Novo lice Hrvatske

Ko je zapravo Tomislav Tomašević, je li Hrvat, je li Bosanac, je li Srbin, može li mu se naći nešto što bi umanjilo šanse njegovoj koaliciji da dođe na vlast u Zagrebu, te su teme sada potisnute, a potisnuli su ih rezultati prvog kruga izbora na kojima je osvojio 45,15 odsto glasova. To je protivkandidata Miroslava Škoru, pevača, desničara iz Domovinskog pokreta, koji je dobio tek 12,18 odsto, ostavilo daleko iza. Škoro sada traži pomoć od Boga, ali izgleda da je prekasno. Koalicija Možemo već slavi i već se nagađa ko su budući kadrovi stranke na vlasti. U prostorijama stranke se, posle objavljivanja rezultata, pojavio i Smiljan Tomašević, otac najverovatnijeg budućeg gradonačelnika, što ne bi bilo toliko zanimljivo da on sam nije politički aktivan i član ni manje ni više nego Domovinskog pokreta. Kao nekadašnji dobrovoljac i član udruženja veterana, on je i organizator predavanja po školama na temu „Istina o Domovinskom ratu“, on se zalagao za promenu imena Trga maršala Tita, dok je njegov sin protiv toga, on je na suprotnoj strani, ali je došao da podrži sina. Sin se dugo pripremao za ovu pobedu, on je već izjavljivao da zna da neće biti lako, ali da nema sumnji ni strahova već samo „fokus i cilj“, a i nije nov u politici, niti mu je prvi put da se bori za mesto gradonačelnika. Pre četiri godine bio je na čelu koalicije „Zagreb je naš“ i ušao je u gradsku skupštinu, od tada je govorio 528 puta, što ga je učinilo zvanično najaktivnijim poslanikom. Sada dolazi znatno spremniji, a i sa daleko više iskustva. U biografiji piše da je rođen 1982. godine u Zagrebu. Priključio se Zelenoj akciji kada je imao samo 16 godina, a sa 19 je već uveliko bio borac za zaštitu životne sredine, tada je pokrenuo i svoj prvi projekat o mladima i održivom razvoju. Završio je Fakultet političkih nauka, a magistrirao u Kembridžu na temu zaštite životne sredine. Zatim se vratio u Hrvatsku. Od 2012. do 2015. je član vladinog Saveta za zaštitu okoline i održivog razvoja. Poslanik je u Hrvatskom saboru. Bio je jedan od koordinatora svetskog pokreta mladih na ministarskim konferencijama u Švedskoj i Švajcarskoj. Bio je i član hrvatske delegacije na Svetskom samitu o održivom razvoju održanom 2002. u Johanesburgu. Godinu dana kasnije postao je jedan od 12 globalnih mladih savetnika Agencije za zaštitu okoline UN (UNEP). Zagrepčani ga znaju kao borca za lepši grad, sada obećava bolje, jeftinije, dostupnije javne usluge, veću zaposlenost i naravno zelenu industriju. Već je vodio mnoge akcije protiv uništavanja grada, protiv povećanja stanarina, za zaštitu prava građana, bio na čelu protesta, pisao peticije, a u međuvremenu razvio mrežu ekoloških aktivista i umrežio se sa sličnim organizacijama širom sveta. Kako piše na njegovom sajtu, karijeru je gradio na ulici vođen idejom boljeg društva za sve. „Drugačija politika, bez fige u džepu i s jasnom vizijom za budućnost, moguća je tek kada se odlučimo za pravu promjenu“, poručio je. Što se srpstva tiče, nije jedini koji je morao da se nosi sa ovakvim „optužbama“, u njegovom slučaju bila je reč o provokaciji, koju, kako je kasnije objašnjavao, nije odmah prepoznao pa je, uz osmeh, odgovorio: „Ne deklarišem se kao Srbin.“ Naknadno je izjavio da smatra potpuno neprihvatljivim da pripadnost srpskom narodu bude razlog za diskreditaciju. Na mesto gradonačelnika najverovatnije uskoro dolazi Tomislav Tomašević, posle dve decenije vladavine iznenada preminulog Milana Bandića. To je veoma veliki izazov, ali se Tomaševiću predviđa uspeh i put ka mestu premijera.