Nije problem Novak, nego Vesić

Za početak ovog teksta treba reći da priča o nameštenom javnom nadmetanju Grada Beograda za zakup terena u dorćolskom sportskom centru nije priča o jednom od najuspešnijih sportista današnjice, Novaku Đokoviću, ni o beogradskom teniskom turniru, pa čak ni o poslovnim poduhvatima članova njegove porodice – već o tome kako se Grad stara o javnim resursima i primenjuje zakone. Umesto da o tome polože račune, nadležni - Komisija za poslovni prostor, Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove, Gradska uprava - nisu se oglašavali, ali zato jeste jedan nenadležan – zamenik gradonačelnika. I to kako? Tako što je osporavanje postupka gradskih čelnika i službenika proglasio namerom da se teniser „otera iz Srbije“. Goran Vesić je, u želji da odbrani pogrešne poteze gradskih vlasti odigrao na kartu emocija. Prvo je svoju metu personalizovao, pa je analizu koju je objavila organizacija Transparentnost Srbija proglasio nekakvim mojom ličnom „kampanjom“. Zatim je prikazao kao da su kritike na račun gradskih vlasti u stvari obračun sa omiljenim Novakom i ubacio u celu priču čak i njegove glavne takmace, Nadala i Federera. Tako me je izložio gnevu ne samo ljudi kojima je sve što vlast čini potaman, već i mnogih ljubitelja srpskog sportiste koji su inače skloni kritičkom razmišljanju o potezima vlasti. Bez obzira na to što je analiza TS zasnovana na lako proverljivim činjenicama, malo koji konzument medija će zaista proveravati šta je bilo napisano u oglasu. Za one koji bi to, ipak, želeli Grad Beograd se potrudio da im posao dodatno oteža – ne samo da je oglas bio objavljen početkom jula 2021. krajnje neupadljivo (iz naslova se ne vidi šta je predmet zakupa), već je nakon objavljivanja analize TS uklonjen sa sajta Grada! „Javno nadmetanje“ za zakup „zatvorenih“ i „otvorenih“ objekata u sportskom centru na beogradskom Dorćolu („Milan – Gale Muškatirović“, ranije „25. maj“) na period od 20 godina je u potonjim Vesićevim izjavama povezano sa održavanjem ATP teniskih turnira u Beogradu. U samom oglasu se, međutim, ne pominje nikakva buduća obaveza zakupca o organizovanju takvih turnira. Jedina mu je dužnost da objekte koristi za „sportske aktivnosti“. Veza između zakupa i turnira ipak postoji – uslov da bi neko uopšte mogao da bude zakupac jeste da je u prethodnih godinu dana organizovao jedan ATP 250 ili VTA 250 turnir. Vesić je pokušao da predstavi da je davanje u zakup terena firmi koja je bila organizator nekoliko turnira Serbia Open bio jedini mogući pravni posao da se taj turnir održi. To, međutim, uopšte nije tačno. I pre njegovih izjava TS je ukazala da je Beograd sa firmom Family sport ili bilo kojom drugom koja organizuje teniske turnire, mogao da uđe u javno–privatno partnerstvo u kojem bi bile jasno definisani prava i obaveze (vrsta i predmet ulaganja, podela dobiti i troškova) svakog od partnera, naravno, nakon sprovođenja postupka koji je propisan tim zakonom. Druga mogućnost je bila da turnir ostane privatni poslovni poduhvat, ali da ga Grad Beograd ili Republika podrže kroz budžetske subvencije za sport. Gradski sportski objekti mogli su se, takođe, iznajmiti za održavanje teniskog turnira Serbia Open savršeno legalno i bez ikakvog javnog nadmetanja. Na osnovu Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda (član 10, st. 1. t. 6), Grad je mogao organizatorima ovog turnira svake godine da iznajmljuje potrebne objekte neposrednom pogodbom, ali najduže na 30 dana. Za komercijalni zakup u ostatku godine moralo bi da se sprovede javno nadmetanje. Umesto tih opcija, Grad se opredelio da raspiše „javno nadmetanje“. Kao što mu ime kaže, suština tog postupka je konkurencija, a svrha da se kroz nadmetanje što većeg broja konkurenata vlasnik ostvari što veću zaradu. Pomenuta Uredba zato uopšte ne predviđa mogućnost sužavanja konkurencije kroz postavljanje uslova ko može da se nadmeće za zakup. Međutim, ona ne sadrži ni pravila za zaštitu prava ukoliko diskriminatorni uslov, ipak, bude postavljen. Komisija za poslovni prostor Beograda je u oglasu od 10. jula 2021. postavila nekoliko takvih uslova. Prvo, da zakupac može biti samo firma koje je u proteklih 12 meseci bila organizator ATP250 ili VTA250 turnira (Vesić iz nekog razloga stalno govori o ATP250 ili ATP500). Drugo, da je firma registrovana u Srbiji najmanje 12 meseci. Time se konkurencija svela na jednu firmu i to bez ikakve logike. Hipotetički, čak i da se na oglas javio organizator turnira veće „težine“ (npr. ATP 1000 ili Vimbldona), bio bi eliminisan. Da je neko od oko 40 organizatora ATP250 turnira pronašao oglas koji je primetio malo ko u Srbiji, i poželeo da se nadmeće, takođe bi bio eliminisan, jer nema firmu koja je u Srbiji registrovana najmanje godinu dana. Ne samo da nije bilo konkurencije, već nije bilo jasno ni šta se uopšte nudi pod zakup. U oglasu je izlistano da se nudi nekoliko katastarskih parcela, kao i ukupna površina zatvorenih i otvorenih objekata koji će biti predmet nadmetanja. Na najvećoj od tih parcela (1/2) nalaze se i dorćolski bazeni i teniski tereni. Nigde nije bilo napomenuto da će predmet zakupa biti samo delovi tih parcela (a ne svi objekti na parcelama), niti koji su to delovi. Nije bilo pomena da negde postoji dodatna dokumentacija koju bi zainteresovani učesnik nadmetanja mogao dobiti na zahtev. Tek iz potonjih izjava Vesića se može zaključiti da su predmet zakupa tereni i objekti koje Family sport već koristi, a ne i bazeni. Vesić je takođe naveo da je ova firma u te objekte „uložila 30 miliona evra“ ali da je Grad upisan kao vlasnik, da je Grad (to jest on lično!) nudio da te placeve pokloni, ali da je takva ponuda odbijena itd. Ne ulazeći u istinitost ovih navoda, Grad Beograd je mogao da korisniku objekata na njegov zahtev, prizna ulaganja i obešteti ga na zakonit način. Ukoliko je raspisano „nadmetanje za jednog učesnika“ bilo u stvari neka vrsta uzvratne usluge Grada za ova ulaganja zakupca, onda je reč o veoma lošoj usluzi. Koliko su se malo gradske vlasti u ovom poslu starale o javnom interesu najbolje se ipak vidi iz načina kako je oglašena minimalna cena zakupa. U oglasu se navodi da je najniža cena zakupnine za zatvorene objekte u okviru sportskog kompleksa 513, a za otvorene 85 dinara po kvadratnom metru, u šta je uračunat i PDV, što na datu kvadraturu iznosi 2.091.122 dinara. Pošto nije navedeno da je reč o mesečnoj ili o godišnjoj zakupnini, jednako bi se moglo tumačiti i da je reč o ceni za ceo dvadesetogodišnji period. Usled ovog neverovatnog propusta, sada isključivo od dobre volje jedinog mogućeg zakupca zavisi kako će glasiti ugovorna obaveza i koliko će grad na kraju dobiti novca.