Jadar je jadac. Znamo za jadac!

Kompanija Rio Tinto se neuverljivo brani od strogih kritika koje je zaslužila i dobila na velikom zboru savesnih građana 11. septembra. Kompanijin napis na portalu B92 se tiče privrede i zdravlja, a podseća na reklame na autobuskim stanicama i uličnim panoima – samohvala i obećanja. Poput tih reklama, napis nema potpis! Niko ne predstavlja kompaniju imenom i prezimenom! Tako se može na reklamnim panoima, ali se ne sme u polemici o zdravlju građana i razvoju privrede. Odgovorni ljudi ne pišu anonimno niti se kriju iza organizacija. Akteri u kontroverzama i učesnici u polemikama, bili oni pojedinci ili organizacije, moraju nastupati lično, otvoreno. Kompanija piše o konkretnim kritikama sa zbora, ali prećutkuje kritičare. Neko će pomisliti da kompanija ne imenuje kritičare jer je pomirljiva pa izbegava lični ton. U stvari, kompanija zamagljuje polemiku, ometa javne odgovore na svoj javan istup. U čestitoj polemici učesnici učtivo prozivaju jedni druge. Kao u pingpongu, vidi se loptica i zna se ko je na potezu. Polovina napisa na portalu B92 je uperena na moju kritiku. Odgovaram da bih ponovo upozorio građane šta im kompanija sprema. Na zboru sam ukratko prikazao građanima dobru konferenciju koju je SANU priredila u maju o nameri kompanije da iskopava i prerađuje rudu litijuma u Jadru i širem Podrinju. Na konferenciji su predstavnici kompanije i stručnjaci u njenoj službi govorili jedno, a nezavisni stručnjaci – uglavnom drugo. Kompanija upućuje publiku na svoj blistavi portal, gde prikazuje četiri propagandna „otvorena sastanka“ održana pre i posle ozbiljne konferencije u SANU, ali prećutkuje i izostavlja tu konferenciju. Toliko o tobožnjoj otvorenosti. Zamerio sam kompaniji i njenima da ne znaju prostu školsku hemiju, da će grdno zagaditi životnu sredinu sumpornom kiselinom, i da se više bave reklamom i propagandom nego tehnologijom i zaštitom. Dao sam konkretne primere neznanja i propagande. Pomenuo sam frapantno obećanje na konferenciji u SANU da će se u reke vraćati apsolutno čista, destilovana voda! Kompanija prosto odriče tu nezaboravnu tvrdnju, iznetu naučnoj publici. Naučnik i stručnjak uhvaćen u grešci je dužan da povuče tvrdnju, a ne da se pravi da nije rekao. Toliko o tobožnjoj etici. Kompanija se razmeće višegodišnjim radom, velikim timom, mnoštvom uzoraka. Ništa od toga ne garantuje kvalitet istraživanja i tačnost rezultata. Studija ne vredi ako izvođači unapred znaju rezultat. Nepristrasan naučnik pokušava da pobije svoje pretpostavke. Ako ne uspe, onda prihvati rezultate i objavi sve bitne činjenice – one saglasne zaključcima i one protivne zaključcima. Kompanija postupa suprotno. Kompanija ponavlja jedno isto poput izgrebane gramofonske ploče. Ne opovrgava kritiku nego gomila reči. Ne iznosi činjenice i argumente, nego nas uverava u svoje vrline i namere. Kompanija nas nagovara da zaboravimo ono što smo do sada saznali o njoj. Naprotiv, pamtimo. Na konferenciji nas je odvraćala od nadziranja rastućeg projekta jer, tobože, tek gotov projekat podleže nadzoru. Naprotiv, nadziremo. Ako lanac već sadrži slabe karike, ostaće slab i ako mu se dodaju jače karike. Zato Vlada treba da raskine ortakluk i da stavi potrebe građana ispred interesa kompanije. Kompanija i premijerka Brnabić nude nam igru žmurke: mi žmurimo dok se oni kriju; mi odbrojavamo dok oni rade studiju o zaštiti životne sredine; mi progledamo tek pošto oni spreme ružičastu studiju za podmazivanje predvidljivoga referenduma. Pošto kompanija već kupuje imanja meštana Jadra, pogađam šta će pokazati ta buduća studija. Verujem joj koliko bih verovao studiji saveza mačaka o blagostanju miševa.