I nama je životna sredina važnija od rudnika

Rio Tinto je preko ćerke-firme Rio Sava eksplorejšn prisutan u Srbiji od 2004, ali je u žižu interesovanja javnosti kompanija dospela poslednjih godinu, dve i to pre svega zbog protesta ekoloških pokreta, koji se protive gradnji rudnika jadarita u okolini Loznice. Zbog toga i razgovor sa Vesnom Prodanović, generalnom direktorkom Rio Sava eksplorejšn počinjemo pitanjem koliko je opravdano strahovanje lokalnog stanovništva i ekoloških aktivista da bi gradnja rudnika mogla izazvati ekološku katastrofu. „Projekat Jadar jedna je od najvećih grinfild investicija u Srbiji, a moguće i u regionu, unazad nekoliko decenija. Stotine vrhunskih stručnjaka rade na analizama i dizajnu rudnika i fabrike. Ako se veličina i kompleksnost projekta ukrste sa negativnom percepcijom rudarstva u Srbiji, i tome dodate ogroman broj dezinformacija koje se plasiraju svakodnevno o projektu, briga i strahovi su sasvim očekivani. Zato je naša obaveza i opredeljenje da odgovorimo na svako pitanje i otklonimo sve sumnje i strahove. Svesni smo da je ovo šira tema koje se tiče čitavog rudarskog i industrijskog sektora, a svaki projekat mora da se ocenjuje pojedinačno. Mi smo sigurni da bi realizacija ovog projekta po najvišim svetskim standardima zapravo pozitivno uticala i podigla očekivanja u oblasti zaštite životne sredine. Ako i stavite na stranu naša uveravanja i zakonske procedure i obaveze koje moramo ispoštovati, dovoljno je da sagledate sledeće - mi planiramo da investiramo blizu dve milijarde dolara u projekat koji će jednog dana biti deo EU, kad Srbija postane njena članica. Da li iko očekuje da bi se takav projekat gradio na način da iz njega `curi sumporna kiselina`, da onemogućava zdrav život u krugu od 200 kilometara, i uopšte na način koji garantuje momentalno zatvaranje postrojenja zbog suštinske neusklađenosti sa evropskim zakonodavstvom“, ističe Vesna Prodanović. U kojoj je meri kompanija sama – time što je godinama bila zatvorena prema javnosti - kriva zbog toga što nijedan ekološki protest ne može proći bez pominjanja Rio Tinta? Do jula 2020. projekat se nalazio u fazi prethodne studije izvodljivosti, kada je fokus na izradi tehničkih rešenja, kada se testira opravdanost investicije i verovatno nećete naći primere projekata koji se javno oglašavaju u toj fazi. S druge strane, naš Info centar u Loznici je otvoren u novembru 2016, a na Brezjaku u aprilu 2019. i do sada smo održali više od 20 „otvorenih vrata“ o zaštiti životne sredine, imovinsko-pravnim odnosima i drugim temama. Iznenadili biste se kada biste videli detalje koje smo prezentovali. Uz to, samo tokom 2020. održali smo više od 900 konsultacija sa lokalnom zajednicom različitog formata. Kompanija je od početka dobro prihvaćena od strane lokalnog stanovništva i današnja percepcija projekta ne odslikava napore i odnose koji su građeni u prethodnom periodu. Naši zaposleni su deo lokalne zajednice, oni su na kraju sam taj narod. Ali, kampanja plasiranja netačnih informacija koja je počela sredinom 2020. dovela je do toga da mnogi građani, nažalost, počnu da iskazuju nepoverenje prema projektu i kompaniji. Pritom se mogu razlikovati i razumeti pogrešni navodi usled manjka ili nerazumevanja dostupnih informacija, nasuprot namernom ignorisanju tačnih podataka. To smo primetili pre nekoliko meseci, nakon što smo predstavnicima nevladinog sektora dostavili detaljne odgovore na preko 40 pitanja koja su nam postavili. Nakon što su primili odgovore bazirane na našim naučnim studijama, pojedini su nastavili sa promocijom netačnih podataka i nisu sa svojim pratiocima podelili dokument koji smo im dostavili. Kao primer, naše planirano povlačenje vode iz aluviona Drine u ekvivalentu se meri delovima promila prosečnog toka reke – ali se i dalje plasira navod da ćemo „ostaviti region bez vode“. Ima li ikakve veze vaša kompanija sa najavama