Druga kuća Angele Merkel

Dovoljno je desetak dana izmestiti se izvan poljane zvane Srbija pa da se zaboravi stvarnost u kojoj živimo. Povratak je mučan, posebno ako se u Srbiju uđe kod Batrovaca. Zašto naš svet - srpski svet, pristaje na status beslovesnog stada? Šta se to desilo da se više od tri decenije vrtimo ukrug uvek nepogrešivo odabirući bespuće kao odredište? Kakvo svedočanstvo o sebi ostavljamo potomcima? Nedavno je međunarodni voz Connecting Europe Express stigao u Srbiju, na železničku stanicu Beograd Centar, a ona se ne razlikuje mnogo od stanice Zemun Polje. Reč je o vozu koji je pokrenula Evropska unija povodom Evropske godine železnice 2021. Tokom nešto više od mesec dana taj voz će proći kroz 26 država. Connecting Europe Express krenuo je iz Lisabona 2. septembra, a krajnja stanica 7. oktobra je Pariz. Na putovanju dugom 20.000 kilometara, proći će kroz više od 100 evropskih gradova. Tim vozom su iz Hrvatske, preko Šida stigli u Srbiju izaslanici Evropske komisije, kao i predstavnici medija. Ideja je da se u Evropskoj godini železnice ukaže na prednosti šinskog transporta, kako ljudi tako i robe. Bilo bi zanimljivo čuti kakve utiske o centru srpske prestonice nose evropski poslanici kada su u Prokopu izašli iz voza. I da li se neko od njih zapitao kako li izgleda periferija tog grada, ako mu je takav centar? Istog dana je u Beogradu održan samit pod nazivom „Western Balkans Rail Summit 2021“. Nedvojbeno je zaključeno da je budućnost Srbije i čitavog Zapadnog Balkana na šinama. Resorni ministri regiona potpisali su dokument pod nazivom „Posvećenost železnici“. Da li se to neko sa nama opasno zahebava? Budi nam iluziju da i mi pripadamo Evropi, a ne samo mafijaškom kartelu uvezanom na stotinu načina sa međunarodnim kriminalom. Odavno nema direktnih vozova prema EU, ne računajući lokale sa Zagrebom i Sofijom. Proletos bučno najavljivana linija Beograd - Budimpešta ima samo jednu malu falinku, o čemu nešto sitnijim slovima lepo stoji obaveštenje na sajtu Srpskih železnica. Naime, voz jeste „direktan“, ali sa presedanjem u Kelebiji. Posvećenost železnici u Srbiji je neupitna. O tome dovoljno govori činjenica da je Beograd jedina evropska metropola u kojoj je ukinuta glavna železnička stanica. Građane Srbije vozaju i bez šina. Sve je tako jadno, tužno, buđavo, usrano. Zgrada bivše stanice izgrađena 1884. već tri godine stoji ukleta, bez šina, prazna, budući muzej ne znam čega sa onim stražarom od spomenika kojem je u poslednji čas umesto krsta gurnut mač u ruke. A da je posvećenost železnici u Srbiji prioritet dovoljno govori podatak da je predsednik Aleksandar Vučić, dok je vršio funkciju premijera, obećao da će modernizovana brza pruga Beograd - Budimpešta biti otvorena 2018. godine. Nedavno je novi rok za završetak radova pomeren na mart 2025. To je još jedan mehanički zec kojeg će juriti građani Srbije dok budu udisali zagađeni vazduh i pili tehničku vodu. Priča koju su u Beograd doneli predstavnici Evropske komisije zapravo je bajka o zelenoj budućnosti Srbije, o čistim tehnologijama, o vladavini prava. U tu bajku ni EU ni srpski režim ne veruju, ali je to način da se održava status quo koji odgovara obema stranama. Odavno se mi vozamo brzim prugama. Sa njima je sve i počelo devedesetih godina prošlog veka kada je izbavitelj iz Požarevca krenuo da Srbiji vraća dostojanstvo. Bili su to rani radovi, koje će nastaviti izbaviteljev ministar za informisanje Aleksandar Vučić. On je danas neprikosnoveni vlasnik deponije zvane Srbija. Nakon što je ispratio Angelu Merkel, napisao je na Instagramu: „Srbija je Vaša druga kuća! Vidimo se uskoro!“ Teško da će ikada više Angela Merkel doći u tu svoju drugu kuću, koja je sanitarni čvor međunarodnog kapitala - klozet u dvorištu Evropske unije.