DŽin na papiru

Istraživanja javnog mnjenja s kraja prošle godine pokazala su da je Srpska radikalna stranka povećala prednost nad Demokratskom strankom, što je bilo sasvim dovoljno da se u Srbiji otvori stara rasprava - mogu li sledbenici Tomislava Nikolića osvojiti vlast ili će, poput italijanskih komunista, biti pojedinačno najjača partija ali će uvek ostajati na korak od vlasti jer nijedna stranka neće hteti da sa njima formira vladu. Istraživači javnog mnjenja su tradicionalno potcenjivali radikale, zbog čega su u izbornim noćima Nikolić i Vučić kroz smeh pozivali istraživače da nađu neki drugi posao. Sada kad im istraživanja daju ubedljivo prvo mesto, u nečemu što sebe opisuje kao demokratska javnost zavladala je sablasna tišina.

Mogu li, dakle, radikali doći na vlast?

Jedan od vodećih ljudi Vlade Srbije izjavio je nedavno novinaru NIN-a kako strah od dolaska radikala na vlast predstavlja veliku prepreku za povećanje stranih investicija. “Stranci više pitaju o radikalima, nego o Kosovu, Hagu ili državnoj zajednici. Mi im govorimo da će i nakon narednih izbora demokratske stranke formirati vladu, ali su oni sumnjičavi i pitaju da li će praviti reviziju privatizacije ili već sklopljenih ugovora”, kaže drugi član vlade. Iako će opozicioni političari, međutim, reći kako je za glavne prepreke stranim investitorima ili sporo približavanje evropskim institucijama odgovorna vlada, taj radikalski bauk jeste jedna od glavnih tačaka rasprave u krugovima koji se u Briselu ili Vašingtonu bave Srbijom.

Plasman radikala na prvo mesto je za neke analitičare iznenađujući jer je Tomislav Nikolić, u to vreme favorit, izgubio na predsedničkim izborima u junu prošle godine. Predviđanja nakon Nikolićevog poraza bila su da će SRS lagano gubiti podršku, jer je ta partija pokazala da nije u stanju da preuzme vlast i kad stoji najbolje u biračkom telu. Ali brojni sukobi unutar demokratskog bloka i slom bajke o kohabitaciji učinili su da radikali kraj godine dočekaju kao partija sa najvećom podrškom birača u Srbiji.

Po istraživanju Stratedžik marketinga iz decembra meseca, radikali imaju 34 odsto podrške u biračkom telu, što je čak deset odsto više od drugoplasiranog DS-a. Sociolog Slobodan Antonić, međutim, ima dosta rezervi prema anketama i dodaje da mu intuicija kazuje da bi radikali trebalo da budu nešto ispred demokrata, ne zato što su mnogo jači od njih, nego zato što su, uglavnom, demokrate precenjene u anketama.

“Pretpostavljam da ankete utiču na radikale da oni krenu u kampanju za vanredne parlamentarne izbore, kao što je to najavio Tomislav Nikolić. Možda u tome možete da nađete objašnjenje rezultata Stratedžik marketinga. Mislim da bi radikali trebalo da budu oprezni kad je ta stvar u pitanju, prosto zato što su i oni doživeli izvesno osipanje biračkog tela tokom 2004. godine”, kaže Antonić za NIN. On podseća da su na predsedničkim izborima radikali izgubili 200.000 glasova u odnosu na parlamentarne. Već na lokalnim izborima, kad se posmatra celokupno biračko telo, oni su izgubili 500.000 glasova u odnosu na parlamentarne s kraja 2003. godine što znači da se njihovo biračko telo prepolovilo. “Ne bih baš žurio sa izborima da sam na mestu radikala”, kaže Antonić.

