Kome je to Lončar zapušio usta

Ponet euforijom jer su 3.000 dinara i vaučeri u tržnim centrima konačno prosvetlili jedan deo stanovništva, Zlatibor Lončar je poverovao da je stekao stručni kredibilitet i da ima legitimitet da širom planete podeli lekcije o tome kako se pobeđuje epidemija. U pismu koje je odaslao i gde treba i gde ne treba, javno se zgrozio nad sadržajem dokumentarnog filma nemačko-francuskog kanala ARTE „Vakcine za sve“, koji je emitovan u udarnom terminu na ZDF-u, jer je izgleda načuo da u njemu Srbija nije svetski lider u borbi protiv korone. Upitao je autore da li im savest dozvoljava da mirno spavaju, a onda je ne čekajući odgovor sam zaključio da „savest odavno nemaju“ i naprednjački poentirao: „Možda Vas je sve to pogodilo, možda Vam je zasmetalo to što smo se uhvatili ukoštac sa koronom, a nismo navijali za nju, kao Vi i Vaši sagovornici.“ U celoj toj tiradi nije nedostajalo bezobrazluka i zakonom kažnjivih uvreda (jedan od sagovornika u filmu je dr Rade Panić koji je u pandemiji izgubio majku, što ga teško može kvalifikovati kao navijača korone), ali ni pobrkanih lončića. Pismo je uputio na adresu ARTE-a i svih državnih tabloida, ali je umesto ZDF-u iz nepoznatih razloga pisao redakciji Dojče velea (oni su samo preneli prilog o filmu), a usput je otkrio i interplanetarnu zaveru protiv Srbije, mada nije baš jasno ko je zaverenik (samo Nemačka, EU ili ne zna ko, ali zna da ih ima). U integralnoj verziji to zvuči ovako: „Do juče ste u Srbiju dolazili samo kako bi delili lekcije iz demokratije, slobode javne reči, uspostavljanja vladavine prava i sličnim postulatima iza kojih ste nevešto krili svoje prave ambicije, pa sada ne čudi da Vam je teško da priznate ono što ceo svet vidi i na glas nam odaje priznanje“. Jedna od autorki filma Natalija Miletić, ukazujući na tu nelogičnost, navodi da je protestna nota koju Lončar upućuje redakciji ARTE-a zbog članka o filmu koji je objavila redakcija DW, isto kao da se neko žali RTS-u zbog članka koji je objavio Informer. I dodaje da je iz njegovog pisma jasno da film nije gledao jer da jeste znao bi da je kampanja vakcinacije i dostupnost vakcina u Srbiji vrlo afirmativno prikazana. „Za one koji nisu gledali reportažu: glavni protagonista filma putuje iz Berlina u Beograd da bi se vakcinisao, jer bi u Nemačkoj još mesecima čekao na svoj red. U roku od četiri dana uspeva da se vakciniše vakcinom po izboru, što je u Nemačkoj nezamislivo. Film takođe prati mobilni tim koji vakciniše građane po ruralnim područjima u okolini Sokobanje, gde je celokupna organizacija i odziv građana na zavidnom nivou. Ipak, reportaža ističe i nezavidne strane pandemije u Srbiji. Srbija je od početka pandemije do danas u Nemačkoj klasifikovana kao zemlja visokog rizika, što znači da su njene granice za srpske državljane zatvorene, sem u izuzetnim okolnostima. To su posledice nekonsekventnog sprovođenja mera, netransparentnog prikupljanja i objavljivanja relevantnih podataka o pandemiji, kao i dokazane manipulacije brojevima preminulih od kovida. Optužbe ministra Lončara da autori i protagonisti filma navijaju da korona pobedi i pitanje da li nam savest dozvoljava miran san, ne treba komentarisati. U maniru mnogobrojnih žalbi koje Srbija šalje na kritičke navode nemačkih medija, reakcija redakcije i odgovornih urednika na protestnu notu ministra Lončara je izostala“, kaže Miletić. Bitno je da nije izostala od strane tabloida, pa nam je Srpski telegraf otvorio oči pompeznim naslovom: „Lončar zapušio usta svima!“ Valjda su poverovali da i on „sipa istinu brzine munje“, pa nisu našli za shodno da provere njegove navode. Čak ni činjenicu da je film krstio drugim imenom „Priča se o vakcinama, ćuti o mrtvima od kovida‘, što je okarakterisao kao potpunu suprotnost „realnosti koja se odvija u Srbiji, gde je 33 odsto građana dobilo obe doze vakcine... a broj slučajeva kovida-19 opao za 66 procenata tokom poslednjeg meseca“. Možda i ne bi bilo bitno šta Lončar priča i kako nas bruka po svetu, da se ne radi o istim floskulama koje zastupa i Vlada. Zato ne bi bilo loše da proučimo pomenuti pamflet, jer je svaka teza (samohvalospev) u direktnoj suprotnosti sa realnošću. Prema podacima koji su zvanično prijavljeni SZO dva dana pre objavljivanja Lončarevog pisma, u Srbiji je obe doze vakcine primilo 18,9 odsto stanovnika, a procena onih koji su primili makar jednu dozu je 28 odsto. To, naravno ne znači da u Srbiji nema vakcina (njihova nabavka je jedan od retkih poteza u pandemiji za koji je Vlada pohvaljena od svih), ali znači da još uvek nije pronađen modus po kom će se građani privoleti da je prime. Recimo, iako smo bili među najbržima u Evropi po nabavci, u ovom trenutku smo na devetom mestu po procentu vakcinisanih i iza Nemačke koja nas je od snimanja do emitovanja filma pretekla. Takođe je i podatak o broju opalih slučajeva naduvan jer je u martu ukupan broj zvanično obolelih od kovida iznosio 141.337, a u aprilu 88.961, što je smanjenje od 37, a ne 66 odsto. Sledeća tvrdnja za zapušavanje usta glasi: „Istina je da nikada nismo skrivali informacije niti zavarali javnost. Neke zemlje su revidirale svoje podatke i izveštavale o različitim podacima iz dana u dan. Neki su čak i prestali da objavljuju broj preminulih. Srbija to nije učinila.