Arhiva

Zima prođe, frilenseri još na ledu

Tamara Petrović frilenserka i članica Udruženja radnika na internetu | 20. septembar 2023 | 01:00
Zima prođe, frilenseri još na ledu
Problemi frilensera sa Poreskom upravom i države sa radnicima na internetu počeli su još u oktobru 2020. Prošlo je šest meseci od tada i izgleda da je Vlada Srbije odlučila da je dosta, te je 1. aprila usvojila svoj predlog rešenja i već sutradan dostavila Skupštini izmene Zakona o porezu na dohodak građana, koji bi trebalo da ubrzo bude usvojen. Udruženje radnika na internetu, koje je tokom januara i februara pregovaralo sa Vladom i odbilo njen prvi predlog, odbilo je i drugi. Za njih priča nije završena i oni su nastavili proteste, te su prošle nedelje tri dana i tri noći, kada je temperatura bila u solidnom minusu, kampovali ispred zgrade Narodne skupštine. Kad su se probudili prvog jutra pred protestnu šetnju, ugledali su nikog drugog do premijerku na putu prema zgradi Skupštine. Videla je i ona njih i prišla ogradi gde joj se jedan od kampera obratio rečima: „Mogli ste neki čaj da nam donesete“. Ona je brižno uzvratila da hoće i da slobodno mogu da svrate do Vlade kad god požele i razgovaraju sa njom, jer je ona uvek tamo. Udruženje radnika na internetu nastalo je kao reakcija nečega što je munjevito postalo veoma motivisana i povezana zajednica mahom mladih ljudi za koje se mislilo da ih gotovo ništa ne spaja i da se od njih ne može očekivati nikakav društveni aktivizam. Frilenseri se jesu udružili i organizovali zato što ih je država probudila režećim alarmom fejsbuk-saopštenja Poreske uprave od sredine oktobra prošle godine, gde stoji da država ima nameru da fizička lica koja su prihodovala iz inostranstva oporezuje unazad i naplati im porez i doprinose uz kamate za celih pet poslednjih godina, kao i za tekuću. Udruženje je već 10. novembra predalo svoje zahteve Vladi i Ministarstvu finansija za obustavu postupaka poreske kontrole i otpočinjanje pregovora kojima bi se došlo do rešenja i obezbedio zakonski i poreski okvir za radnike na internetu. Tada je krenula i borba za podršku javnog mnjenja, što frilenserima uopšte nije išlo glatko. „Obični“ građani, kao i mnogi koji su tih dana u medijima govorili o ovoj temi, imali su problem sa samim terminom frilenser i često su ga zamenjivali i izgovorom i po značenju sa terminom influenser, koji ni sam još nije potpuno ušao u vokabular prosečnog građanina. Kada je terminološka prepreka savladana, krenule su spekulacije o samoj prirodi posla i zaradama frilensera, te se medijski diskurs, kao i putem društvenih mreža, pretvorio u licitiranje sumama i najčešće vezivao za onaj koji ostvaruju veoma poznati mladi kreativci, objavljujući video-klipove iz ličnog života, takozvani jutjuberi. Kada je najava Poreske uprave pretvorena u pozive da se prihodi prijave i frilenseri samooporezuju, a naročito pred Novu godinu kada je poslato oko hiljadu poziva u samo tri dana (da bi se oporezovali prihodi za ukupno šest godina), Udruženje radnika na internetu organizuje svoj prvi, potpuno spontani protest ispred Vlade 30. decembra 2020. Do tada se u medijima o ovom pitanju izjašnjavao samo ministar finansija Siniša Mali. Gostujući na TV Kurir, kao i nadalje, ponavljao je mantru „porez mora da se plati, niko ne sme urušavati poreski sistem naše zemlje, za frilensere postoji adekvatan i veoma povoljan poreski model“, implicirajući da oni nisu ništa drugo do utajivači poreza. Udruženje radnika na internetu dobijalo je prostora samo u tzv. antirežimskim medijima, navodivši brojne argumente protiv oporezivanja unazad, a kao glavni, taj da Poreska uprava nije dosad ni obaveštavala, ni oporezivala frilensere, čime je kao državni organ i sama odbijala da primenjuje postojeći Zakon o porezu na dohodak građana. Postoje brojna svedočenja frilensera o tome da su vraćani sa šaltera filijala Poreske uprave uz odgovore službenika koji su listom tvrdili da ova lica nemaju poreskih obaveza niti dugovanja. Jutro po održanom protestu radnika na internetu, 31. decembra, na TV Pink o ovoj temi prvi put govori predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na molbu da prokomentariše protest frilensera, već tada izjavljuje da „svako treba da plaća porez, ali ima krivice i na državnim organima, jer oni (frilenseri) to nisu znali, da ne treba da plaćaju za 2015, 2016.., a da su poslednjih godinu dana sigurno znali“. Izjava predsednika najavljivala je zaokret u odnosu državnih organa prema frilenserima i sa pravom se dalo očekivati da će se i retorika i postupci odgovornog ministra promeniti, ali do toga, videćemo u narednim mesecima, nikada nije došlo. Udruženje radnika na internetu održava još jedan, ovoga puta veliki, organizovan protest ispred Skupštine 16. januara 2021, na kojem učestvuje nekoliko hiljada ljudi iz svih delova Srbije. Tog dana stiže i poziv na pregovore iz kabineta