Za brži rast potrebna drugačija struktura privrede

Završen je 28. Kopaonik biznis forum. Za četiri dana rada, od 24. do 27. maja, održana su 22 panela, dva specijalna događaja i tri plenarne sesije. Forum je prvi put organizovan u hibridnom formatu, što je u skladu sa epidemiološkim pravilima podrazumevalo limitiran broj prisutnih u sali hotela Metropol, uz direktan prenos čitavog toka događaja za sve zainteresovane slušaoce. Bez obzira na promenjeni format, Forum je izazvao veliku pažnju u javnosti, a o tome svedoči podatak da je oko 4.500 ljudi pratilo događaj. Da bi poruke Foruma bile što vidljivije, svoj doprinos je dalo više od 50 akreditovanih novinara, tako da je ovogodišnji susret u poslednjoj nedelji maja bio najzastupljeniji događaj u medijima. Centralna tema Kopaonik biznis foruma je bila „Svet posle kovida: Novi izvori rasta u promenjenim uslovima poslovanja“. Ovu temu su nametnuli realnost i sve duboke promene kroz koje čitav svet prolazi od početka prošle godine. Pandemija kovida-19 je izazvala do sada neviđeni pad ekonomske aktivnosti u čitavom svetu i uprkos nešto optimističnijim prognozama budućih kretanja, svetsku ekonomiju očekuju značajne strukturne promene. Te promene su neophodne da bi se obezbedio dugoročni ekonomski oporavak podržan četvrtom industrijskom revolucijom, održivim razvojem, prilagođenim sistemom zdravstvene zaštite i obrazovanja. Na Forumu je konstatovano da se, zahvaljujući izrazito brzom oporavku privreda Kine i SAD, već do kraja ove godine može očekivati da će svetska ekonomija dostići pretkrizni nivo. Oporavak privrede EU i, posebno zemalja evrozone, teći će gotovo upola sporije, te će se tek u trećem kvartalu 2022. ekonomska aktivnost vratiti na nivo pre krize. Generalno, iznenađenja poput rasta inflacije i eventualne kontrakcije aktivnosti, u narednoj godini su moguća, a o tome svedoče i upozorenja mnogih uvaženih ekonomista. Srbija je, do sada, relativno dobro prošla kroz pandemijsku krizu. Tri su osnovna faktora koji su tome doprineli. Prvi je masivan program finansijske podrške privredi i stanovništvu, tokom prvog, drugog i trećeg talasa krize. Zajedno sa merama NBS, Vlada Srbije je, opredeljujući gotovo 17 odsto BDP-a za pomoć mikro, malim i srednjim preduzećima i stanovništvu, značajno doprinela da pad ekonomske aktivnosti u 2020. bude svega jedan odsto. Na Forumu je ocenjeno da su mere u drugom i trećem talasu krize morale biti selektivnije, što bi posledično uticalo na smanjenje budžetskog deficita od 8,1 odsto BDP-a. Uzgred, ovaj deficit je najveći u poslednjih 20 godina. Zaključeno je i da se teško može pronaći ekonomsko opravdanje za „helikopter novac“ i preporučeno da ubuduće pomoć stanovništvu bude deo socijalne politike, zasnovana na socijalnim kartama. Drugi je preneseni efekat visokog rasta, ostvaren u poslednjem kvartalu 2019. i prvom kvartalu 2020. Srpska ekonomija je svoje pikove rasta upravo ostvarila u predvečerje epidemiološke krize i velika je šteta što je kovid-19 prekinuo taj dinamični tok ekonomske aktivnosti. U prvom kvartalu prošle godine rast BDP-a u Srbiji je iznosio 5,3 odsto. Treći faktor je tradicionalna struktura privrede. Ključni kontributeri BDP-a su tradicionalne, nesavremene grane privrede, poput poljoprivrede, industrije (prevashodno prehrambene), energetike, građevinarstva, koje ne zavise značajno od međunarodnog tržišta, te prekinuti globalni lanci vrednosti (proizvodnja, snabdevanje, distribucija) nisu imali značajnog uticaja na nivo ekonomske aktivnosti. Dakle, postojeća struktura srpske privrede se pokazala rezistentno na poremećaje koji dolaze spolja. Na Forumu je zaključeno da su gotovo svi makroekonomski pokazatelji na zadovoljavajućem nivou. Kao posledica racionalnog ponašanja potrošača, koji su se u periodu krize odrekli diskrecione potrošnje, smanjen je deficit tekućeg plaćanja za više od dva procentna poena, a posledično umanjen je i deficit spoljnotrgovinske razmene. Ostvaren je visok priliv stranih direktnih investicija od 6,2 odsto BDP-a, a naročito je značajan rast kapitalnih investicija, koje su u 2020. bile iznad pet odsto BDP-a. Primedbe su upućene na nedovoljnu transparentnost u pripremi i realizaciji kapitalnih projekata, kao i na strukturu, s obzirom na to da značajan deo ulaganja nema uticaj na ekonomsku aktivnost. Usmeravanje kapitalnih investicija ka projektima komunalne privrede, zaštite životne sredine, a ne samo ka putnoj i železničkoj infrastrukturi, pozitivna je promena. Projektovani rast od šest odsto u ovoj godini će, vrlo verovatno, biti ostvaren. Zabrinjava rebalansom planirani deficit od sedam procenata BDP-a i njegov posledični uticaj na rast javnog duga. Istina, javni dug je i dalje u komfornoj zoni ispod 60 odsto BDP-a, ali je u cilju očuvanja stabilnosti neophodno aktivirati i druga sidra fiskalne politike, pre svega ona koja se odnose na ograničeni rast plata u javnom sektoru. Zaključeno je i da se dugoročni, kontinuirani i robusni rast srpske ekonomije mora zasnivati na promenjenoj strukturi privrede. Neophodno je aktivnim industrijskim politikama podsticati razvoj prerađivačkog sektora, koji je upućen na međunarodno tržište i koji je nosilac tehničkog progresa i visoke produktivnosti. U osnovi, potrebna je promena i politike subvencija stranih investitora, odnosno njeno preusmeravanje ka podsticaju proizvodnje tzv. razmenjivih proizvoda visoke dodate vrednosti. Da bi takav pristup bio ostvariv ekonomska politika se mora temeljiti na obrazovanju (koje je u vremenu ekonomije zasnovane na znanju, ključni faktor razvoja države i društva); unapređenju kvaliteta institucija, poslovnog ambijenta (potrebno je unaprediti kvalitet institucija i to ne samo onih koje regulišu tržište, već i institucija koje garantuju pravnu sigurnost, zaštitu prava vlasništva, poverilaca – jednom rečju vladavinu prava) i na investicijama. Robusni rast podrazumeva investicije iznad 25 odsto BDP-a. Kapitalne investicije od 7,2 odsto u ovoj godini i strane direktne investicije od 6,5 odsto BDP-a su dostigle svoj optimalni nivo, što znači da se mora raditi na podsticaju domaćih privatnih investicija, koje, u ukupnoj strukturi investicija, već duži niz godina stagniraju. Sledeći, 29. Kopaonik biznis forum biće održan od 6. do 9. marta 2022. u hotelu Grand na Kopaoniku. Vidimo se!