Građanski otpor je uvek opcija

Demokratska stranka ostala je u poslednjoj grupaciji partija na čiju se odluku o nastupu na izborima čeka, nakon što je i takozvani „zeleno-levi blok“ koji čine Ekološki ustanak, Zajedno za Srbiju i Ne davimo Beograd doneo odluku o zajedničkim listama za april sledeće godine. Oprečne poruke stižu u javnost iz kruga koji sa demokratama čine i Stranka slobode i pravde, Narodna stranka i Pokret slobodnih građana, pa očigledna izvesnost s kojom jednog dana PSG objavi da je jednoglasno odlučio da učestvuje na izborima začas nestane drugog dana kada predsednik DS, na primer, ponovo pomene bojkot ili proteste. U razgovoru za NIN Zoran Lutovac prvo odgovara na pitanje zašto se sa donošenjem te odluke kasni. Formulacija kašnjenja već daje neku vrednosnu konotaciju... Lideri stranaka s kojima se dogovarate su biračima obećali odluku do kraja oktobra. Niko ne može da daje rokove, niti su rokovi poželjni, niti imaju svrhu. Moj stav je da je bolje da deset dana kasnije donesemo odluku nego da deset dana ranije ne donesemo dobru odluku. Da li je to sad stvar taktike ili problema u postizanju dogovora? Nema ni taktike ni problema. Ne biramo između jedne i druge opcije, da li ćemo izaći na izbore ili ne. Ovde govorimo o tome da nema uslova za slobodne izbore i da ih neće ni biti. I treba da izaberemo formu i način kako ćemo se s tim nositi. Ali treba precizno i saglasno da donesemo odluku, ne pojedinačno. Sam taj čin biće dobra poruka našim biračima. Demokratska stranka se od 2018. zalaže za sinhronizovano i jedinstveno delovanje opozicije, jer nemamo uslove za normalne izbore. Onda je samo pitanje načina kako se protiv toga borimo. Prošli put smo izabrali da to bude bojkot i pokazalo se kao dobro rešenje, jer je pre konstituisanja tog parlamenta Aleksandar Vučić najavio nove izbore, priznajući tako da izbori nisu bili legitimni. Osim toga, prava opozicija je odlučila da bojkotuje, a druge stranke su izašle na te izbore. I da li su i u čemu te stranke uspele? Ne mislite da vam je takvo obeležavanje prave i lažne opozicije, iz današnje perspektive, suzilo prostor za jedinstvo na koje pozivate? Nije. Većina onih koji su izašli na izbore su do te mere postigli marginalne rezultate da su pokazali da nemaju adekvatnu podršku građana i da njihovo prisustvo ili odsustvo ne utiče bitno na generalne tokove na političkoj sceni. Kako ćete motivisati birače da izađu na izbore za koje kažete da su „nešto što se zovu izbori“? Građane možete motivisati na razne načine. Izlaskom na ovo što se naziva izborima ili bojkotom. U zavisnosti za koju se opciju opredelite birate i načine motivacije. Ali postoji jedan zajednički preduslov za dobru motivaciju: jedinstveno ili barem sinhronizovano delovanje. Građane možete da pozovete na bojkot, kao prošli put, znatno pre izbora, ali možete i mesec dana pre ili na dan izbora, a možete i posle izbora. Bojkot kao sredstvo, nikako kao cilj, uvek je moguć u političkoj borbi kada nemate uslove za poštene izbore. U takvoj situaciji, koje su svesni i građani - da nema uslova, slobodnih medija, da se ljudi ucenjuju i pritiskaju da ne glasaju po svojoj volji - postoje i drugi načini borbe. Šta se u međuvremenu promenilo? Raspoloženje građana kojima je svega preko glave i žele frontalnu borbu. Mnogi su se odselili, a mnogi su izgubili strpljenje i žele da iskažu svoje nezadovoljstvo, pa makar i u ovakvim uslovima. Sve to imamo u vidu, kao i raspoloženje naših članova i aktivista. Ovde je važno da nema soliranja i iskakanja, jer nije presudno kakva će odluka biti doneta nego upravo kako će biti doneta. I građanski otpor je uvek opcija. Pitanje je samo da li su građani raspoloženiji