Arhiva

Državna kasa skrojena za predizbornu kampanju

Igor Momčilović bivši pomoćnik ministra finansija | 20. septembar 2023 | 01:00
Zakon o budžetu za 2021, usvojen bez velikih napetosti, predviđao je prihode od oko 11 milijardi evra, za razumnih 3,5 odsto veće nego 2020, dok su rashodi, za svaku pohvalu, smanjeni za 15 odsto, na 12,5 milijardi evra. Tako je očekivani deficit od milijardu i po evra sveden na samo trećinu minusa iz 2020, pa se, uz milijardu evra, koliko je navodno država imala na računu, činilo da će posle nekoliko godina udeo javnog duga u BDP-u početi da pada. Ta nada, međutim, trajala je samo četiri meseca. Rebalans budžeta za 2021. vratio je sve na stare staze. Novim planom prihodi su uvećani za skromnih 1,5 odsto, a rashodi za čak 17 odsto. Očigledno je da su u domaćoj privredi presušili izvori dodatnog novca za budžet, ali Vlada neće ograničavati potrošnju sve dok postoji kapacitet za novo zaduživanje. A biće ga, jer je rebalansom planirani fiskalni deficit uvećan za 130 odsto, sa 1,5 na 3,5 milijardi evra. I to nije sve, jer na računu države umesto jedne milijarde sada ima samo 137 miliona evra. Dakle, najgora kombinacija, veći deficit, uz manje gotovog novca. Zato će Srbija u 2021. morati da pozajmi oko 7,7 milijardi evra, skoro kao i 2020. Tim novim zaduženjem otplatiće se četiri milijarde evra kredita koji dospevaju za naplatu i popuniti „rupa“ od 3,5 milijardi evra, za koliko će troškovi države biti veći od prihoda. Ukupni poreski prihodi rebalansom su uvećani za oko pet odsto u odnosu na 2020, s tim što je planirani priliv od poreza na dohodak građana uvećan za oko 15 odsto. Misli li zaista Vlada da se za toliko povećao standard građana? Ili su samo oni bogati postali još bogatiji? S druge strane, brine očekivani pad od 12 odsto prihoda od poreza na dobit pravnih lica, jer nije baš za uzor država u kojoj rastu prihodi najbogatijih, dok većina firmi sve slabije posluje. Nastavlja se i pad poreskih prihoda od domaće proizvodnje realizovane na domaćem tržištu. Rebalansom se planira da će oni ove godine za 21 odsto biti manji nego prošle, tako da će se od PDV-a na domaće proizvode u budžet sliti oko 650 miliona, a od PDV-a na proizvode iz uvoza 4,4 milijarde evra. Ako se za subvencije izdvaja 1,8 milijardi evra, opravdano se nameće pitanje da li se njima podiže konkurentnost domaće proizvodnje i usluga? I šta je pravi cilj dodele subvencija? One će 2021. biti četiri puta veće nego 2010, dok će PDV na proizvode u zemlji biti za 35 odsto manji, a PDV na uvozne proizvode za 2,2 puta veći. Ozbiljna analiza ovih podataka mogla bi pružiti moguća rešenja koja bi za posledicu imala podizanje konkurentnosti domaće proizvodnje, rast zaposlenosti i standarda građana i stvaranje uslova za razduživanje zemlje. Rebalansom se ukupne subvencije uvećavaju za 80 odsto, a subvencije privredi za čak 340 procenata, sa 170 na 750 miliona evra. Šta se to pre tri meseca nije znalo, a danas se zna i da su zbog subvencije privredi morale da se uvećaju 4,4 puta? A još važnije pitanje je koga sve Vlada subvencioniše? Odgovor na to pitanje izvršna vlast duguje poreskim obveznicima, jer oni sve to i finansiraju. Srbija će ove godine samo na otplatu kamata na kredite izvdvojiti 10 odsto poreskih prihoda ili oko milijardu evra. A, što više kredita, veće i kamate. S druge strane, budžetske dotacije Fondu PIO od 1,2 milijarde evra biće upola manje nego 2012. i to je veliki napredak. Sve je jači utisak da se poslednjih godina budžeti usvajaju pre svega sa ciljem da se stvori privid da su javne finansije stabilne, a onda, samo nekoliko meseci kasnije, vlast je prinuđena na rebalans, koji otkriva stvarne pokazatelje snage domaće privrede. Uz to, dodatno izdvajanje novca za subvencije i još neke rashode sugeriše da se vlast već priprema za predstojeće izbore. Subvencije za energetiku od 54 miliona, za vazdušni saobraćaj 42 miliona, za zaštitu životne sredine i za nauku i obrazovanje od po 23 miliona mogu biti jako zgodne za promociju pojedinih ministara. Sasvim slučajno, baš u jeku predizborne kampanje.