istraživanja ležišta litijuma i u okolini Požege? To je očigledan primer dezinformisanja javnosti, jer mi nemamo nikakve veze sa kompanijom koja planira istraživanje litijuma kod Požege. Nažalost, dezinformacije šire i neke javne ličnosti i pojedinci koji na taj, nekorektan, način pokušavaju da zadobiju poverenje građana. Rio Tinto u Srbiji razvija samo jedan projekat eksploatacije litijuma, a to je projekat Jadar u blizini Loznice. Na čemu se zasnivaju tvrdnje kompanije da će proces dobijanja litijuma biti bezbedan po okolinu, ukoliko ekološka studija još nije urađena? Pitanje je potpuno opravdano, a odgovor ima nekoliko aspekata. Prvo, sa dostignutim stepenom tehnološkog razvoja u svetu, rešavanje ekoloških izazova bilo kog projekta zasniva se na temeljnoj analizi problema, dizajnu održivog rešenja, i na kraju spremnosti operatera da investira kapital potreban za realizaciju. Sva tri preduslova će biti ispunjena u slučaju Jadra. Da se razumemo, ne postoji otpadna voda ili ispušten gas koji se ne mogu prečistiti na zakonske norme. Drugo, naša tehnologija jeste projektovana za novi mineral jadarit, ali se u velikoj meri oslanja na postojeće tehnologije prerade minerala spodumena, jednog od glavnih izvora litijuma, uz veoma važna tehnička poboljšanja i prilagođavanja procesa specifičnim karakteristikama jadarita. U Australiji je izgrađeno pilot-postrojenje i kroz nekoliko faza proces dobijanja proizvoda je u potpunosti testiran. Treće, iako studija o proceni uticaja na životnu sredinu još nije završena, mi se već godinama bavimo baznim analizama koje smo sproveli u saradnji sa relevantnim institucijama, a koje će služiti kao ulazni podaci za studiju, i razumljivo je da već imamo dobro razumevanje mogućih uticaja. U sklopu analize uticaja proizvodnje na životnu sredinu sagledavamo i uticaje koji se odnose na biodiverzitet lokalnog područja, uključujući i uticaj na zaštićene vrste; tom pitanju takođe pristupamo odgovorno i u toku su studije vezane za ovaj aspekt projekta. Zadatak finalne studije jeste da sve te podatke objedini, analizira i predvidi odgovarajuće mere zaštite koje postaju zakonska obaveza za investitora. I četvrto, postrojenje neće nikada biti izgrađeno ukoliko se očekuje da ima nedozvoljen uticaj na okolinu. Sve to ukazuje da će proces dobijanja litijuma biti bezbedan po okolinu. Početkom marta najavili ste da će 200 miliona dolara biti uloženo u tri studije o proceni uticaja budućeg rudnika, postrojenja za preradu minerala i rešenja za odlaganje industrijskog otpada na životnu sredinu. Ko će raditi te studije i mogu li zainteresovani ekološki pokreti i pojedinci da se uključe u ovu fazu projekta kao nezavisni kontrolori? Dve stotine miliona dolara namenjeno je za za realizaciju kompletne faze projekta koju zovemo Studija izvodljivosti, koja bi, po sadašnjem planu, trebalo da se izvede u periodu od jula 2020. do kraja 2021. U okviru ove faze biće završene studije uticaja o kojima govorite, ali i sve ostale aktivnosti neophodne da bi se ishodovale dozvole za izgradnju. Studije uticaja će u skladu sa zakonskom regulativom biti predmet javnog uvida, što znači da tek nakon javnog uvida, dostavljanja primedbi i korekcija, na studije se može dobiti saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine. Svi su dobrodošli da tokom javnog uvida kažu svoju reč o ovim studijama i daju predlog kako da ih unapredimo. Trenutno organizujemo otvorene sastanke putem interneta, na kojima prezentujemo detalje projekta i na koje se mogu prijaviti svi zainteresovani. Što se tiče izrađivača studija uticaja, tu nema nikakve tajne. Detaljna lista sa izrađivačima preko 40 studija od početka projekta već je dostavljena zainteresovanim ekološkim pokretima i medijima. Naš prioritet i najbolji argument biće otvorenost za dijalog i transparentnost. Glavne studije će izraditi fakulteti Beogradskog univerziteta, Mašinski i