za taj način, ali jedno svakako ne isključuje drugo. To su sve demokratske opcije. Tamo gde su vam uskraćena prava koja vam garantuje Ustav, ljudska prava koja su univerzalna, imate pravo na otpor. Oni koji uzurpiraju ta prava su problem, a ne oni koji se tome odupiru. Odbili ste učešće i u kontrolnim telima koja će biti formirana... Da, zato što je besmisleno da imate regulatorno telo koje se zove REM i pravite neko paralelno zato što taj REM ne radi kako treba. A onda, iz tog REM-a u drugo telo, koje treba da ga koriguje, uključite iste te ljude... Ali uključi i opoziciju... Koja može biti preglasana. Koji je smisao? Da razobličite odluke koje se donose, recimo. To je razobličeno. Gde ćete veće razobličavanje od ovog do kojeg sebe dovode svaki dan? Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom se promovišu ubice Zorana Đinđića, a u REM-u kažu: imate daljinski, pa promenite kanal. Da li sa tim ljudima treba da se preglasavamo? Važno je imati kontrolore i nije zanemarljivo, ali izbori su na dan izbora već pokradeni. U RIK-u činjenice stavljaju na glasanje. Ako imate zapisnik sa biračkog mesta u kome nema nijednog potpisa, umesto da utvrdite da to nije u redu i ponovite izbore, vi glasate o tome i odlučite da je u redu. Kako se i zašto glasa o nečemu što je očigledna nepravilnost? Ona valjda može samo da se konstatuje. Tako se možemo preglasavati i da je ovaj beli zid - crn i da je utorak - kad je ponedeljak. Hoće li ta tela, ipak, imati nekakav uticaj na tok izbora? Neće, jer izbori nisu ni samo kampanja. Mi smo predlagali nešto sasvim suprotno. Ako već kršite zakon, a formiranje tela koja nisu predviđena zakonom je kršenje zakona, onda treba da donesete leks specijalis i formirate telo u kome nema onih koji su inkriminisani već samo ljudi od integriteta, profesionalnog i etičkog. Ne da budu stranački ljudi, to nije naš cilj. Niti se borimo za više minuta na televizijama, nego za prava građana. To se nije činilo iz amandmana koje ste dali na predlog evroparlamentaraca... To se i te kako činilo i eksplicitno je navedeno da nije pitanje šta će opozicija dobiti, nego pravo građana na istinito i blagovremeno informisanje. Ali vi ste predlagali smenu i način izbora i druge mere koje ne omogućavaju autonomiju uređivanja. Urednici imaju pravo na autonomiju, ali ne nauštrb etike i onog što je zapisano u Ustavu. Javni servis mora da istinito, potpuno i blagovremeno informiše građane, a on to ne radi. Kad to ispoštujete, onda govorimo o uređivanju. Kakva autonomija kad su servis Aleksandra Vučića. Za koji, kao autor emisije, radi potpredsednica vaše stranke Tatjana Manojlović. Radi i marginalizovana je. Dali su joj da pravi reportaže i da se bavi dokumentarnim stvarima koje su daleko od informative. Ona se, međutim, kao funkcioner stranke izjašnjava o temama kojima se bavi kao novinar, a to je u suprotnosti sa Kodeksom novinara, koji u članu šest propisuje da je novinarska profesija nespojiva sa radom u stranci i učešćem u političkoj kampanji. I treba da se izjašnjava. U suprotnosti sa Kodeksom je što svi ćute. Kad imate nenormalne okolnosti, kad javni servis jeste servis jednog čoveka, ona ima pravo i obavezu, kao građanka, da se izjasni i bori protiv toga i to imate i svi vi čija je struka ugrožena. Ustav i ljudska prava su iznad vašeg Kodeksa. Kad nemate normalne okolnosti, onda ih prvo dovedete u normalu, pa primenjujete Kodeks. Da li vi sada predlažete da se Kodeks novinara stavi ad akta dok se ne promeni vlast? Ne, predlažem da vi novinari ne dopuštate da se to dešava. Preduslov za Kodeks je sloboda medija. Ako imate situaciju u kojoj niko ništa ne sme da kaže, u kojoj su svi koji kažu drugačije mišljenje