Borba za status jednoroga

Na ovogodišnjem CEO Summit-u, barem i neformalno, otpočelo je takmičenje za status prvog srpskog jednoroga, startap kompanije koja će dostići vrednost veću od milijardu dolara. Ovakve ambicije najpre su se mogle čuti od Ivana Stankovića, direktora Syncit Group, srpske startap kompanije koja posluje u sferi e-komerca i čiju platformu koriste svetski poznate kompanije poput američkih kompanija Rainier Arms i Replay, što je posebno obradovalo Nebojšu Bjelotomića, direktora Inicijative Digitalna Srbija koji je ovo neformalno takmičenje praktično otvorio. Syncit Group je jedno od srpskih preduzeća koje je koristilo sredstva Evropske investicione banke upravo za digitalizaciju, odnosno inovacije u sektoru malih i srednjih preduzeća. Aleksandro Bragonci, šef kancelarije EIB-a u Beogradu, naveo je da je ta banka od 2010. u razvoj i inovacije malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu uložila 3,5 milijardi evra, te da će ulaganje u digitalizaciju i zelenu energiju i ubuduće biti prioritetni segmenti u koje će ova banka plasirati sredstva. Kao primere, EIB je pored Syncit-a predstavio i nišku startap kompaniju Naissus technologies koja je razvila platformu za brzu i efikasnu digitalnu komunikaciju građana sa zdravstvom Aidline, ali i niški Tehnološki park koji su prošlog leta osnovali država, grad Niš i tamošnji Univerzitet, a koji ima za cilj upravo privlačenje investicija i jačanje ekosistema u tom delu Srbije. Park je izgrađen sredstvima EIB-a i prema rečima Milana Ranđelovića, direktora Tehnološkog parka, on njegovim korisnicima pruža usluge, od najbanalnije administrativne pomoći, do različitih treninga i mentorstava koja su startapima često preko potrebna. Upravo o tome koliko je važno da neka startap kompanija radi na privlačenju investitora i kapitala, odnosno koliko je inženjerima neophodna menadžerska pomoć, Nebojša Bjelotomić je razgovarao sa mladim Andrejem Benčićem, prvim čovekom srpskog startapa Tinderly, koji je ovu godinu započeo sa sedam zaposlenih, danas ih ima oko 30, a namerava da naredne godine taj broj uveća nekoliko puta. Razlog leži u činjenici da je ova kompanija, koju su pre gotovo četiri godine osnovala četiri mlađana inženjera, ovog leta uspela da „uzme“ investiciju od 15,3 miliona dolara. Drugim rečima, platformu koju ovi momci razvijaju svetski poznati investitori prepoznali su kao potencijal i u njen dalji razvoj uložili pomenuti novac, a reč je o investitorima koji su tako ulagali u, primera radi, Fejsbuk. „Postojimo već četiri godine, a tek sada smo uzeli prvu rundu finansiranja. Mi smo naš proizvod već bili razvili, ali smo prethodnih godina stvarali proizvod, zanemarujući finansiranje. Ako želite da razvijate kompaniju izuzetno je značajan taj segment njenog predstavljanja potencijalnim investitorima i to je ono što startap kompanijama često nedostaje, jer inženjerski pristup nije uvek najbolji pristup“, kazao je Benčić, dodajući da je cilj kompanije kojom rukovodi da otvori kancelariju u Americi, upravo sa svrhom promocije i prikupljanja investitora, dok bi onaj glavni deo posla, inženjerski, ostao u Beogradu kao bazi. Milovan Milić, direktor kompanije Devtech, koja je jedan od srpskih poslovnih anđela, odnosno kompanija koje su spremne da investiraju u startap u ranim fazama razvoja, govorio je o tome zbog čega vredi ulagati u ovaj ekosistem, bez obzira na činjenicu da tek jedan od 10 startapa uspe, kao i zašto se odlučio da investira u srpske a ne u neke svetske startape. „Vidim neka tri razloga za takvu odluku. Najpre, dobar je tajming za ulaganja u domaći startap, drugi je ta mreža poslovnih anđela koja se razvila, a možda i najvažniji je činjenica da konačno Srbija ima industriju u kojoj je moguće graditi globalne kompanije“, kazao je Milić. Primera radi, Marko Tanasković iz kompanije Zanus koja proizvodi robote za proizvodnju video-sadržaja, istakao je kako ova kompanija 99 odsto svojih proizvoda izvozi u EU, SAD, Kinu, Švajcarsku, pa čak i Japan. Zanus je svoju ideju uspeo da pretvori u proizvod zahvaljujući podršci Fonda za inovacionu delatnost, koji je u prethodnim godinama više od 1.000 projekata podržao sa oko 40 miliona evra, od čega je oko devet miliona podrška Evropske unije. I dok se čeka ishod takmičenja za prvog srpskog jednoroga, hrvatski, a to je kompanija Infobip, sprema se za izlazak na NJujoršku berzu, o čemu je na CEO Summit-u, govorio Roberto Kutić. Telekomunikacione kompanije na raskrsnici Za Majka Mišela, generalnog direktora kompanije Telenor, ova 2021. je godina u kojoj se telekomunikacione kompanije nalaze na raskrsnici: ili će se mučiti oko ivice profitabilnosti ili će doneti hrabar izbor da iskoriste priliku i sebi obezbede trajnu ulogu u svetu preoblikovanom pandemijom. „Industriju će oblikovati ubrzana digitalizacija. Frontijer tehnologije bi mogle da porastu na 3,2 biliona dolara do 2025. Ovo nudi velike mogućnosti za one koju su spremni da uhvate ovaj tehnološki talas. Dosledna povezanost i poboljšana usluga za korisnike mogu postati dva ključna elementa za budućnost naše industrije. Telekomunikacije mogu da iskoriste ove tehnologije za nadogradnju mreže, za besprekorno korisničko iskustvo i, naravno, za automatizaciju infrastrukture“, kazao je Mišel. Planovi ERBD-a za Zapadni Balkan Tri ključne poruke za region Mateo Kolanđeli, direktor EBRD-a za Zapadni Balkan, učesnicima Samita preneo je tri ključne poruke ove institucije. Srbija i region izuzetno su nam važni, EBRD veruje u ekonomski prosperitet, u brz i dinamičan oporavak od pandemije i visoke stope ekonomskog rasta u narednim godinama i Zapadni Balkan može da očekuje finansijsku podršku EBRD, i to za zelenu energiju, digitalizaciju i regionalnu infrastrukturu koja ima za cilj što tešnje povezivanje ekonomija ovog dela Evrope, precizirao je Kolanđeli. Miljan Ždrale, šef agrobiznis tima EBRD-a za jugoistočnu Evropu, najavio je dalju kreditnu podršku regionu. „Obilje je novca na tržištu, ali bez obzira na to mi nismo laki za saradnju, pažljivo biramo partnere, ali to je jedan dugoročan proces saradnje iz kojeg ne izlazimo na prve naznake krize. Uz to, banka je potpisnik Pariskog sporazuma, 50 odsto naših investicija bi do 2025. trebalo da bude u oblasti održivog razvoja, ali neće to biti samo obnovljivi izvori energije, nadam se da će biti i tradicionalne kompanije, pa i iz poljoprivrede. Poljoprivreda još nije ušla u 21. vek i najveći je proizvođač ugljen-dioksida, potrebna su velika ulaganja u zaštitu životne sredine“, upozorio je Ždrale.