Rudarsko-geološki. Dosadašnje studije i izveštaji su obimna stručna građa i proizvod višegodišnjeg rada više od 100 spoljnih eksperata, sa preko 10 fakulteta i naučnih instituta, uključujući 40 univerzitetskih profesora. Da li je kompanija spremna da odustane od gradnje rudnika ako te studije izvodljivosti pokažu da bi realizacija projekta mogla naneti nepopravljive štete životnoj sredini? Ukoliko studije ne budu pokazale da je moguće zaštititi životnu sredinu, one neće biti ni odobrene, a to znači neće biti moguć početak izgradnje. S druge strane, ukoliko bude potrebna korekcija dizajna i primenjenih mera, to je svakako opcija. U suprotnom, ni sama kompanija neće biti zainteresovana za razvoj projekata koji neće moći da obezbedi očuvanje životne sredine. Sve dosadašnje bazne analize, razvijane godinama unazad, daju čvrste pokazatelje da je moguće relizovati ovaj projekat na bezbedan način, ali bi u svakom slučaju svi trebalo da sačekamo da se završe sve studije. Kako mislite da razuverite lokalno stanovništvo koje strahuje da će „jadarsko tlo natapati koncentrovana sumporna kiselina, da će se toksini odlivati sve do Dunava, da će podzemne vode biti trajno zagađene, a vazduh biti pun oštrih mikročestica koje će parati disajne organe“? Šta je garancija da se to neće desiti? Kada mi neko kaže da ćemo zagađivati zemlju i reke, ja ih pitam vrlo konkretno - da li to misle zbog toga što pouzdane tehnologije tretiranja otpadne vode i gasova ne postoje, ili da ih mi nećemo primeniti. Ne postoji treći razlog nekontrolisanog ispuštanja zagađujućih materija – osim naravno akcidenata, koji se pravilnim dizajnom, odgovornim radom i sistemom kontrola mogu izbeći. Da li tehnologije postoje? Naravno da postoje. Da li su pojedine tehnologije skupe? Jesu. Da li ćemo ih instalirati? Apsolutno, i to sve postoji u našem dizajnu. Nažalost, retko dobijamo pitanja o tehnologiji prečišćavanja vode i gasova. To je nekako „u drugom planu“. Sa druge strane često čujemo da će sumporna kiselina curiti iz dve milijarde evra vrednog postrojenja, ili da će nekontrolisano isparavati u atmosferu. Jasno je da to nije moguće. Na ovu temu neretko se pominje, čak i od nekih stručnih osoba, da će ruda „oprana“ sumpornom kiselinom završiti na odlagalištu, implicirajući kiseli potencijal otpada. Ruda je sama po sebi bazna i „neutrališe“ sumpornu kiselinu, tako da je na kraju i sam otpad baznog karaktera. Sumpor iz kiseline završava u gipsu ili u natrijum sulfatu koji je naš krajnji proivod. Ponoviću, projekat je kompleksan, zbog čega je pravi izazov predstaviti ga javnosti i izboriti se sa neistinama, ili zlonamernim izvlačenjem podataka iz konteksta. I da zaključim, projekat Jadar, iako zahtevan i kompleksan, sasvim sigurno nije rizično postrojenje kakvim ga predstavljaju, a to ne kažem ja već nadležna regulativa. Rizik nije stvar percepcije već metodologije i činjenica. Prema SEVESO klasifikaciji u oblasti industrijske bezbednosti i prevencije hemijskih akcidenata, na teritoriji Srbije trenutno postoji 49 postrojenja svrstanih u klasu višeg reda rizika – višeg nego što će to biti Jadar koji bi se svrstao u postrojenje nižeg reda rizika. Dok, na primer, samo u Nemačkoj radi preko hiljadu SEVESO postrojenja višeg reda. Svi su ovi podaci podeljeni u sklopu naše kampanje informisanja nevladinog sektora i javnosti. Vlada Srbije na sve kritike ima samo jedan odgovor, da je Rio Tinto ugovor potpisao sa bivšim režimom. Zar nije bilo aneksa, koje je odobravala i aktuelna Vlada, a čini se da i premijerka Brnabić i resorna ministarka Mihajlović podržavaju projekat? Projekat Jadar se u Srbiji realizuje u skladu sa zakonima ove države, na osnovu dozvola koje su dobijene tako što je kompanija ispunila sve neophodne preduslove. Takve dozvole svakodnevno se izdaju i svim drugim kompanijama koje su ispunile zakonom propisane uslove i žele da realizuju istraživanja geoloških