Svilanovićev defetizam

Prvi karijerni Srbin sa Kosova, rođen u Gnjilanu, koji je pustio glas da će njegov zavičaj “već ove godine”, 2005, biti pretvoren u šiptarsku državnu tvorevinu, jeste g. Svilanović. Bivši DŽU-ministar sada u Briselu u forumu Pakta za stabilnost sedi na stolici za radnim stolom za ljudska prava. Prava uopšte, ne za Srbe na Kosmetu. Bivši ministar je svoje prizivanje podržavljene albanizacije Kosmeta, svoj defetizam preneo sada i na NIN, u kojem su u članku pod naslovom “U susret raspletu” (30. 12. 2004) naširoko citirani njegovi pogledi i ocene. U podnaslovu i u tekstu tog članka je napisano: “Nisu sasvim zanemarljivi izgledi da bi sledeća godina Srbima mogla doneti konačni gubitak Kosova...”

Kao prvi oslonac te procene u članku je citiran Ričard Holbruk, američki političar, koji je izuo cipele da bi u Juniku nedaleko od Dečana svoju privrženost dokazao šiptarskim teroristima, do zuba naoružanim preko Prokletija. Kao drugi oslonac te procene u pomenutom članku je preuzeto gledište g. Gorana Svilanovića. On nije išao bosonog šiptarskim odmetnicima pod Prokletije, kao Holbruk ali se izjašnjava veoma slično Holbruku.

U Pragu, u svojstvu briselskog funkcionera Pakta za stabilnost on je (30. septembra 2004) ocenio u izjavi za “Glas Amerike” “da će Kosovo vrlo brzo, verovatno već dogodine postati nezavisno”. Istu ocenu g. Svilanović je izneo i novinaru i na taj način inspirisao autora u NIN-u. Dva puta za kratko vreme on predskazuje Srbima “konačni gubitak Kosova”.

Gospodin Svilanović pominje napomenu potpredsednika srpske vlade Miroljuba Labusa da “mi nemamo spoljnu politiku”. Taj deficit je sve očevidniji, sve žalosniji. Još žalosnije je kada se taj defetizam bivšeg ministra preliva na stupce NIN-a.

Novinari koji dugo pamte, uočavali su i izveštavali šta su sve činili Nemci da spreče otuđivanje trećine njihove zemlje. Zapadni Nemci su uz 40-godišnje političke i diplomatske napore, razna dovijanja, platili više od 50 milijardi maraka da bi Istočnu Nemačku izbavili od otuđivanja i vratili u celovitu nemačku državu. I to iako je Istočna Nemačka bila pod kontrolom 400 000 sovjetskih vojnika. Kina je pod svoj suverenitet vratila Makao posle 440 godina, Hongkong posle 155 godina, Portartur posle 47 godina kolonijalnog otuđivanja. Šta je nekoliko godina pod Kforom, NATO-om, UNMIK-ovim mandatom i pod njihovim skutonošama, konjokradicama, sada “mercedesokradicama”, sa one strane Prokletija - kada su Kosovo i Metohija odolevali otuđivanjima 533 godine da ostanu rodna gruda Srbije?

Božidar Dikić