Dinamična borba na vrhu tabele

Poslednja u nizu poslovnih transakcija, u kojoj je austrijska Rajfajzen banka kupila srpski ogranak francuske Kredi Agrikol banke, samo je logičan nastavak procesa koji se na ovom tržištu dešava poslednjih nekoliko godina. Srpsko bankarsko tržište, kada su u pitanju kupovine i spajanja banaka, jedno je od najdinamičnijih u ovom delu Evrope, a, ako je verovati spekulacijama, ovaj proces bi se mogao i dodatno pojačati. Pre samo 10 godina, kako to finansijski analitičari vole da kažu, na malom i plitkom tržištu poslovale su 34 banke, a danas ih na spisku ima 10 manje. Pritom, kada dođe do spajanja NLB i Komercijalne banke, koje još posluju zasebno, mada je slovenačka banka još krajem 2020. i formalno preuzela do tada najveću banku sa domaćim kapitalom, i kada se zvanično spoje Rajfajzen i Kredi Agrikol, broj banaka smanjiće se za još dve. Čaršijom se već šire glasine kako domaća AIK banka merka rusku Zberbanku, a samo nekoliko dana pošto je došlo do zvaničnog spajanja Poštanske štedionice i MTS banke, iz Direktne banke saopštili su da kreću u proces spajanja sa grčkom Eurobankom. Drugim rečima, u ovu godinu srpsko bankarsko tržište ušlo je, zvanično, sa 26 banaka, danas ih je već dve manje, dok bi već u narednoj godini taj broj mogao pasti i ispod 20. Tendencije su jasne. Vodeće banke na tržištu u očiglednoj su trci za bolje pozicioniranje i preuzimanje što većeg tržišnog kolača, i to kupovinom manjih banaka koje očigledno ne mogu u ovakvim okolnostima uspešno poslovati. Za sada, ako posmatramo najveće igrače na srpskom bankarskom tržištu, jedino italijanska Inteza ne najavljuje mogućnost kupovine neke manje banke, iako je godinama, mereno aktivom i tržišnim učešćem, prva po veličini banka na srpskom tržištu. Analitičari sa kojima smo razgovarali kažu da je ovo bio očekivan proces jer je Srbija imala preveliki broj banaka na tržištu, a naročito je previše malih „igrača“, sa minornim tržišnim učešćem, koji jednostavno više ne mogu da izdrže tržišnu utakmicu. Iako je proces ukrupnjavanja započeo pre nekoliko godina, čini se kao da ga je pandemija dodatno ubrzala, baš kao što je prethodna finansijska kriza doprinela da sa srpskog tržišta najpre počnu da se izvlače banke sa grčkim kapitalom, kojih sada gotovo da i nema. Organski rast banaka, kakvom smo bili svedoci na početku tranzicije, sada je zamenjen jačanjem kroz kupovinu i pripajanje manjih banaka, a regionalni lider u ovom procesu, prema jednoj analizi konsultantske kuće Dilojt, jeste mađarska OTP banka. Ona je samo u Srbiji poslednjih godina kupila francusku Sosijete Ženeral i Vojvođansku banku. Jasnu nameru moguće je pročitati i iz onoga što su u Rajfajzenu rekli prilikom kupovine Kredi Agrikola. Spajanjem dve banke vrednost njihove aktive približiće se aktivi koju, prema poslednjim podacima, imaju NLB i Komercijalna, što znači da je na snazi trka za zauzimanje prvih nekoliko mesta na tržištu. Primetno je i da neke regionalne banke zauzimaju mesta koja su prethodnih godina držale podružnice evropskih banaka, dok se one polagano izvlače sa ovog, sada već nedovoljno atraktivnog tržišta. Primera radi, sada su među pet najvećih u Srbiji i dve regionalne banke, mađarska OTP i slovenačka NLB, a proces konsolidacije nije ni blizu kraja. Naprotiv, analitičari veruju da će se nastaviti barem još nekoliko godina, jer još ima mnogo malih banaka, za koje se manevarski prostor sužava, jer pet najvećih igrača trenutno kontrolišu skoro 60 odsto tržišta. Proces konsolidacije, neka su predviđanja, mogao bi se zaustaviti na oko 15 banaka, a da li će to smanjiti ili povećati konkurenciju moglo bi se videti onda kada aktuelna kriza prođe, a kamatne stope počnu da rastu. Dosadašnje iskustvo govori da veliki broj banaka na tržištu nije nužni uslov za veću konkurenciju, a time i bolju ponudu klijentima banaka.