resursa na teritoriji Srbije, što je u skladu sa međunarodnom praksom. Napominjem da smo sa državom imali samo Memorandum o saradnji i da nikakvi ugovori sa državom do sada nisu potpisivani, kako se povremeno netačno navodi. Razvoj ovog projekta će nesporno doprineti razvoju čitavog rudarskog i industrijskog sektora, i omogućiti osnaživanje Srbije kao poželjne destinacije za nove investitore u lancu koji obezbeđuje materijale i tehnologije neophodne za razvoj zelene ekonomije. Stoga je očekivano da čujemo državne zvaničnike kako projekat Jadar nazivaju projektom „od izuzetnog značaja za Srbiju“. Mi smo u to sigurni, a verovatno zbog važnosti zaštite životne sredine državni organi nas možda tretiraju i nešto strože nego druge kompanije i to je u interesu svih strana. Srpski zvaničnici ubeđuju javnost da će pored rudnika biti i fabrika litijumskih baterija za električne automobile. Da li razmišljate o tome, s obzirom na to da se do sada niste bavili tim biznisom? I da li je fabrika baterija uslov za otvaranje rudnika? Kao što ste istakli, to nije naš biznis i iz tog razloga Rio Tinto ne razmatra gradnju fabrike baterija, niti je gradnja te fabrike preduslov za otvaranje rudnika. Sa druge strane, podržavamo napore države da takvu investiciju dovede u Srbiju. Fabrike baterija su tehnološki napredna postrojenja, vredna i više milijardi dolara. To je izuzetno važno ako znamo da su tokom 2020. direktne strane investicije u tranzicione ekonomije, u koje spada i Srbija, usled pandemije kovid virusa dramatično pale u poređenju sa prethodnom godinom. Odluka o jednom takvom projektu i izbor lokacije su na potencijalnom investitoru. Takva investicija se u dogovoru sa nadležnim organima može realizovati bilo gde na teritoriji Srbije. Investitor u fabriku baterija pre odluke analizira blizinu fabrika električnih vozila, dostupnost sirovina, kao i sve druge preduslove - raspoloživost radne snage, infrastrukture i finansijskih podsticaja. Verujemo da će pozitivna investiciona odluka za projekat Jadar pomoći i lokalni razvoj industrije baterija, ne samo u smislu obezbeđenja sirovine, već i kao potvrda da je Srbija dobra investiciona destinacija. Mi blisko sarađujemo sa Vladom Srbije stavljajući joj na raspolaganje naše znanje o industriji baterija u cilju privlačenja mogućih investitora iz tog sektora. Istraživanja su pokazala da je ležište, na kome planirate rudnik, bogato i boratima, koji imaju široku primenu u poljoprivredi, telekomunikacijama, hemijskoj industriji... A ima li i tu nekih „sitnica“, koje mogu negativno uticati na životnu sredinu? Rio Tinto je u Srbiji tražio upravo borate – mineral koji naša kompanija Boraks eksploatiše u Kaliforniji od 1925. Na tržištu borata Rio Tinto je jedan od dva najveća svetska proizvođača. Samim tim, posedujemo vrhunsku ekspertizu tretiranja borona u industrijskim postrojenjima, što je primenjeno u razvoju projekta Jadar. Najveći problem mnogih postojećih rudnika su deponije za jalovinu. Šta vi planirate sa jalovinom, zna li se već sada njen sastav i gde planirate da je skladištite, jer ljudi strahuju da će veliki deo otpada završiti u Jadru, a potom u Drini, Savi i Dunavu? Rudnici u Srbiji se prepoznaju po masivnim branama, iza kojih su flotaciona jezera sa otpadom u formi tečne jalovine. Kod rudnika Jadar to neće biti slučaj. To će biti prvi rudnik u Srbiji koji će proizvoditi čvrst otpad - filtracijom pod pritiskom i sušenjem otpada u rotacionoj peći. Otpad će se dalje na deponiji slagati i sabijati kao geotehnički konstruisana struktura, po karakteristikama slična nosećem nasipu putne saobraćajnice. U normalnim uslovima po površini te strukture moći će da se kreću i najteže građevinske mašine kao što su kamioni nosivosti 40 tona. I ovo je dokaz da pri izboru tehnologija nismo gledali na uštede, već smo tražili najbolje i najbezbednije tehnologije. Rešenja za upravljanje otpadom su