Balkanizacija lanaca snabdevanja

Deklaraciju Made in China koju smo navikli da gledamo na brendiranim proizvodima uskoro bi mogla da zameni etiketa Made in Balkan, ili još konkretnije – na deklaraciji bi moglo da bude ispisano ime neke od zemalja regiona. Bečki institut za međunarodne ekonomske studije nedavno je objavio kako Zapadni Balkan može da profitira od trenda vraćanja proizvodnje iz Azije u Evropu. Pre pandemije, globalizacija je lance snabdevanja izdužila, pa se neki proizvod sklapao u Evropi, na primer, ali su njegovi delovi stizali iz dalekog Bangladeša ili Kine. Sa pojavom kovida-19, koji je otežao protok robe i ljudi preko granica, a vrlo često ga i potpuno zaustavljao, ti lanci snabdevanja su se ili istanjili ili pucali, pa su evropski proizvođači ponovo počeli da razmišljaju o lokalizaciji proizvodnje. Almir Jazvin, generalni direktor sarajevske ASA Prevent grupe, koja zapošljava više od 10.000 radnika u 16 zemalja kaže da se balkanizacija lanaca snabdevanja već dešava, jer su mnoge evropske kompanije svoju proizvodnju već preselile u ovaj region. „Globalizacija je imala svoje prednosti, to nema sumnje, jedna od njih je ta međusobna povezanost, svi smo pre kovida navikli na neku robnu marku koja je bila proizvedena u Kini, Vijetnamu ili Bangladešu. Ali, poslednje dve godine su pokazale da je taj lanac snabdevanja neodrživ, pogotovo kada je reč o robi široke potrošnje. Ako stanje ostane ovako, biće potrebno da proizvodnja bude što bliža. I ja taj trend gledam poslednjih godinu dana, ali intenzivno“, rekao je Jazvin. Industrija nameštaja bukvalno se iz jugoistočne Azije preselila u Evropu. Poljska, Češka, Slovačka, Balkan sada su glavni snabdevači velikih evropskih kompanija. Vodeći svetski brendovi i onlajn trgovci su prinuđeni da približe svoje lance snabdevanja. „Ista stvar se dešava i sa modom, koja je izuzetno aktivna u skraćivanju lanaca snabdevanja i ovaj region postaje posebno atraktivan. Srbija i Bosna i Hercegovina su daleko najveći proizvođač obuće u Evropi. Portugalija je možda tri stepenice ispod kad bi se izbrojio broj obuće koji se proizvodi u regionu. I to su činjenice. Desetine hiljada ljudi radi u toj industriji. Zašto mi to ne vidimo? Zato što se ovde uradi gornji deo cipele, a samo đon se zalepi u Italiji, na primer. Mi, u okviru grupe, imamo oko 500 zaposlenih koji rade u toj industriji. To će vremenom prerasti u komparativnu prednost ovog regiona, To radi i tekstilna industrija i to je permanentna promena koja će se desiti u narednih 10 do 15 godina“, kaže Jazvin, po čijim su rečima ti trendovi vidljivi i u automobilskoj industriji. Nebojša Šaponjić, jedan od osnivača i vlasnika Nelt grupe, kaže da je za takav poduhvat regionalno tržište malo i da je zato neophodno regionalno povezivanje kompanija. „Mi smo, na primer sa Krašom počeli da radimo pre godinu dana i njihov smo ekskluzivni distributer u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i verovatno uskoro u Albaniji“, kaže Šaponjić. Ipak, i na ovom regionalnom tržištu ima prekida u lancima snabdevanja i to ne kada je reč o robi, već kada je reč o ljudima. „Vi kad imate bolesne ljude, ili one koji ne žele da rade zbog pandemije jer se boje, onda se taj lanac snabdevanja prekida ili usporava. Evo, na primer kod nas u magacinu kada imate jednog zaraženog cela smena od 30 ljudi mora da ide u karantin. I to opet znači dizanje troškova, jer morate da primite dodatnih 30 ljudi da biste isporučili robu. I više vam nije neophodno 100, već 130 ljudi, što opet povećava troškove i opet povećava inflaciju“, objašnjava Nebojša Šaponjić. Tomislav Čizmić, predsednik Uprave Merkator grupe kaže da zbog toga ova kompanija značajan novac ulaže u logističke kapacitete u Sloveniji i Srbiji. Globalni prekidi u lancima snabdevanja mogu biti i naša prednost, dodaje, jer regionalno tržište zajedno ima 20 miliona stanovnika, dok su naša lokalna tržišta usitnjena. „Mi smo se strateški opredelili da smo lokalni trgovac na lokalnom tržištu. Čak 70 odsto naše robe čini roba iz ovog regiona. Razvojem logističkih kapaciteta mi ćemo stvoriti uslove za fleksibilnost snabdevanja. E sad, da li će se cena kontejnera robe iz uvoza, koja je tokom kovida značajno poskupela, vratiti na staro, to ne znamo. Ali, u našim uslovima to može biti naša prednost, jer ćemo prodavati više lokalne robe iz ovog regiona“, zaključuje Čizmić.