Petarde i praznici

 U važećem Zakonu o javnom redu i miru decidirano stoji: “Ko neovlašćenim paljenjem raketa ili drugog zapaljivog materijala (petarde i sl.) ...remeti javni red i mir, kazniće se novčanom kaznom ... ili kaznom zatvora...” U istom zakonu stoji i da će se roditelj ili staratelj maloletnika koji izvrši gore citirani prekršaj kazniti ako je prekršaj posledica njegovog propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, a u mogućnosti je da takav nadzor vrši. Osim toga, organi javnog reda i mira nas javnim apelima upozoravaju da petarde kupujemo samo na ovlašćenim mestima. Problem nije gde ćemo ih kupovati, nego gde ih upotrebljavamo. Petarda deluje i zvukom.

Zamislimo situaciju, a čini mi se da je u Srbiji tako tipična (čitaj: realna), da majka pokušava da uspava bebu, da bolesnik (radnik) pokušava da nađe malo sna posle neprospavane noći, da neko želi u tišini doma svog nešto da pročita i da se opusti ... a da ga neko na 10-15 metara besomučno zasipa bukom koju proizvode stotine petardi a “proces” zna da traje i po ceo dan (noć). Šta je javni red i mir u Srbiji? I gde bi bilo dozvoljeno bacati petarde, ako se ovakve situacije tokom svake Nove godine (i ne samo tokom novogodišnje noći već i više dana pre i posle) iznova događaju?

I državna kasa bi se od naplate kazni od ovakvih prekršaja značajno napunila a i kazna bi ispunila ciljeve kako opšte, tako i posebne prevencije. Čini se ipak da je najpouzdaniji zaključak, ako je suditi po nečinjenju nadležnih, da u opisanim radnjama i nema protivpravnosti, da se njima ne povređuje fizički i psihički integritet čoveka, odnosno da se na takav način imalac prava privatne svojine, koje je uzgred neprikosnoveno, ne uznemirava u njegovom korišćenju .

Sociološki najzanimljivije je - ponašanje roditelja koji svojoj deci ovo sve omogućavaju. Lično sam video da petarde bacaju i devojčice od pet godina uz “asistenciju” roditelja. Onda i nije čudo da sa 17, 18 godina ovako “vaspitno potkovani” mladi olako potežu pištolj na drugoga.

Boško Mitrović,
Požarevac