Šapa na Beograd

Šta su dve konstante političkog opusa aktuelnog predsednika opštine Novi Beograd i lidera SPAS-a Aleksandra Šapića? Spremnost da po svaku cenu igra na rezultat, što je, biće, navika koju je pokupio kao vrhunski sportista, i spremnost da za taj rezultat proguta i sopstvene reči. Poput onih kada je nakon izbora 2018. godine odbrusio: „Mogu da budem ’Sveti Petar’, ne gradonačelnik, tu dogovora više nema. A dogovora nema jer sve ono za šta se mi zalažemo, suprotno je od onoga kako se oni ponašaju“, kazao je Šapić aludirajući na Srpsku naprednu stranku. Šta se može zaključiti iz ovakvog poretka stvari a u svetlu najavljenog ujedinjenja SPAS-a i SNS-a? Da Šapić u ovu kombinatoriku ne ulazi bez ozbiljnog kapitala jer devet odsto i 70.000 glasova Beograđana na prošlim izborima nije za bagatelisanje, i što je još važnije, da Aleksandar Vučić zna da je izbušen u sopstvenoj beogradskoj infrastrukturi. Baš kao što i Šapić zna gde je crvena linija do koje sme da ide u narušavanju partijskog monolitnog jednoumlja i na tu teritoriju ne zalazi. Dobro, osim u slučaju Gorana Vesića, ali se ova neobična pojava na privremenim poslovima gradonačelnika u najstrožem smislu reči i ne smatra partijskom vrhuškom. Tako treba i razumeti njegove reči da u čitavoj transakciji nema nikakvih zahteva. Ma, važi. Šta nam sve ovo govori? Šapića i Vučića ujedinio je puki interes. Prvog da konačno zasedne na mesto gradonačelnika a bolje prilike neće imati nego kao član SNS-a, drugog shvatanje da bi još jedno šminkanje „kompletnih idiota“ moglo koštati više nego što je spreman da plati. Možda i više nego što može. Uz to Šapićev ulazak u stranku mogao bi potencijalno da mu pomogne da malo „pospremi“ i po svojoj kući. I pošteno govoreći, nema se mnogo toga prigovoriti zajedničkom interesu u politici. Osim kad ona podrazumeva razorene institucije, pogažene zakone, nedostatak bilo kakve spoljnopolitičke i nacionalne strategije, podjarmljene medije, nepotizam, korupciju, grandiozne afere i lažne doktorate. Može biti da se u ovom poslednjem i Šapić prepoznao, jer svako drugo slaganje sa režimskom politikom predstavlja nastranu tipologiju koja zalazi s onu stranu pameti. Ili se, đavo bi ga znao, slični tipovi odmah prepoznaju, možda je i reč o novobeogradskom sentimentu i činjenici da je Šapić Vučiću predsednik s one strane reke, baš koliko i Vučić bivšem vaterpolisti u Srbiji. E sad, stvari ne moraju da izgledaju tako beznadežno za opoziciju, iako bi se na prvi pogled moglo zaključiti da će Vučićeva većina sa Šapićem na beogradskim izborima biti komotna. Teško da su najnoviji događaji mogli da iznenade čak i površnog pratioca političkih zbivanja, posebno nakon odluke lidera SPAS-a da participira u Vladi. „Ovim je samo pred matičarem ozvaničen brak koji već neko vreme postoji“, kaže u izjavi za NIN Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde. On dodaje da su budući stranački saborci Vučić i Šapić u svemu bliski, da dele iste poglede i nemaju ideologiju. „Ovim spajanjem raščistiće se politička scena, a ljudi koji su glasali za Šapića, misleći da je opozicionar, više neće imati iluzija. Vučić je mogao i ponovo da izmisli nekog doktora ili doktorku kao formalnog kandidata, a da Vesić ponovo bude stvarni gradonačelnik, ali to bi značilo da bi i on morao da se uključi, a to je razvlačenje resursa. Osim toga, Beograđanima baš ne možete da prodate ciglu dva puta. Ovo je i dokaz da naprednjaci gube izbore i da sa Šapićem kao kandidatom za gradonačelnika pokušavaju da podignu rejting koji je ozbiljno poljuljan. Vučić Šapića koristi kao točak na njegovim rasklimanim kolima“, ističe