Ludost koja ne prestaje

Nikada se, u poslednjih nekoliko decenija, nije dogodio toliki filmski skandal kao protekle nedelje, kada je javnost saznala za jednu sramnu odluku Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. Posebnost ovog skandala je u tome što se u samo nekoliko medija govorilo o njemu, dok se u svim drugim sredstvima informisanja o tome apsolutno ćutalo. A napravila se tolika buka da je posle tri dana UO FCS morao da se odrekne svoje odluke. No, priča još nije privedena kraju. Vratimo se na njen početak. Upravni odbor FCS je na sednici 25. novembra 2021. godine doneo odluku da odbije predlog svoje konkursne komisije da se dodele sredstva za finansiranje i sufinansiranje projekata za 2021. godinu za filmove Srđana Dragojevića, Gorana Markovića i Želimira Žilnika i to u kategoriji Pozivni konkurs za eminentne domaće reditelje. Konkurs je bio raspisan 4. avgusta. Konkursna komisija dostavila je UO FCS tri predloga i to za film Škartovi reditelja i scenariste Srđana Dragojevića u produkciji Delirijum d. o. o (30 miliona dinara), za film Doktor D reditelja i scenariste Gorana Markovića, u produkciji Tihomira Stanića (24 miliona dinara) i film Sloboda i barbarizam reditelja i scenariste Želimira Žilnika u produkciji Playground (16 miliona dinara). I Upravni odbor FCS je, bez obrazloženja, većinom glasova, odbio te predloge. To saznanje je izazvalo revolt u javnosti. Oglasio se najpre reditelj Goran Marković, potom Asocijacija filmskih reditelja Srbije, Srđan Dragojević, Savet festivala autorskog filma i njegov predsednik Srdan Golubović, Želimir Žilnik… Na mesto članova UO FCS ostavke su podneli Aleksandar Saša Erdeljanović (Kinoteka) i Sandra Perović (RTS). Odmah je reagovao UO FCS saopštenjem u kojem se objašnjava razlog poništavanja konkursa. Kaže se da je nakon završetka konkursa uočeno kako su „dva od tri izabrana filma više puta odbacivani od strane različitih konkursnih komisija Filmskog centra“, pa je UO zaključio da ovaj poseban konkurs time nije doveo do očekivanog rezultata – „da bude šansa za novo autorsko delo eminentnih reditelja, umesto da daje privilegovan status filmovima koji su odbačeni u redovnoj konkurenciji“. Takođe, konkursna komisija se odlučila za pristup da svim filmovima dodeli jednako nedovoljna sredstva, dok Upravni odbor smatra da ovaj konkurs treba da posluži tome da eminentni reditelji brzo, uz značajnu finansijsku podršku, dobiju šansu da snime svoj film, i da u tom smislu i tu treba napraviti jasniju selekciju. Imajući u vidu da je inače mali broj reditelja koji mogu konkurisati na ovaj konkurs, smatramo da je bolje da jedan projekat dobije značajna sredstva, nego sva tri prijavljena projekta nedovoljno: „Uvideli smo i da je potrebno povesti računa i o starosnoj strukturi reditelja, gde bi neku vrstu blage prednosti imali oni stariji. Zbog tih, a ne bilo kakvih drugih razloga, odlučili smo da konkurs ponovimo, bolje precizirajući uslove konkursa na koji se, razume se, mogu javiti isti reditelji, i svakako da će sredstva dobiti neko od ovih eminentnih imena naše kinematografije, jer je upravo njima ovaj konkurs i namenjen. Razumemo da je postalo deo uobičajenog javnog miljea da se politizuje svaki konkurs, da se proglašavaju za žrtve svi koji nisu dobili sredstva za film iako ih država redovno podržava, da se zanemaruje značaj onoga što je ostvareno i umanjuje broj filmova koji su dobili podršku, i stoga kao Upravni odbor obično ne učestvujemo u medijskim kampanjama, već radimo svoj posao onako kako je propisano – na institucionalan način.