Arhiva

Globalni problemi „komunalne koalicije”

Bojan Kostreš, generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine | 20. septembar 2023 | 01:00
Od osnivanja, 14. jula 1990. godine, Liga socijaldemokrata Vojvodine se zalaže za nepromenjeni sistem vrednosti i sprovodi program, još tada definisan kao „3A“ – autonomija, antitotalitarizam i antinacionalizam, koji je vremenom dopunjavan i prilagođavan novonastalim okolnostima, ali u svojoj suštini nikada nije doveden u pitanje. Program oko kojeg se ligašice i ligaši okupljaju i sprovode ga, sa manje ili više uspeha, preko tri decenije je osnova našeg postojanja i delovanja. Taj program, koji je i danas jednako subverzivan kao i pre tri decenije, držao nas je na okupu, jer nije predstavljao samo još jednu opozicionu stranku, već je bio alternativa. Ne postoji politička stranka u Srbiji, osim LSV, koja bi se držala i svog programa i proklamovanih vrednosti pune tri decenije. Zbog toga je odluka novosadskog odbora LSV da uđe u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom 2016. iznenadila mnoge. Zbunila je i razljutila naše birače i podelila stranku (puno je članova rezervisano prema ovoj ideji, uključujući i mene) iako je saradnja tehničke prirode. Mnogima je nezamislivo da, čak i na lokalu, sarađujemo mi kao građanska, prozapadna, antifašistička i autonomaška stranka i naprednjaci. Ali zagovornici ideje „komunalne koalicije“ su u prvi plan stavili realizaciju projekata u interesu stanovnika Novog Sada, kao i činjenicu da će se ulaskom u gradsku vlast marginalizovati ekstremno desničarske ideje i pojave u gradskoj upravi (kao što su u Nemačkoj formiranjem „velike koalicije“ između konzervativaca i socijaldemokrata ekstremisti iz AfD stavljeni na marginu). Desilo se i jedno i drugo. Ulaskom LSV u gradsku vlast više se nije osveštavala voda u vodovodu, odstranjeni su kriminalizovani gradski funkcioneri koji su bili mete bombaških napada, eliminisano je mešanje Crkve u gradske poslove, a Novi Sad je postao evropska prestonica mladih i evropska prestonica kulture. Stabilizovane su firme za koje smo preuzeli odgovornost. U vreme preuzimanja „Vodovoda i kanalizacije Novi Sad“ (2016), minus je bio čak 52 miliona dinara, bez sredstava na računu, sa dugovanjem dobavljačima od 150 miliona dinara i prekomerne i neupotrebljive zalihe opreme i materijala. Od tada preduzeće ostvaruje pozitivan finansijski rezultat i potpunu tekuću likvidnost. Preuzimanjem JKP Tržnica smo zatekli plus od 115 miliona dinara, a predajom 2020. na računu je ostavljeno oko 200 miliona dinara. Iz programa novosadskih ligaša iz 2012. između ostalog realizovana je rekonstrukcija podgrađa u Petrovaradinu, izgradnja gradske bolnice (gradi se kovid bolnica), urađena je rekonstrukcija fabrike vode Štrand, koja se finansira iz sopstvenih sredstava „ViK“ u iznosu oko devet miliona evra. Verovatno su ove brojke bile jedan od glavnih razloga za ponudu saradnje. Međutim i pored korektne tehničke saradnje, naše političke razlike nisu smanjene. Poslednji primer je neglasanje odbornika LSV za „bratimljenje“ Novog Sada i Istočnog Sarajeva. Mi smo stava da glavni grad Vojvodine treba da sarađuje sa glavnim gradom BiH. Stavovi LSV o neophodnosti priznavanja realnosti na Kosovu i potpisivanja sporazuma između Beograda i Priština su sasvim sigurno daleko od plana SNS za rešenje kosovskog problema. „Srpski svet“ vidimo kao eufemizam i novo ime za „veliku Srbiju“ i izgovor nacionalista da Srbija može da se meša u unutrašnje poslove susednih država zloupotrebljavajući Srbe koji tamo žive. To nije dobro ni zbog stabilnosti regiona, ali ni zbog Srbije, a najlošije je za ljude čijim se sudbinama igraju neodgovorni politikanti iz Beograda. Evropske integracije nemaju alternativu i što pre bi trebalo uskladiti našu spoljnu politiku sa evropskom. Osuda ratnih zločina, suočavanje sa politikom zla koju je vodio nacionalsocijalistički režim Slobodana Miloševića i pomirenje u regionu su naši prioriteti. Vrednosni sistem za koji se mi borimo neće biti promenjen, a saradnje u Novom Sadu će biti sve dok je ona tehnička i daje rezultate. Mi smo opozicija politici koju sprovode Aleksandar Vučić i SNS, jer je ona centralistička i nacionalistička i za razliku od mnogih iz samoproklamovane „prave opozicije“ kojima su naprednjačke vrednosti mnogo bliže od ligaških, mi nismo opozicija vlastima da bismo došli na njihovo mesto već da bismo vodili drugačiju politiku. Zbog toga mi nismo samo opozicija, već i alternativa. Punih trideset godina.