Stefanović. Sličnog stava je i Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd koji smatra da će najavljeno ujedinjenje pomoći građanima da sagledaju činjenicu da Šapić nije alternativa režimu. „Ovo je najčistiji, najpošteniji politički potez koji će pomoći građanima da uoče ko je zaista prava alternativa. Šapić se kao predsednik najveće opštine u Beogradu već duže vreme preporučuje Vučiću. Oćutao je štetne projekte, nije se oglasio ni kada je sečena šuma u Košutnjaku, nije prozborio nijednu reč kritike za Beograd na vodi. Čitava operacija i pretumbavanje unutar SNS-a je posledica lošeg stanja u gradu i državi i još gorih rezultata. Jasno je da su naprednjaci u Beogradu roviti i da opozicija ima ozbiljnu šansu da pobedi“, kaže Lazović. „Ovo je racionalna odluka posmatrano iz Šapićevog diskursa. On je shvatio da je stranka skupa stvar i da nema kapacitet da izgradi tako ozbiljnu organizaciju, te da će ciljeve mnogo bolje ostvariti kroz SNS. Posebno što u stranku ne ulazi kao otpadnik, već sa određenom težinom i imidžom uspešnog sportiste“, kaže politikolog Boban Stojanović. Dakle, nije teško zaključiti. Otkako je Vučić svojim predizbornim nagonom za samoodržanjem ukapirao da ga Vesićev zulum može koštati skupih projekata po prestonici, namerio je da ovog ljubitelja svih vlastodržaca skloni iz javnosti. Ne znači, nužno, i da povuče vodu za njim. Pregrupisavanje pred konačni obračun u Beogradu ide samo po sebi, ali činjenica je da je Vesiću konačno stavljeno do znanja da je haos koji pravi po gradu u potpunoj nesrazmeri s njegovom snagom. Otuda je i Vesićeva pojava na ružičastoj televiziji, kada je replicirajući Šapićevoj izazovnoj poruci da za njega neće biti mesta u njegovom timu, sve čitajući napisano saopštenje, skoro izazvala određenu samilost. Posebno kad je ciknuo kako svi moraju da sprovode Vučićevu politiku. Pa i Šapić, razume se. Ama da je predsednik bio u studiju garant bi ga stavio na rame utehe, ko onomad Nebojšu iz Beograda. Ogoljeno posmatrano, manevar sa Šapićem ukazuje da se radi o shvatanju vladajuće koalicije da je jedan izuzetno važan mehanizam vlasti mogao da padne, jer su njegovi delovi izanđali i da je potreban novi početak bez koga će u najmanju ruku biti problematično ubediti Beograđane da je spomenik Stefanu Nemanji nešto što im je najpotrebnije u životu. Posebno kad im zavlačite ruku u džep ne kazujući ni koliko ste drpili. Čitavu stvar iz „prvog reda“ sagledava bivši predsednik Srbije i aktuelni lider Socijademokratske stranke Boris Tadić koji je u intervjuu za N1 podsetio da je Šapić jedan od njegovih bivših saradnika, te da su kadrovi bivše vlasti kompetentniji od kadrova radikala i naprednjaka. „Jedna je stvar kada ste u koaliciji, a kada uđete u SNS tu nema opravdanja, cela ta transakcija je da bi SNS konačno imao opasnog kandidata na sledećim izborima, za razliku od Vesića koji nema nikakav uticaj“, zaključuje Tadić. Ono što možda previđa je da koalicija sa takvim političkim mastodontom podrazumeva lagano nestajanje. Mogao bi o tome nešto da pita i Ivicu Dačića. „Svi koji su u vlasti mogu biti opasni kandidati, jer imaju svu moguću logistiku, od policije preko pravosuđa do medija. Lako je biti opasan kad ste čitavu državu stavili pod jaram. Mi ćemo činiti sve da dobijemo izbore i mi radimo istraživanja i ona pokazuju da Vučić gubi“, kaže Borko Stefanović. Drugi nivo najavljene „trgovine“ mogao bi se pretvoriti u završnicu „neproglašenog rata“ između Vučića i Nebojše Stefanovića. Nije nikakva tajna da Vučić trenutno „podnosi“ Stefanovića u odnosu koji bi se mogao definisati kao pakt o nenapadanju, te da bi