“ Ovo saopštenje je, očigledno, posebno iritiralo reditelja Srđana Dragojevića koji se oglasio na svom fejsbuk-profilu gde između ostalog navodi da su upravo Goran Marković i on ti reditelji koji su bili odbijani sa svojim projektima: „Natuknica da su dvojica reditelja već konkurisala na ranijim, redovnim konkursima pa je zbog toga UO poništio ovaj konkurs jeste – bezobrazluk koliko i besmislica… Šokantno je i skandalozno da UO saopštava kako će u istom konkursu koji će raspisati nakon ovog, ‘povesti računa o starosnoj strukturi reditelja, gde bi neku vrstu blage prednosti imali oni STARIJI?! Neshvatljivo je da ovim, neospornim ejdžizmom članovi UO brutalno vređaju starije kolege koje bi imale prednost, ne zbog filmova i nagrada, već zbog – starosne dobi. Znate, kad bi neko napisao ‘rediteljke koje imaju nešto veće grudi, imale bi neku vrstu blage prednosti’, bio bi, momentalno, odveden u ludnicu. A članovi UO, potpuno nesvesni nekih bazičnih pristojnosti, čine veoma sličnu stvar. Hoće li po propozicijama dodatne poene davati rediteljima koji hodaju sa štapom?.. Ovim ‘saopštenjem’, članovi UO samo su se dublje uplatkali u nekompetentnost i infantilan, gotovo pa moronski pokušaj cenzure. ‘Saopštenje’ pokazuje da im u Filmskom centru nije mesto i da im je jedini častan potez da podnesu ostavke i ostave ljudima iz filma da se bave svojom profesijom.“ Filmski veteran Želimir Žilnik je navikao na slično ponašanje i bez uzbuđenja gleda na ponašanje UO FCS. Podsetio je kako je nekada davno otišao u Ministarstvo kulture Vojvodine kod ministra za kulturu i rekao mu je kako rade jedan TV film, da su ga snimili do pola, i da im je potrebno još 15.000 evra. Ministar mu pruži neki formular da ga potpiše: „Ja pogledam i piše pristupnica SPS. Ja kažem – pa, gospodine, ja sam tražio neki papir da sklopimo sporazum ili ugovor. A on kaže – ovo je dovoljno, to je to. I ja izađem iz kancelarije. Hoću da kažem, to je ta naša ludost koja ne prestaje.“ Ova ludost u ponašanju UO FCS ima nastavak u zajedničkoj žalbi koju su Ministarstvu kulture Srbije prosledila trojica reditelja. Sada je na potezu ministarka kulture i informisanja Maja Gojković. Reditelj Goran Marković u izjavi za NIN kaže: „Glupa i histerična reakcija predsednice Upravnog odbora govori o strašnom strahu u kome se režim nalazi. Da imaju malo mozga, ovu zabranu bi izveli mnogo pametnije a ne da izaberu trenutak kada meni na Festivalu autorskog filma dodeljuju nagradu za životno delo, kada se baš na tom festivalu premijerno prikazuje film o umetničkoj i moralnoj gromadi Želimiru Žilniku, i kada Srđanu Dragojeviću izlazi u bioskopima novi film Nebesa. Jelena Trivan je u panici da na brzinu dokaže kako je „pravoverna“ i kako odano služi onima koje je do juče napadala, načinila stvarno nešto neobjašnjivo, uspevši da slomi deo onih u Upravnom odboru koji su lomljenju bili skloni. Nadam se da će je to kod novih gazda koštati i da će makar malo zaustaviti njen uspon u kriminalnoj družini kojoj je pristupila. Ili neće?“ Kraj ove priče, u trenutku kada NIN ide u štampu, glasi: još dva člana UO FCS podnela su ostavku, oba iz Filmskog centra Srbije – Anđelija Andrić i Miroljub Stojanović. Tako ih je od ukupno devet ostalo pet. Možda se Jelena Trivan može pohvaliti rezultatima kao direktorka izdavačke kuće Službeni glasnik i kao generalna direktorka Telekoma Republike Srpske. Ali, nasledivši Nadu Popović Perišić kao nesporno veoma uspešnu prethodnicu na mestu predsednice UO FCS, Jelena Trivan se ne može pohvaliti rezultatima u toj instituciji. Uključiv i to da je na početku mandata članovima UO obećala plaćene funkcije, a Filmskom centru nove prostorije. Ni jedno ni drugo nije uspela.