene pozicije. Razočarani pojedinci koji su u celoj priči videli šansu za obnavljanje pokreta „Okupiraj Volstrit“ danima na društvenim mrežama iskazuju bes za postupke brokera, dok organizatori Redit manije sa istog mesta zadovoljno trljaju ruke. Kao i verovatno brojni profesionalni investitori, koji su tokom januara shvatili igru, a akcije rasprodali na vrhuncu investicione spirale. I dok je izvesno da je gomila naivnih i needukovanih investitora nakupovala rizične akcije na vrhuncu tržišta, pravo pitanje je da li će se njihova masovnost na berzi zadržati i nakon normalizacije života i izmenjenih okolnosti koje su ih tamo dovele. Racionalan odgovor bi verovatno bio da će mnogi ostati jer berza nije igra sa nultom sumom za razliku od igara na sreću i kladionica, te su im šanse za uspeh kudikamo veće. Problem je jedino u tome što je njihov berzanski put u proteklih godinu dana bio sve samo ne racionalan.