Gašenje autonomije univerziteta

Prošle nedelje, tačnije u utorak 25. maja 2021, okončan je mučni četvorogodišnji proces upodobljavanja akademske zajednice u političke vizije autokratske vladavine Aleksandra Vučića. Izborom rektora Univerziteta u Beogradu (UB), suprotno većinskoj volji zaposlenih na Univerzitetu (izraženoj na glasanju u Senatu), predsednik SNS odneo je još jednu pobedu nad profesorima, asistentima, istraživačima i studentima. U ovoj priči svaka je strana odabrala svoju ulogu – vladar je uobičajeno nasilan, a akademska zajednica se opredelila za poziciju mučenika koji cvili pod čizmom siledžije. Akademska zajednica imala je priliku da nauči ulogu bespomoćnosti počevši od 2017. godine kada su po hitnom postupku u Skupštini Srbije usvojeni obrazovni zakoni, uključujući i Zakon o visokom obrazovanju, koji izvršnoj vlasti daju ogromnu moć u centralizovanju obrazovne politike, a kroz povećanje učešća svojih predstavnika u svim regulatornim obrazovnim telima. Osim formalnih primedbi SANU, KONUS-a i tadašnjeg Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, u kojima se naglašava da izmene Zakona drastično krše autonomiju univerziteta, organizovana je i neuspešna peticija protiv Zakona. To su bili maleni glasovi pobune, dok su univerziteti i fakulteti većinski ćutali – nezainteresovani, korumpirani ili zastrašeni, sasvim je svejedno. Izbor novog rektora u punom je sjaju pokazao posledice navedenog zakona. Trenutna legislativa nije eksplicitno brutalna prema univerzitetu u meri u kojoj je to bio „Šešeljev zakon“ iz 1998. godine, ali je vlast ipak postigla isti cilj. Po novom zakonu, među članovima Saveta UB nalazi se jedva nešto više od 50 odsto nastavnika koje su izabrali fakulteti kao svoje predstavnike (22), naspram predstavnika Vlade (12), studentskih organizacija koje su odavno pod upravom naprednjaka (6) i jednog predstavnika nenastavnog osoblja. Univerzitet je definitivno udavljen i stavljen pod kontrolu. O novom rektoru, prof. dr Vladimiru Đokiću, ne znamo mnogo i može se opravdano zameriti svim kritičarima da čoveka napadamo pre nego što je i stupio na dužnost. Ipak, način izbora i neke crtice iz biografije daju za pravo, čini mi se, velikom oprezu u pogledu njegove buduće uloge. Nije tajna da je bivši ministar Šarčević otvoreno lobirao za njegov izbor, što sigurno nije radio iz dokonosti ili ličnih simpatija. Mandat rektora Đokića ostaće zauvek pod senkom presedana u kome je Savet UB promenio odluku zaposlenih na UB. Dalje, iako arhitekta i urbanista, prof. Đokić se nikada nije oglasio povodom projekta Beograd na vodi. Konačno, povezanost izabranog rektora sa fudbalskim klubom Crvena zvezda budi jezu u današnjoj Srbiji. Na univerzitetu su već počele da kruže gorke šale da bi naprednjaci u svom kadriranju mogli bar fudbalski klub da promene. Rektorka Ivanka Popović za mnoge predstavlja simbol borbe za autonomiju univerziteta. Postoji, međutim, grupa profesora koja je drugačije cenila njen rad. Odugovlačenje u proceduri ocene plagijata Siniše Malog okončano je tek nakon studentske blokade zgrade Rektorata, a prisutni profesori svedočili su velikom kolebanju u postupcima rektorke. Nadalje, rektorka je pokazala neodlučnost u rešavanju problema blagoslova u Statutu Bogoslovskog fakulteta, kao i otvorenog mešanja SPC u kadrovsku politiku univerziteta. Nakon otpuštanja nekoliko profesora sa ovog fakulteta, uprava UB nije pronašla rešenje za proterane profesore, niti su se videli napori rektorke da taj problem razreši. Mlake i nedovoljne primedbe rektorke u odnosu na novi predlog izmene Zakona, u kome će blagoslov postati zakonska obaveza, doprinele su utisku da su događaji zahtevali značajno odlučnije postupanje u odbrani autonomije univerziteta. Oštro reagovanje moglo je probuditi ozbiljniji otpor univerziteta. Koliko god imali zamerki na rad rektorke Popović, činjenica je da ona jeste bila većinski izbor zaposlenih na UB. Vlast je nametnula drugog kandidata. Ostaje otvoreno pitanje da li će akademska zajednica nastaviti da okreće glavu od gaženja Ustavom garantovane autonomije univerziteta. Ćutanje je saučesništvo.