“ Tu već imamo omiljenu frazu Ane Brnabić koja ne propušta priliku da pomene Veliku Britaniju i apsolutno netačan podatak da je ta zemlja još prošlog leta prestala da objavljuje broj umrlih. Tačno je da je 18. jula 2020. usled zahteva ministra zdravlja da se preispita metodologija po kojoj se utvrđuje broj preminulih od kovida, a koja nije bila ujednačena u svim delovima UK, najavljeno je da će se privremeno obustaviti objavljivanje dnevnog broja preminulih do okončanja tog posla, ali se to nije dogodilo u praksi: vlada Britanije je nastavila da ispunjava svoju međunarodnu obavezu i da prijavljuje dnevni broj umrlih i svojoj javnosti i to do 12. avgusta, kada je završena najavljena revizija i objavljen umanjen ukupan broj smrti od kovida do tog trenutka. Istog dana je na sajtu vlade objavljen tekst u kome je detaljno obrazloženo zbog čega je revizija urađena, šta je promenjeno i zbog čega postoji nepoklapanje između broja koje navodi ministarstvo i broja koje saopštava zavod za statistiku, koji je sve vreme objavljivao ukupan broj potvrda o smrti, pa makar smrt nastupila i zbog čuvenog primera Brnabićeve - saobraćajne nezgode. Poređenja radi, u Srbiji je u više navrata ukinuto objavljivanje podataka, ali niko nije našao za shodno ni da nas obavesti o tome, a kamoli obrazloži. Tako je Batut 15. aprila 2020. prestao da nas obaveštava o proseku godina preminulih od kovida u danu, a 3. maja 2020. i o njihovom polu. Sa objavljivanjem o polu, starosti i mestu prebivališta novootkrivenih prestalo se 10. juna, takođe u tišini. Ono što nije prošlo u tišini je debakl sa zvaničnim brojem ljudi koji su se izlečili od kovida, koji je 6. juna naprasno narastao sa 6.931 na 11.056, a što je dovelo do zahteva Instituta za javno zdravlje Crne Gore Batutu da im pojasne metodologiju revizije, budući da su u tom trenutku politiku otvorenosti granica prilagođavali upravo broju aktivnih slučajeva. Na kraju je i 15. oktobra MUP prestao da objavljuje izveštaj o broju ljudi koji se nalaze u obaveznoj samoizolaciji, ali više nikom nije bilo ni do traženja obrazloženja. A kada je u pitanju broj umrlih, o tome možda najbolje govori odgovor koji je NIN dobio od Instituta za javno zdravlje Vojvodine. U prvom odgovoru je pisalo: „S obzirom da bi diskusija o broju smrtnih ishoda u zemlji uznemirila javnost, zauzeli smo stav da bi iznošenje pojedinačnih i nepreciznih podataka dodatno uznemirilo javnost i dovelo je u zabludu“. U drugom, nakon intervencije poverenika za informacije od javnog značaja su rekli da će nam podatke za juli prošle godine dostaviti krajem ove godine, kada ih obradi Republički zavod za statistiku. I kao kruna Lončarevog hvalospeva, stiže i ova tvrdnja: „Tokom čitave pandemije ostali smo dosledni - nastavljamo da testiramo po visokim stopama i hospitalizujemo pacijente po potrebi. Ovo je sprečilo smrt i održalo naš broj na niskom nivou.“ Da je sprečilo smrt baš i nije. Prema podacima RZS, u prošloj godini je zabeležen višak smrtnosti od 12.685 ljudi u odnosu na prethodni petogodišnji presek, a zvanično je prijavljeno da je od kovida preminulo 3.211, što jasno govori o prikrivanju broja umrlih. A što se visoke stope testiranja u Srbiji tiče, radi se samo o još jednom mitu koji istrajava u nastupima funkcionera SNS-a. Poslednjih pola godine procenat pozitivnosti testova ni jedan dan nije bio ispod 10 odsto (po mišljenju SZO to je granica iznad koje epidemija nije pod kontrolom), a dva puta je premašio 40 odsto. U trenutku pisanja teksta, 34 evropske države su imale niži procenat od Srbije, a u prethodnoj nedelji su samo dve članice EU testirale manje ljudi na sto hiljada stanovnika. I ne, Srbija nije hospitalizovala sve kojima je to bilo potrebno. Nakon što je NIN u decembru objavio podatke da se umesto 18 odsto teških slučajeva hospitalizuje oko šest odsto, Lončar je replicirao – hospitalizuje se 39 odsto! Za one kojima to nije dovoljno da bi mu poverovali na reč, evo i pojašnjenja – ukoliko bi njegov podatak bio tačan, onda u decembru nije postojao nijedan građanin koji je od korone bolovao duže od nedelju dana. Naravno, i ostale teze iz pisma bi se moglo pobijati, ali nije red – hajde da se malo pravimo da nam je Lončar zbilja zapušio usta.