Uz dobrog vođu i odličan tim do visokopozicionirane opštine

O tome koliko je predsednik opštine radio u interesu građana najbolju ocenu daju oni sami. Dr. vet. med. Nenad Savković, predsednik Opštine Rača, imao je na prošlogodišnjim lokalnim izborima najbolje rezultate u Srbiji – 77,8 odsto građana ukazalo mu je poverenje. Danas je ova opština Rača u drugoj grupi po razvijenosti. U Šumadijskom okrugu su prvi po spoljnotrgovinskom suficitu, a među prvim opštinama u Srbiji su po malom broju nezaposlenih. Pitamo predsednika Savkovića od kolikog je značaja, za njega lično, veliko poverenje građana koje je dobio od glasača na izborima: „Rezultati na izborima i velike promene nabolje koje se dešavaju u Rači nisu samo moja zasluga, već i odličnog, vrednog tima, koji vodi ovu opštinu i mislim da su najbolji u Srbiji“. Koliko je korona virus zaustavio planirane radove na teritoriji opštine? - Korona nam je donela, kao i svima u svetu, mnogo negativnih stvari, ali smo uspeli da se izborimo s tom nedaćom. Imali smo oko 820 građana pozitivnih na ovaj virus. Nadam se da će sada biti mnogo lakše jer smo izašli iz vanredne situacije. Imali smo izuzetno dobru saradnju s kompanijom Jura koja zapošljava preko 2.500 ljudi. Plašili smo se velike epidemije u samom kolektivu, ali smo uspeli sa Institutom za javno zdravlje i s našom Regionalnom privrednom komorom da uspostavimo mere zaštite na pravi način, što je donelo dobre rezultate. Jura nije prestajala s radom, poštovali su svoje norme i ugovore. I u tom periodu, koji nije bio nimalo lak, uspeli smo da ostvarimo zapažene rezultate, u nekim delovima, da realizujemo projekte koji su nam bitni i nijedan dan nismo bili u blokadi. Prošla godina je bila teška ali smo nalazili načina, koliko smo mogli i koliko je budžet dozvoljavao, s obzirom na to da su mnoge firme i preduzeća po Odluci Vlade Republike Srbije mogli da odlože plaćanje poreza za ovu godinu. Ono što nam je pomoglo i olakšalo da se borimo s virusom je da smo neposredno pre korone rekonstruisali dve ambulante u seoskim sredinama. Zbog korone nismo stigli da završimo radove na rekonstrukciji Doma zdravlja. Projekat je bio odobren i izvršena javna nabavka. Budžet opštine Rača i danas posle korone funkcioniše besprekorno bez dinara kratkoročnih i dugoročnih zaduženja. Koji parametri su doveli do toga da opština Rača bude u drugoj grupi po razvijenosti među opštinama u Srbiji? Opština Rača je lider u Šumadiji što se tiče spoljnotrgovinskog suficita. Zvanično smo bolji i od grada Kragujevca. Ove godine smo u prva tri meseca, što se tiče izvoza, popravili rezultate za 60 odsto i nadamo se da ćemo do kraja godine zadržati ovu poziciju. Ovi rezultati se, između ostalog, odnose na Jura kompaniju koja dosta izvozi. Prošle godine otvoren je pogon za otkup i plasman meda koji ide u izvoz, zatim je otvorena fabrika koja se bavi izgradnjom montažnih kuća gde celokupna proizvodnja ide u izvoz. Mala i srednja preduzeća su takođe doprinela da slika o Rači bude onakva kakva je danas Rača – da bude i ostane lider u suficitu spoljnotrgovinske razmene. Ono u čemu takođe prednjačimo, čime se mali broj opština u Srbiji može pohvaliti, imamo ispod 10 odsto nezaposlenog stanovništva. Za Raču se može reći da je poljoprivredna opština jer se najveći deo stanovništva bavi poljoprivredom, koje aktivnosti lokalna samouprava sprovodi kako bi obezbedila dobre uslove za život seoskom stanovništvu, i plasman njihovih proizvoda? - Pored korone, prošla godina je bila i izborna, gde je planom i programom bilo predviđeno mnogo ivesticija, koje je trebalo da se realizuju u otežanim uslovima. Iako otežano, završili smo rekonstrukciju nekoliko ulica, i jedan od većih projekata - rekonstruisali smo i dogradili vrtić. Toj investiciji se svi radujemo jer se nakon dužeg perioda pojavila veća potreba za smeštajem naših najmlađih, što govori da je zaustavljen višegodišnji pad nataliteta. Procesom povećanja nataliteta se bavimo već pet godina tako što mladima dajemo adekvatnu podršku, bolje uslove za život, da ostanu ovde i da planiraju porodicu. U Rači se 80 odsto stanovništva bavi poljoprivredom. Dosta toga