progonjeni, o kojem Kodeksu pričamo? Mislite li da doprinosite slobodi započinjući trend da se aktivan novinar bira na visoku stranačku funkciju? Članovi stranke su izabrali potpredsednicu, jer su smatrali da je to način da se ona bori za slobodu medija. I smatram da su u pravu. Kako odgovarate na predlog Skupštine slobodne Srbije da se lideri stranaka ne pojavljuju na eventualnoj zajedničkoj listi i da nosioci lista budu nestranački kandidati? Prvo, imam problem da uopšte raspravljamo o predlozima koji su izašli u medije. Drugo, sve što je napisano u njihovom predlogu se ni na koji način ne odnosi na mene niti na DS. Demokratska stranka je, od 2018. do sad, napravila nešto što nije niko pre. Oni kojima je politika bila ispred javnog interesa više nisu u vrhu stranke, a ni u stranci. Smatramo da časni i pošteni ljudi, bilo iz stranaka ili van njih, imaju pravo da učestvuju u javnom životu i politici. I niko ne sme biti diskvalifikovan zato što je ulaskom u stranku odlučio da rizikuje više nego drugi, pokazujući time i građansku hrabrost da se bori u trenutku kada je teško biti opozicija, a pogotovo demokrata. Niti Skupština slobodne Srbije niti iko drugi na političkoj sceni ne može da kaže da je časniji i pošteniji od mene i mojih saradnika i sadašnjih članova DS. To ne dozvoljavam. U DS negujemo uključivanje nestranačkih ličnosti u naš rad. Više od polovine članova našeg Političkog saveta su nestranački ljudi i oni ni po čemu nisu manje kvalitetni od ljudi u SSS. U resornim odborima, stručnim telima, imamo nestranačke ljude, časne i poštene. Takođe, imamo Građanski demokratski klub koji okuplja pedesetak intelektualaca, nestranačkih. Prema tome, Demokratskoj stranci ništa od toga ne može biti zamerka, jer mi nismo samo formalno otvoreni, nego i na delu. Hoćete li u svakom ishodu izbora ostati pri tome da su i kontrolna tela i sami izbori nelegitimni? Bez obzira na ishod, tela nisu legitimna i izbori nisu izbori. Jer veliki deo krađe se dogodi pre raspisivanja izbora i izborne kampanje. Izbori se kradu tako što nemate slobodne medije i uskraćujete građanima pravo da budu informisani. Ne znaju ništa o aferama, nemaju priliku da vide opozicionare. Kad sam bio u Velikoj Gradiški i na jugu Srbije, ljudi su mislili da sam još uvek ambasador u Crnoj Gori. Kada kritikujete ustavne izmene i novi zakon o referendumu, da li je jedina zamerka što će o njemu odlučivati Skupština koju, takođe, smatrate nelegitimnom, ali ste njen izbor bojkotovali? Parlament treba da odražava pluralizam društva. Pošto naš ne odražava i u njemu nije predstavljeno više od milion i po ljudi, nije ni legitiman. Ustav je najviši pravni akt, ali je i politički akt i vrsta društvenog ugovora. O njemu ne može da odlučuje jednostranačka Skupština. Način izmena - bez javne rasprave i od strane nelegitimnog parlamenta je jedna zamerka. Ali nije jedina. Upozoravao sam na to da ovakav zakon obesmišljava referendum kao institut. Pre svega, ukida se cenzus. Neko će reći, postoje zemlje poput Švajcarske u kojima, takođe, nema cenzusa. Da, ali razlika je drastična, jer tamo postoji politička kultura u kojoj je referendum deo identiteta. Ovde se cenzus ukida da bi se sprečila ideja bojkota i da na bilo kom referendumu, pa, recimo, i ovom o Rio Tintu, troje ljudi može da odluči. Ključna zamerka je, ipak, to što se referendumu daje rok trajanja od dve godine, a Skupština posle godinu dana ima mogućnost da donese suprotnu odluku. Po čemu su odbornici ili poslanici iznad građana? Obesmišljavanje referenduma je i mogućnost da se posle godinu dana može organizovati novi referendum za istu stvar. U istom trenutku se najavljuju promene Ustava zbog pravosuđa, takođe, bez