Direktorka Centra za politikološka istraživanja Instituta društvenih nauka LJiljana Baćević kaže da rezultati njihovih istraživanja ukazuju da se vodi mrtva trka između radikala i demokrata, s tim što je prednost radikala vrlo mala. Uzroci popularnosti radikala, ne samo krajem 2004. godine već od početka tranzicije u Srbiji, krajnje su jednostavni. Naime, SRS je preuzeo elemente programa SPS-a koji se zasniva na zaštiti slabih i siromašnih zalaganjem za socijalnu pravdu. Pri tom, SRS i Tomislav Nikolić uvek nude jednostavna i jasna rešenja i SRS insistira na tvrđem odnosu prema međunarodnoj zajednici kroz “čvršći” stav prema Haškom tribunalu, vrlo nepopularnoj instituciji u Srbiji.

“U kombinaciji ta dva elementa uz pozivanje na nacionalni ponos, koji ja nikad ne bih potcenjivala u politici, SRS neizbežno mora da ima veliki broj pristalica”, kaže LJiljana Baćević. Po njenom mišljenju, snazi radikala doprinosi i situacija u proreformskom bloku koji je neizlečivo nejedinstven. Ona povezuje rejting radikala sa osipanjem pristalica DSS-a od 2000. godine do danas. U vreme najveće popularnosti DSS-a dobar deo pristalica došao je u tu stranku iz tabora SPS-a, SRS-a i JUL-a.

“Kontingent pristalica DSS-a koji je došao iz raznorodnih struktura počeo je vremenom da se osipa kao ova dva oštro podeljena bloka. Sada ima nešto manje antireformski od reformski orijentisanih birača i između ta dva bloka se nalazi DSS sa veoma malim brojem pristalica u odnosu na ono što je nekada ta stranka imala. Tome doprinosi i to što je DSS u vladi, a svaka stranka koja je ovoj zemlji u vladi, gubi na popularnosti samim tim što je svaka vlada prinuđena da vuče nepopularne poteze”, objašnjava LJiljana Baćević.

U čitavoj storiji o radikalskom usponu trebalo bi napomenuti da se i od najviših funkcionera stranke može čuti kako ne bi voleli da osvoje vlast pre nego što sadašnja vlada okonča saradnju sa Karlom del Ponte, što bi neminovno dovelo da prelivanja jednog dela razočaranih glasača DSS-a, SPS-a ili Nove Srbije. Oni čekaju da dodatno opadne popularnost vladajuće koalicije, ali i Bogoljuba Karića koji je uspeo da pridobije deo njihovih birača. Nakon toga bi njihova pobeda na izborima bila izvesnija nego ikad. Na drugoj strani, blagonaklon odnos prema vladi koja se istovremeno oštro kritikuje mogao bi da zbuni deo njihovih birača i odvede ih ka nesumnjivo najvećoj partiji u Srbiji koja okuplja apstinente.

Antonić smatra da politika radikala nije celovita i da ona predstavlja kombinaciju otezanja sa izborima zbog problema u saradnji sa Hagom i rešavanjem statusa Kosova i s druge strane, vođenje deklarativne kampanje za izbore.

“Očigledno je da kad su radikali u pitanju, nije reč o celovitoj politici, iako su oni u mnogim tačkama bliski DSS-u i Koštunici. U osnovi, njihova politika lavira između položaja potencijalnog saveznika vlade i glavnog opozicionara”, smatra Antonić.

Partija premijera Vojislava Koštunice je veoma jasno pokazala da ruši gvozdenu barijeru između demokratskog bloka i stranaka bivšeg režima, a njeni funkcioneri su to objašnjavali potrebom da se o ključnim državnim pitanjima stvara konsenzus. To bi se moglo prevesti kao potreba da socijalisti i radikali postanu sistemske partije, koje po dolasku na vlast neće odustati od evropskih integracija, ekonomskih i političkih reformi. Taj pokušaj je, međutim, naneo ozbiljnu štetu samom DSS-u jer se u demokratskim strankama, medijima i nevladinim organizacijama Dačić ili Tomislav Nikolić nikako ne doživljavaju kao garanti reformskog puta Srbije.

