Arhiva

Saveti jednog učitelja Kurana

Dragan Jovanović dugogodišnji kolumnista NIN-a | 20. septembar 2023 | 01:00
O, nebesa, izgleda, ni koka-kola više nije ono što je bila! Jer, evo, opet mi se zapušila kada! U očaju zovem moju Gretu iz Zemuna i ona me, ovako, savetuje: „Napuni lonac vrućom vodom, pa u njega izmuti prašak za pranje rublja, i, sve to sruči u slivnik kade. A ako i to ne pomaže zovi vodoinstalatera ili onog tvog što se razume u sve i svašta!“ Poslušam moju Greticu i, gle, kada se otpuši. I tuširam se i dva puta dnevno ne bi li se kada opet zapušila pa da zovem onog što se razume u sve i svašta. Nego, u kadi ti padne svašta na pamet, i, nije tu Arhimed nikakav izuzetak! Mada, reda radi, uzviknem: „Eureka!“ A čega sam se setio?! Počne da mi se javlja da između Velje Belivuka i mog Aleka, mislim, Vučića, mora da postoji neka duboka, arhetipska „vučja veza“! Beli Vuk je totemska životinja u staroj veri Srba i bio je sin Dajboga, a ovaj je bio sin Svaroga, vrhunskog boga, pa sada ti vidi, zemljače! A Beli Vuk je, preko oca Dajboga, bio povezan sa podzemnim, mračnim silama. I šta je sada tu čudno što je Velja Nevolja sekao jezike, a lobanjama igrao fudbal?! Treba, pak, reći da je Beli Vuk bio hrom! Verovatno mu je, u nekom obračunu, u podzemlju neko slomio nogu. I, uostalom, kakvo je dete moglo da se rodi iz braka Dajboga i Morane, srpske boginje smrti?! E, sad, niko još nije istraživao da li su, u nekom srodstvu, bili Beli Vuk i Sveti Sava? Po narodnom verovanju, Sveti Sava je bio „predvodnik vučjeg čopora“, samo što se ne kaže da li su ti vuci bili beli ili, ipak, samo sivi. Mada se ne zna šta je gore, ako se ima u vidu koga su verni sledbenici zvali Sivi Vuk. Tim pre ako se ima u vidu da je harizmatični vladika Nikolaj Velimirović, na svečanoj Svetosavskoj akademiji u beogradskom Kolarcu, rekao da je „Hitler krenuo Savinim putem“?! K. G. Jung, moj guru iz Švice, ushićeno se nadovezuje: „Sjajno, sjajno, dečače! Mora što pre, naučno, a ne po tabloidima, da se ispita ’vučja veza’ između Velje Belivuka i tvog Aleka. Jer, šta ako se pokaže da su povezani još iz mitskih, staroverskih vremena, još od Dajboga? Šta ako je njihova veza, još odonda, i rodbinska? Jer, sve je moguće, pa i da je fašizam kopile demokratije, a do čega dođeš kada čitaš Roba Rimena!“ Izlazim iz kade, oparen Jungovim vrelim mislima, kad, na vajberu, Anta mi poslao šejha Imran Nazar Hoseina, neprikosnovenog učitelja Kurana. I, čovek lepo kaže da za godinu dana počinje treći svetski nuklearni rat posle koga neće više biti ni Amerike, ni Evrope! Zbog toga Imran Nazar Hosein savetuje muslimanima i pravoslavcima da se zbliže i da napuste velike gradove. Jer, ako gradovi i ne stradaju u nuklearnom ratu, u njima neće biti ni hrane, ni vode, i trebalo bi se vratiti u napuštena sela, u prirodu, i tamo sebi proizvoditi hranu. Hvala na tom savetu, Imran Nazar Hoseine, ali još pre deset godina napustio sam Beograd, mnogo pre nego što je vođi palo na pamet da tamo gradi Beograd na vodi, i u Vidovu, na Suvoj planini sebi sagradio Nojevu lađu. Tu će moja Crna da pita: „Nadam se da na Lađi ima mesta i za mene! A povela bih i onog tvog što se razume u sve i svašta. Jer, šta ako nam se, na Nojevoj lađi, zapuši kada?!“