projektovana, a preventivne mere planirane tako da ispunjavaju sve uslove definisane regulativom Srbije i EU. Sastav otpada je poznat, a u toku su poslednje analize koje će ući u studiju procene uticaja. Od momenta odluke da se pređe na čvrsti otpad otvorile su se dodatne opcije za lokaciju odlagališta. Trenutno se analizira lokacija u neposrednoj blizini samog postrojenja, što će biti sprovedeno redovnom zakonskom procedurom uz učešće javnosti. Određeni deo ukupnog otpada, približno oko 20 procenata, biće korišćen u mešavini specijalno osmišljenoj da se popuni otkopani prostor u rudniku i tako spreči sleganje tla. Koliko će električne energije biti potrebno za preradu rude, da li će zbog velike potrošnje struje u blizini rudnika morati da se grade nove termoelektrane, iako čitav svet insistira da se smanji potrošnja uglja i emisija gasova koji proizvode efekte staklene bašte? Ovo je jedno od pitanja na koja smo već detaljno odgovorili i lokalna zajednica i svi zainteresovani su imali priliku da dobiju podatke koji pokazuju da su pretpostavke iz pitanja netačne. Prerada rude jadarita nije energetski intenzivna, jer ne zahteva „prženje“ – koje se u slučaju minerala spodumena odvija na temperaturi od preko 1100 °C. Paralela sa spodumenom koja se koristi u javnosti je pogrešna, jer se prerada jadarita odvija na ispod 100°C. Iz ovog razloga, Jadar će se sa svojom prosečnom potrošnjom svrstavati u niži opseg srednjih industrijskih potrošača u Srbiji. Projekat predviđa snabdevanje isključivo zelenom energijom, uz garancije da je sva energija, isporučena krajnjem kupcu, proizvedena iz obnovljivih izvora. Projekat, dakle, neće koristiti struju iz fosilnih izvora, što je opredeljenje kompanije na globalnom nivou, a sasvim sigurno neće zahtevati gradnju nove termoelektrane. U rudnicima i postrojenjima kojima upravlja Rio Tinto, 75 odsto od ukupne električne energije koja se koristi dolazi iz obnovljivih izvora i taj procenat se kontinuirano povećava. Naša ambicija je da dostignemo nultu SO2 neto emisiju na nivou cele kompanije do 2050. Koliko će vam čiste vode biti potrebno za ekstrakciju litijuma? I još važnije, kako ćete tretirati otpadne vode da bi se sprečila ekološka katastrofa? Prvo, ako se pod čistom vodom podrazumeva voda iz izvora koji se mogu koristiti za piće, takav resurs projekat neće koristiti za potrebe proizvodnje. Sva voda koja će biti korišćena u projektu Jadar poticaće iz tri izvora. Prvi izvor je kišnica, koja će biti sakupljana u bazenima sa površine koju pokriva projekat. Drugi su podzemne vode koje će se sakupljati tokom redovnog procesa odvodnjavanja rudnika i koje će dolaziti sa dubina od 400 do 700 metara ispod zemlje, što znači neće uticati na bunare lokalnog stanovništva. Treći izvor je aluvion reke Drine, gde će se voda zahvatiti podzemno iz aluvijalnih sedimenata - dakle ne iz korita reke, već iz područja koja su prethodno devastirana vađenjem šljunka i čiji vodni resursi imaju mali potencijal kao izvor visokokvalitetne vode za piće. Voda će se koristiti više puta u kontinuiranom zatvorenom sistemu, a pre nego što viškovi budu ispušteni u životnu sredinu, konkretno u reku Jadar, biće tretirani u postrojenju za prečišćavanje vode. Projektom je predviđeno da kvalitet prečišćene vode odgovora propisanom kvalitetu vode reke Jadar (druga klasa, kao i reka Drina), što je tehnički apsolutno dostižno. Time se osigurava da ispuštanje otadnih voda ni na koji način ne može ugroziti propisani kvalitet reke, u skladu sa EU i domaćom regulativom koja se odnosi na očuvanje kvaliteta vodotoka. Koliko će eksploziva biti potrebno za otvaranje podzemnih kopova i da li to miniranje može oštetiti kuće u okolini, povećati procenat sitnih čestica u vazduhu, a i zbog buke onemogućiti normalan život lokalnom stanovništvu? Eksploatacija, i samim tim miniranje, odvijaće se na velikoj dubini i nivo generisanih seizmičkih