Arhiva

Vraćanje Tolstoju

Dragan Jovanović dugogodišnji kolumnista NIN-a | 20. septembar 2023 | 01:00
Vraćanje Tolstoju
Evo, već, više od nedelju dana, odmaram se od Edipa u dupku, jer teže je napisati roman za decu mlađu od tri godine negoli za, kobajagi, odrasle. Odrasloj publici možeš svašta da podmetneš, a sa decom ide mnogo teže, začas te provale. I, šta ću, vraćam se Tolstoju! Čituckam Pavela Bisinskog, njegovo obimno delo Lav Tolstoj: Bekstvo iz raja. A ni Bisinski ne kaže zašto je Tolstoj, zapravo, pobegao od kuće. Sve se svaljuje na Sofiju Andrejevnu i na „aristokratski život“ koji je Lavu dojadio u Jasnoj Poljani i Moskvi. Niko, bre, da kaže da se Tolstoj spremao da beži za Srbiju, za Novi Sad, „srpsku Atinu“! I to ne samo zato što je iz svog grofovskog rodoslova prokljuvio da je srpskog porekla, da su mu preci bili Srbi! Postojao je još jedan, možda i važniji razlog za bekstvo iz Jasne Poljane. Po svoj prilici, Tolstoj je od Nikolaja Notoviča dobio knjigu u kojoj je pisalo da je Isus mladost proveo u Indiji, da je bio, čak, i na Tibetu, i da je tu istinu trebalo otkriti Evropi i ostalom hrišćanskom svetu. A to se, u ono vreme, nije moglo u carskoj Rusiji. I niko od Tolstojevih biografa da kaže da je njegov doktor Makovicki došao u Jasnu Poljanu baš iz Novog Sada?! A došao je ne bi li bio od pomoći na Tolstojevom putu za Srbiju. Novi Sad se spremao da dočeka „ruskog grofa Lava Nikolajeviča Tolstoja“. Sagrađena mu je čak i kuća, istovetna onoj u Jasnoj Poljani! Odštampani su čak i plakati, kojima se građanstvo pozivalo da izađe na ulice i „dočeka i pozdravi slavnog pisca koji je rešio da poslednje godine života provede u Novom Sadu“. U novosadskoj Matici srpskoj još se čuvaju ti plakati, a kuća namenjena Tolstoju je srušena, posle petooktobarske revolucije kada su demokratske vlasti dozvolile nekom tajfunu da, baš, na tom mestu, izgradi, jelda, nešto mnogo monumentalnije od Tolstojeve kuće. Još tada se videlo gde će Srbija da završi... Nego, treba li objašnjavati u dane uskršnjih praznika zašto je bilo važno da Tolstoj objavi Notovičevu knjigu o „indijskom Isusu“ i to, baš, kod nas, u Novom Sadu? Možda bi hrišćanska Evropa krenula drugim putem da joj je Tolstoj ukazao na Isusov boravak u Indiji do tridesete godine, a i da je tamo doživeo duboku starost u šumama Kašmira, a što judeohrišćanska crkva, očajnički, prikriva. Crkva ni danas ne sme da kaže gde je to Sveta porodica sa malim Isusom stigla bežeći iz Egipta. I, `ajde, neka za ovu priliku, mali Isus nije sklonjen kod svog oca Aleksandra Velikog. Neka je sklonjen kod Aleksandrovih potomaka koji su tamo ostali. A u pohode na Indiju išli su, pre Aleksandra, i Nino Belov iz Niša i Serbo Makeridov i ostavili su duboke tragove u onome što danas zovemo budističkom kulturom. I, šta ako se pokaže da je baš Aleksandar Veliki bio Buda, te da je hrišćanstvo samo jedna izvitoperena priča koja vodi poreklo iz izvornog budizma. O tome je, doduše, veoma oprezno pisao Nikolaj Velimirović koji je, gle, bio vladika u Ohridu, a priča se da je baš tamo i Isus rođen... K. G. Jung, moj guru iz Švice, ohrabruje me: „Bilo da je Isus rođen u Nazaretu ili u Ohridu, ne može Uskrs da se slavi čas u aprilu, čas u maju i tako svake godine! To je nepodnošljivo licemerje važeće hrišćanske ideologije! Uskrs bi trebalo da se slavi 22. marta, jer tada na planetu Zemlju pada prvi snažniji ’solarni vetar’. Tada vaskrsava cela priroda i svako od nas. To bi i hrišćani morali da uvaže!“ U subotu sam Kaćuši Putinovoj poklonio za rođendan mladog, vitkog Budu u raskošnoj odeždi, a koji se naslonio na svoje desno koleno i o nečemu duboko razmišlja. Tu moja Crna nagađa: „Čini mi se da ovog mladog Budu muči upravo to što se skriva njegovo srpsko poreklo!“