upravo Šapić mogao biti adut kojim će predsednik „stući rogove“ ministru odbrane i predsedniku beogradskog odbora SNS. Sagovornici NIN-a saglasni su da bi angažman lidera SPAS-a mogao ozbiljno da utiče na Stefanovićeve pozicije. I dok Borko Stefanović ističe da je ulazak Šapića u novu partiju najveće poniženje za Nebojšu Stefanovića kao predsednika njenog Gradskog odbora, Boban Stojanović odlazi korak dalje i kaže da je to upravo glavni naum čitave operacije. „Zna se da Gradski odbor kreira listu za izbore u Beogradu. Istovremeno, Vučić je najavio moguće promene i novu energiju. Ukoliko se pojave naznake da će Šapić biti predsednik GO, što bi značilo Stefanovićevu marginalizaciju, očekujem reakciju s druge strane. A očigledno je da Stefanović ima čime da trguje. Takav rasplet imao bi refleksije na njegov položaj u partiji, videćemo šta je spreman da upotrebi. A ne deluje da je bez municije“, smatra Stojanović. S druge strane, Vučiću je jasno da u narednih manje od godinu dana građani Srbije neće biti manje gladni ni hleba ni pravde, ali je vrlo verovatno da će biti siti svega. Šezdeset evra plus 3.000 dinara za vakcinaciju nije loš izborni miraz u ispošćenoj zemlji, ali pitanje je da li ta izborna doping matematika rešava i pitanje Beograda. Zato ovo za naprednjake u prestonici možda i nije najbolji momenat za glasanje, ali boljeg neće biti. Tim pre što opozicija još nema jasno definisane magistralne pravce delovanja. Sad, da li je moguće postići minimum saglasja među Vučićevim oponentima, jednačina je sa više nepoznatih. Svest da su baš i jedino beogradski izbori šansa da se uzdrma režim, a da će parlamentarni i predsednički izbori biti uglavnom „solo trka jednog trkača“, trebalo bi da bude preovlađujuća. I dok Borko Stefanović veruje da bi opozicija trebalo da ima zajedničkog kandidata i da istraživanja pokazuju da bi neki stranački prvaci, ali i vanstranačke ličnosti mogle da pobede kandidata SNS-a, Radomir Lazović smatra da bi izlazak na beogradske izbore u više kolona bio svrsishodniji. „Čini se da niko iskreno ne želi jednu listu. Nama je bliži `crnogorski scenario` u više kolona, jer ćemo dobiti više glasova sa više kandidata. To je sinergija ljudi u opoziciji koji se možda i ne podnose, ali mogu da imaju zajednički cilj. Na predsedničkim i parlamentarnim izborima bi ovaj pristup trebalo da bude malo fleksibilniji.“ I Stojanović veruje da će beogradski izbori biti neizvesni, ali i da opozicija mora da ubedi neopredeljene birače da su sujete ostavljene po strani i to tako što će istaći zajedničkog kandidata. „Izbori u Beogradu će biti prezidencijalizovani, Vučić će stati ispred liste, zato ne vidim dobitnu matematiku u više kolona. Ni `crnogorski scenario` nije pokazatelj, da je tamo bilo i predsedničkih izbora pitanje je da li bi opozicija baš svuda pobedila Đukanovića. Ukoliko opozicija izađe sa tri-četiri liste biće to papazjanija koja će zbuniti birače, a Vučiću će koristiti“, zaključuje Stojanović. Kako će se sve završiti teško je predvideti. Ukoliko opozicija ne prepozna, kako zna i ume, da su svi naprednjački politički modeli i ekonomski trikovi nepovratno potrošeni i pronađe najmanji zajednički imenitelj, posebno u Beogradu, biće to slepa ulica, ćorsokak i siguran put ka političkoj margini. I tada neće pomoći ni ljutnja na potencijalne koalicione partnere i birače, ni pregrejane reči, ni naricanja nad nakaradnim projektima u prestonici. Ostaće jedino odgovornost za to što je Vučić još jednom stavio šapu na Beograd. I na kraju, hoće li tada bilo kome biti lakše zato što je Orban izgubio Budimpeštu, a Erdogan Istanbul? Zoran Preradović