Radikali su shvatili da moraju da se integrišu u sistem, distanciraju od Šešeljevog nasleđa i učine se prihvatljivijim za Zapad. Iako će novinarima objašnjavati kako je jedna američka kompanija osmislila Vučićevu kampanju za gradonačelnika, njihov trud da naprave novo lice stranke nije imao velikog uspeha. Slobodan Antonić smatra da bi SRS pre svega morao da učestvuje u donošenju novog ustava.

“Za njih bi najbolje bilo da na javnost ostave utisak da su sve uradili da se donese ustav, a ako se ne donese, da to ne bude njihova krivica. Prosto mislim da bi za njih to bilo veoma korisno, ali i za celu Srbiju, a najbolja integracija je učešće u donošenju novog ustava, čime bi postali njegovi garanti i bili bi vezani za demokratski sistem koji bi bio renoviran tim ustavom. Mislim da i oni to shvataju, ali problem oko novog ustava je što postoje različite tačke nesporazuma”, kaže Antonić.

LJiljana Baćević, međutim, sumnja u mogućnost da radikali postanu sistemska stranka, iako su od odlaska Šešelja u Hag krenuli da redizajniraju stranku. “Onog trenutka kad završe ‘redizajn’, oni više nisu SRS nego neka druga stranka. Mislim da radikali ne mogu da urade ništa da bi bili prihvatljiviji Zapadu. Kad bi uradili sve što je potrebno, oni više ne bi bili SRS, bili bi, recimo DSS. Kao što ni socijalisti nisu bili u stanju da se transformišu u modernu socijaldemokratsku stranku, tako ne mogu ni radikali, jer oni bi morali da promene svoj program i da se odreknu Šešelja. Kad je reč o redizajniranju radikala, ima dosta programskih elemenata koji su gurnuti u drugi plan, ali su oni još uvek u njihovom programu”, objašnjava LJiljana Baćević.

Drugi sagovornik NIN-a smatra da će Nikolić i drugovi morati da budu veoma strpljivi u iščekivanju zapadnog priznanja. “Vreme čini svoje i potreban je jedan period nakon što oni budu integrisani u demokratski sistem Srbije da posle toga budu prihvaćeni od strane Evrope. To nije nešto što se može uraditi preko noći, potreban je jedan duži proces”, smatra Antonić.

Bez obzira na njihov rejting, on sumnja da će radikali biti u prilici da postanu vladajuća stranka u Srbiji, makar i u koaliciji sa SPS-om ili sa strankom Bogoljuba Karića.

I LJiljana Baćević sumnja u mogućnost da radikali pobede na izborima. “Ne sumnjam da će SRS dobiti najveći broj glasova; međutim, to im nije dovoljno da dođu na vlast. Za to bi morali da ostvare koaliciju sa još nekom relativno jakom strankom da bi formirala vladu, sam SRS ne može. Jednostavno, nema dovoljno ljudi (ima mnogo siromašnih u Srbiji, ali ne dovoljno) da bi im obezbedili većinu”, kaže ona.

Karić deluje kao mogući koalicioni partner SRS-a, ali on bi znao šta bi za njegovu stranku značio ulazak u bilo kakvu koaliciju sa radikalima. U toj koaliciji njegova stranka ne bi bila dominantna, i verovatno bi je progutali radikali. To isto važi i za SPS. “Sumnjam da bi bilo ko ušao u koaliciju sa radikalima zbog posledica na međunarodnom planu. Ne mislim da će biti nekih posebnih kažnjavanja, ali će sve što već sada ide teško i sporo, ići još sporije i teže, a svima je jasno da bi ta vlada snosila posledice usporavanja međunarodne pomoći. Zato se niko neće kockati time da ulazi u koaliciju sa radikalima na državnom planu”, zaključuje LJiljana Baćević.

Politički analitičari veruju kako će najveća stranka ostati na trećini biračkog tela ili nešto iznad toga, što će radikale dovesti u veoma frustrirajući položaj jer su uvek na korak ili dva od vlasti ali nikad u njoj. Od samih radikala se, međutim, može čuti kako posle vanrednih parlamentarnih izbora njima nikakva koalicija neće ni biti potrebna.

BATIĆ BAČEVIĆ
VLADIMIR SUDAR