Novi standardi gradnje u sigurnim rukama

Građevinsko preduzeće Euroimpex poznato je ne samo po kvalitetu radova i korektnom odnosu prema investitorima i kupcima, već i po uvođenju novih standarda gradnje u skladu sa potrebama urbanog načina života i rada. Jedan od objekata koji se trenutno gradi i potvrđuje inovativnost Euroimpex-a je stambeno-poslovna zgrada u Zahumskoj ulici u Beogradu. Ovaj projekat po mnogim parametrima pomera granice visokih standarda stanovanja i rada u prostor gde su savršeni sklad glamura i ležernosti, uživanja u životu i radu, privatnosti i potrebe za lepim, istaknuti u svakom detalju zgrade i neposrednog okruženja, uz istovremeno poštovanje principa „zelene gradnje“. O specifičnostima ovog objekta čijom gradnjom rukovodi, dipl. inženjer građevine Dušica Barović kaže: - Investitor je ugledna projektantska kuća koja zapošljava vrhunske arhitekte. Prvi sprat i galerija biće njihov poslovni prostor, dok će deo stanova biti za zaposlene, a deo za prodaju na tržištu. Već sama činjenica da su u svakom pogledu izuzetne arhitekte projektovale radni i stambeni prostor za sebe, govori o tome koliko su visoki graditeljski zahtevi postavljeni pred nas izvođače, što za mene predstavlja poseban izazov. Nije slučajno odgovornost za izgradnju data u ženske ruke, s obzirom na to da su za investitora jednako važne i funkcionalne i estetske karakteristike zgrade. Osim toga, zgrada će imati geotermalno grejanje i hlađenje, što znači da će se energija obezbeđivati iz izvorišta podzemnih voda sa dubine veće od 100 metara, tako da objekat neće biti priključen na toplanu, što u startu zahteva veća ulaganja, ali se investicija isplati već za par godina. Za nas izvođače, to znači da su na projektu osim građevinaca angažovani i geolozi. Da li mladi inženjeri mogu i danas, kao nekad, da obezbede visok ugled domaćeg građevinarstva u svetu? - Nema dileme da naši inženjeri i arhitekte idu u korak sa najboljima u svetu - oni ne samo da prate svetske trendove, već aktivno učestvuju u njihovom kreiranju. Ali, problem je što praktično u čitavoj Evropi, pa tako i u Srbiji, nema dovoljno građevinskih majstora. Mladi lako donose odluku da budu auto-mehaničari, na primer, a malo ko želi da bude građevinski majstor, iako je to dobro plaćen posao. Oni koji se ipak opredele za građevinske zanate, kada savladaju praktične veštine i postanu dobri majstori, obično odlaze u inostranstvo. Taj problem je kod nas ipak manje izražen nego u Hrvatskoj i ostalim „istočnim” članicama Evropske unije, ali on postoji i mora se sistemski rešavati, ako želimo da sačuvamo domaće građevinarstvo, a ne da ga pustimo „niz vodu” kao što se u Srbiji desilo sa mnogim, nekada veoma moćnim i širom sveta poznatim privrednim delatnostima. Da li je neko iz vaše struke pokrenuo inicijativu da se dugoročno reši problem nedostatka radne snage na građevinskom tržištu? - U gradskom parlamentu u Loznici imamo odborničku grupu koja je prvobitno bila grupa preduzetnika i privrednika, a danas se proširila na grupu građana. Predložili smo da se deca iz domova i hraniteljskih porodica, koja sa punoletstvom i okončanjem školovanja izlaze iz socijalnog programa, obuhvate posebnim socijalno-ekonomskim programom stipendiranja i školovanja za građevinske zanate, i da im se odmah po završetku školovanja obezbedi posao. Nažalost, naš predlog je ostao bez odgovora. Imam utisak da će svaki dobar predlog, bilo koje opozicione grupe na svim nivoima vlasti doživeti istu sudbinu, ali nama i dalje ostaje da predlažemo nove konstruktivne ideje i da se nadamo da će vladajuća većina u budućnosti imati više sluha. Vlada mišljenje da se politikom bave mladi koji ne žele da rade, a hoće dobro da žive. Da li ste angažovanjem u gradskoj skupštini, između ostalog i na pitanjima o projektu Jadar, pomerili i standarde političkog angažovanja mladih? - Standarde političkog angažmana nisu mladi smislili, ali mladi mogu da ih promene. Mene lično – a i moje prijatelje i kolege – ne zanima politika kao profesija, već kao mesto ili način aktivnog delovanja na uslove života i rada. Studije građevine izabrala sam zato što volim dinamičan, kreativan posao, i dobro znam koliko je važno da čovek radi i stvara. Ali, nije svako zapošljavanje dobro i nisu sve promene u interesu građana Srbije. Projekat kompanije Rio Tinto obavijen je velom tajni i pitanjima na koja niko ne daje egzaktne odgovore. Priče da će „Loznica procvetati” i da će se „svi zaposliti” nema nikakvog smisla ako otvaranje rudnika neće biti bezbedno, ako će naškoditi prirodi i zdravlju ljudi. Za teme poput ove, i uopšte, aktivno radimo na tome da građani budu svesni da kao pojedinci mogu da deluju, da budu pitani i da izraze svoj stav, a ne da dozvole da o njihovoj budućnosti odlučuju drugi, a preduslov za to je da budu najbolje moguće informisani. Smatram da poslovni interes i profit ne smeju uvek da budu na prvom mestu, jer, ako dozvolimo da novac pobedi prirodu u ovom slučaju, napravićemo korak koji će u budućnosti imati nesagledive posledice. A kako vidite budućnost Euroimpex-a? - U našoj firmi dostigli smo harmoniju iskustva, znanja i mladosti. Kada se zanemari iskustvo, dobijaju se nekvalitetne zgrade i stanovi, dok nespremnost za inovacije vodi u zastarelost. I jedno i drugo smanjuju konkurentnost. Ne sumnjam da će Euroimpex u narednim decenijama, kao i uvek, održavati harmoniju tradicije i inovativnosti. Ukratko, smatram da je preduzeto sve ono što je neophodno da Euroimpex ima dobru budućnost.