predsednice Vlade za 18. januar. Pregovori su trajali tri nedelje i tokom njih predstavnici Udruženja dva puta su se sastali sa ministrom finansija, predsednicom Vlade i direktorkom Poreske uprave. Ministar i premijerka imali su krajnje sarkastične i neuviđavne izjave poput „ako vam se ovde ne dopada, vi idite“. Na kraju pregovora ponudili su rešenje kojim se frilenserima nameće otplata navodnog duga za celih pet godina i za tekuću, bez kamata sa rokom otplate do deset godina. Udruženje radnika na internetu nije prihvatilo tu ponudu, jer je ona potpuna negacija njihovog osnovnog zahteva da se frilenseri ne oporezuju unazad. Nekoliko dana po predlogu Vlade, Udruženje je sprovelo javnu anketu na svojoj fejsbuk-stranici sa samo jednim pitanjem: „Da li prihvatate predlog Vlade?“ Rezultat nije ostavio nikakvu sumnju o tome šta frilenseri o predlogu Vlade misle – 98,8 odsto je reklo „ne“. Samo tri dana po okončanju pregovora, frilenseri odlaze na sastanak sa nezavisnom institucijom zaštitnika građana, koji - iako je još polovinom januara otpočeo postupak ispitivanja rada Poreske uprave - do ovog trenutka nije saopštio svoje zvanično mišljenje i obrazloženo stav o slučaju frilensera i tome da li je Poreska uprava imala propuste u svom postupanju pri (ne)sprovođenju poreske kontrole frilensera u proteklom periodu. Prvi put će se o ovoj temi oglasiti u medijima prošle nedelje, na dan održavanja trećeg protesta frilensera. Upitan da iskaže svoje mišljenje, nije rekao gotovo ništa osim da je to veoma kompleksan problem i dva puta izneo opasku da ima mnogo građana koji nisu frilenseri i koji bi mogli biti nezadovoljni ako bi se radnicima na internetu „oprostilo neplaćenje poreza“. Prošlonedeljno smrzavanje u šatorima ispred Narodne skupštine dokaz je upornosti u neslaganju sa politikom i odnosom Vlade prema ovoj ne tako maloj grupi građana koje Udruženje radnika na internetu predstavlja. NJih je, prema procenama, oko 100.000. Predlog koji je Vlada usvojila promenio je fokus ili, bolje, dimenziju problema. Tokom januarsko-februarskih pregovora jedina tema bio je navodni dug frilensera, dok novi predlog sadrži predlog rešenja za dva vremenska perioda u budućnosti. Naime, Vlada je ponudila frilenserima da se oni koji su prihodavali i prihoduju do 1. oktobra ove godine do nešto manje od 500 evra budu potpuno oslobođeni duga, uvodeći u obračun neoporezivu osnovicu od 32.000 dinara i priznajući normirane troškove u visini od 43 odsto. Otpis kamata za protekli period i normirani troškovi u tom procentu bili su deo predloga predstavljenog još u februaru. Frilenseri koji zarađuju više od 500 evra imali bi od 1. oktobra da plaćaju mesečne rate duga tokom narednih deset godina, a ako pritom ostvaruju prihode, odnosno rade, morali bi prvo da plaćaju tekuće obaveze, ali po znatno nepovoljnijoj kalkulaciji, samo bi 18.300 dinara bilo neoporezivo. Treći deo predloga sadržan je u samo jednoj rečenici teksta predloga koji je Udruženje dobilo, a to je da će od 1. januara 2022. godine za frilensere važiti novi Zakon o fleksibilnim oblicima rada, o kojem niko ništa još uvek ne zna, ali razvija zabrinjavajuće slutnje zbog aktuelnog predloga i logičkog sleda ponude – navodni dug je jednom broju frilensera otpisan, a budući nameti na prihode (od 1. oktobra) drastično su viši od kalkulacije za dug... Šta (još) hoće ti frilenseri? Zar im nije dovoljno što, po nekim procenama, veliki broj njih neće imati nikakvih dugovanja? Zar su i dalje nezadovoljni, dok poreski savetnici, pravnici i ekonomski eksperti izražavaju čuđenje „ustupcima“ Vlade prema frilenserima? Frilenseri su imali jedan slogan koji ih je vodio tokom protesta u januaru, a glasio je „Svi kao jedan“. Motivisani tim sloganom izgradili su autentičnu zajednicu na principima jedinstva i solidarnosti. Prošle nedelje u šatorima ispred Skupštine nalazili su se i frilenseri koji po novom predlogu Vlade ne bi imali nikakvog dugovanja. Zašto? Zato što ti mladi ljudi protestuju za svoje sutra. Za svoj zakonski i društveni status. Za svoju budućnost. Zato nastavljaju svoju borbu i zato imaju novi slogan – „Ne damo vam našu budućnost“. Ni tokom tri dana kampovanja ispred Narodne skupštine, a ni četvrtog, kada su se frilenseri pridružili velikom ekološkom protestu u organizaciji pokreta „Odbranimo reke Stare planine“, premijerka nije donela obećani čaj. Upornost koju su pokazali braneći svoje zahteve, navodi na zaključak da neće odustati. Bez zakonskog okvira koji bi omogućio dugoročno rešenje za fer i održivo oporezivanje frilensera, oni nemaju gde drugde da budu osim na ulici, u borbi za svoj status i svoju budućnost. Vreme se prolepšava, ide leto, a frilenseri se nadaju da prilikom narednog susreta sa premijerkom umesto toplim čajem neće biti ponuđeni ledenim. Ono što frilenseri očekuju od premijerke jeste da ih pozove na novi razgovor. I da ovoga puta to ozbiljno i misli.