građana, opozicije, stručne javnosti. Toga nema ni u banana državama. Ako je bojkot za vas još uvek opcija, do kad treba da se čeka sa tim izmenama koje se rade i po očekivanjima EU? Ne radi se tu o čekanju, nego o borbi za prava građana. A zašto ne razmišljamo drugačije - neka se promene uslovi, pa neće biti bojkota. Zašto moraju mediji da budu pod Vučićevom kontrolom, zašto građani moraju da budu ucenjeni da izlaze na izbore, zašto bugarski vozovi? Kad kažete da vas ne zanima šta misle EU i SAD, nego građani, da li to znači da ne očekujete njihovu podršku? Interesuje me, naravno, šta misle, ali nam ne treba njihova podrška da bismo dobili podršku građana. Nama treba podrška građana da bismo menjali stvari. Od njih očekujem, s obzirom na to da je EU naš spoljnopolitički prioritet, pa čak, retorički, i ove vlasti, da se ponašamo u skladu s tim. Očekujem podršku Srbiji kao demokratskoj zemlji i nama koji jesmo demokrate, a ne onima koji se foliraju da su i koji tvrde da su na evropskom putu, a na njemu stoje i idu unazad. Zar to što je EU zatvorila proces proširenja ne znači da stojimo i zbog nje? Pa, čekajte, nemate vladavinu prava, slobodu medija ni slobodne izbore. Kako mislite da napredujete? To su osnovne vrednosti koje svaka uređena demokratska država mora da ima. Mi to nemamo i sasvim je prirodno da ne napredujemo sa ovakvim uticajem organizovanog kriminala, bez vladavine prava, bez podele vlasti. Umesto toga imamo jedinstvo vlasti gde se predsednik meša i u izvršnu i u zakonodavnu vlast i komentariše sudske presude. Kad kažete da je bolje da se Vučić ne bavi Srbima u regionu, da li mislite da, dok je Vučić na vlasti, ni kao zemlja ne treba da se bavimo Srbima u regionu? To i nije njegov posao. Drugi problem je što je on sve u ovoj državi i što želi da bude sve i van ove države. I što bi hteo da preko svojih „srpskih lista“ utiče na politički život drugih država. To nije u interesu Srba u tim državama ni u interesu države Srbije. U interesu države Srbije je, na primer, da uvažava srpski identitet i političke aktere u Crnoj Gori. U CG postoje i socijaldemokrate i narodnjaci i konzervativci, ateisti i vernici i ne mogu svi oni biti pod jednim krovom da bi dobijali instrukcije od jednog čoveka. Oni imaju pravo da se bave politikom na način na koji oni misle da je dobro. Posao države Srbije je da štiti njihova prava kada su ugrožena, da im pomaže da neguju svoj identitet, a ne da se meša na taj način. Vučić želi da se predstavi kao zaštitnik, odnosno predsednik svih Srba. Postoji nešto što je šire od Srba u Crnoj Gori, a to je srpski identitet, koji nemaju samo Srbi nego i deo Crnogoraca, koji kažu da govore srpskim jezikom, da idu u srpsku pravoslavnu crkvu i da baštine istu književnost i tradiciju. On takve ljude odbija. A to, ujedno, odgovara onim ekskluzivnim Crnogorcima koji kažu da su srpski i crnogorski identiteti potpuno razdvojeni. U toj igri, razdvaja se najveći deo stanovništva koji jedni druge vide kao braću ili baštinike istog identiteta. To nije u interesu ni Srba, ni građana Crne Gore, ni države Srbije. DS saopštava da su kovid propusnice zakasnile, ali šta je stav stranke da treba činiti? DS ima resorni odbor za zdravstvo koji je uvek na vreme govorio na koji način je potrebno reagovati da bismo imali efikasnu odbranu od pandemije. Kao predsednik stranke se u to ne mešam, niti bih se mešao kao predsednik države ili Vlade nego bih oformio stručno telo koje bi donosilo odluke, u prvom redu u interesu zaštite zdravlja građana. Nikako ovo što se do sada radilo - da se skriva stvarni broj umrlih i drastične mere u vreme kada su brojevi obolelih bili bezazleniji nego sad. Dragana Pejović