je u seoskim područjima urađeno, što se tiče infrastrukture, izgrađeni su putevi, u velikom delovima opštine izvršena je gasifikacija, otvorene su ambulante, škole, a neke u seoskim sredinama su rekonstruisane. U nekim mesnim zajednicama su u toku radovi na uvođenju optičkih kablova, tako da će imati kvalitetan internet. Kao što sam rekao, stvaramo uslove da mladi ostaju kod nas, da imaju iste uslove na selu kao i u gradu, da imaju: puteve, poštu, ambulantu, gas, dobar internet... Seosko stanovništvo se bavilo poluintenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom pšenice, kukuruza i suncokreta. Od pre nekoliko godina radimo program da usmeravamo i podstičemo poljoprivrednike da se bave voćarstvom. Za par godina dostigli smo da na 700 hektara imamo nove zasade voća. Rača je po broju stanovnika, što se tiče pčelarstva, u samom vrhu, a nedavno je otvoren i Pogon za otkup i plasman meda, koji je od velikog značaja za pčelare, i med se uglavnom izvozi. Voćarstvo i pčelarstvo su povezane grane i prate jedna drugu. Pored toga, podstičemo i stanovništvo koje se bavi stočarstvom, cvećarstvom... U opštini Rača su u prethodnom periodu formirane i tri zadruge. Da li i kod vas, kao što se veoma često dešava u Srbiji, podstičete poljoprivrednike da se bave nekom proizvodnjom, a da posle nemaju kome da prodaju svoje proizvode? - Ne, u Rači imamo nekoliko firmi koje se bave otkupom voća. Interkomerc je proširio svoje kapacitete. Sada završavaju treću fazu svoje firme. Usvajanjem plana detaljne regulacije omogućeno im je da šire svoje kapacitete u okviru svoje zone. U Rači je počela sa radom i savremena destilerija, ali je veoma je važno da voćari mogu svoje proizvode da prodaju tu pored nas, a naši voćari to imaju. Kod nas je razvijena i mlinarsko-pekarska industrija, postoji centar za otkup pšenice, kukuruza, suncokreta, sve je tu na teritoriji naše opštine. Postoji li mogućnost za obrazovanje kadrova za stručnu pomoć poljoprivrednicima? - U saradnji s Ministarstvom prosvete radimo projekat za formiranje jednog oglednog odeljenja u Srednjoj školi za obrazovanje tehničara - pčelara, voćara i pekara, to su industrije koje su zastupljene na teritoriji naše opštine, gde ćemo imati mlade ljude obučene za te oblasti, koji će kroz dualno obrazovanje moći da nađu posao. Pored toga u opštini Rača postoje osnovna škola, srednja škola i viša. Koje uslove nudite investitorima kako bi ih zainteresovali da dođu u Raču i grade svoje fabričke pogone? - Na našoj teritoriji imamo više industrijskih zona, u samoj Rači i van Rače. Udaljenost Rača je devet kilometara od Koridora 10 i železnice. U toku su izrade novih planova za rekonstrukciju tih zona i izgradnju još jedne zone. U toku su razgovori s Vladom Republike Srbije oko obezbeđivanja sredstava za izgradnju obilaznice oko Rače, gde bi izgradili još jednu industrijsku zonu, a obilaznica bi bila ujedno i odbrana od poplave. Ono što je bitno jeste da smo realizovali veoma bitne velike projekte, rekonstrukciju vodovodne mreže, pušteno je u rad postrojenje za preradu otpadnih voda, završili smo gasifikaciju Rače, gde smo kasnili u prethodnom periodu. Svi radovi koji se završavaju i dalje planiraju su pored poboljšanja standarda građana opštine Rača i stvaranja uslova da mladi ne odlaze, interesantni su i za buduće investitore koji se već interesuju za izgradnju proizvodnih pogona na našoj teritoriji i neki od pregovora su u završnoj fazi. Što se tiče industrije Jura, koja je kod nas već nekoliko godina, ona dobro radi i veći broj radnika zapošljava. Koliko se Rača razvija, govori i podatak da je oživelo tržište nekretnina. U izgradnji je stambena zgrada od četrdeset stanova, znači postoji potreba i dokaz je da ljudi ostaju i da se, kao što sam rekao, zaustavio pad nataliteta. Na selu kao i u gradu stanovništvo ima iste uslove za život - puteve, vodovod, gas, internet. Na dan opštine, 21. juna, biće otvoren rekonstruisan i proširen vrtić, a finansijsku podršku od četiri miliona dinara, za opremanje 10 prostorija za boravak dece, dobili smo od fondacije „Novak Đoković“, što za nas puno znači i na tome smo zahvalni. Jovanka Matić