talasa miniranja će biti strogo kontrolisan. Na površini se posledice tih minerskih radova neće ni osetiti, neće biti ni buke, ni oštećenja na kućama. Moderni ventilacioni sistemi će obezbediti najviše standarde kvaliteta vazduha i u rudniku, i na površini. U cilju maksimalne bezbednosti, koristićemo moderne emulzione eksplozive koji se transportuju kao dve odvojene neeksplozivne komponente, koje se kao takve i ne tretiraju kao eksplozivi. Mešanje komponenti emulzije će se vršiti u toku procesa izrade podzemne prostorije ili otkopa, pod zemljom, čime se tek dobijaju eksplozivna svojstva. Postoje li ikakve garancije da se prilikom korišćenja eksploziva u Srbiji neće desiti ono što se dogodilo prošle godine u Australiji, kada je nemarom nadležnih u Rio Tintu uništena pećina u kojoj su Aboridžini živeli 46.000 godina? Ono što se dogodilo u Jukanu bilo je pogrešno i kompanija je odlučna da osigura da se nikada više ne ponovi uništavanje lokaliteta nasleđa od tako izuzetnog arheološkog i kulturnog značaja. Kontrole daljeg poslovanja, koje su zahtevali i postavili akcionari kompanije u proteklih godinu dana, čvrsta su garancija za to. Tvrdite da će ovaj projekat doneti dugoročnu dobrobit svim zainteresovanim stranama, kako lokalnoj zajednici, tako i srpskoj ekonomiji u celini. Imate li neke preciznije procene mogućih ekonomskih efekata? Projekat Jadar je strateška razvojna šansa za Srbiju. Uz ekološki održivo poslovanje, njegov razvoj će doprineti transferu tehnologija, razvoju čitavog rudarskog i industrijskog sektora i stimulisaće srodne investicije. Očekujemo da će projekat direktno uticati na povećanje BDP-a za najmanje jedan odsto. U fazi izgradnje, čiji se početak očekuje sledeće godine, mogućnost za zapošljavanje imaće preko 2.100 ljudi, dok ćemo tokom radnog veka projekta direktno zapošljavati više od 750, mahom visoko kvalifikovanih, kadrova. Detaljni i kvantifikovani ekonomski pokazatelji pozitivnih, direktnih i indirektnih efekata na ekonomiju, biće spremni i prezentovani javnosti za najdalje nekoliko meseci. Imate li problema sa otkupom zemljišta i šta ako neko ne bude hteo da proda svoju njivu? Može li to na kraju da zaustavi gradnju rudnika? Zadovoljni smo kako proces otkupa zemljišta napreduje i uvereni smo da će on biti priveden kraju na zadovoljavajući način za obe strane. Za rudnik i prateća postrojenja potrebno je da otkupimo oko 250 hektara zemljišta, na kojima se nalaze 52 stalno nastanjena domaćinstva. U programu otkupa učestvuje oko 350 vlasnika pokretne i nepokretne imovine, a sam proces se odvija u skladu sa zakonima Srbije i u skladu sa najboljim globalnim praksama. Ovo je osetljivo i važno pitanje za sve koji učestvuju, i činimo sve da se otkup sprovede na transparentan, pažljiv i fer način. Princip je da se ponude za otkup šalju samo vlasnicima kada sami zatraže procenu i ponudu. Do sada smo sklopili ugovore sa više od 50 odsto vlasnika, ali se taj broj svakodnevno povećava. Ta dinamika otkupa je, verujemo, najbolji pokazatelj da se vlasnicima nude fer uslovi. Rio Tinto posluje u 35 zemalja. Da li je u bilo kojoj drugoj zemlji naišla na ovakve otpore i kako je izašla na kraj s njima? Rio Tinto je jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija, sa 47.500 zaposlenih i 60 poslovnih operacija i projekata u 35 zemalja, listirana na tri svetske berze. Svesni smo da je način na koji kompanija upravlja postrojenjima od ključnog značaja za budućnost lokalnih zajednica i tokom radova i nakon njihovog prestanka. Rio Tinto je poželjan saradnik lokalnih zajednica, jer se kroz tu saradnju lokalne zajednice razvijaju i unapređuju, ali tačno je i da je u pojedinim zemljama kompanija nailazila na otpore određenih grupa. Politika kompanije je da se na otpore odgovara transparentnim radom, posvećenom saradnjom i garancijom primene najviših standarda, i do sada je takav pristup davao dobre rezultate.