A gde su ostali?

Lepo je što konačno pokušavamo da kralja rokenrola zovemo pravim prezimenom Presli. Ali nekako je u neskladu da se u istom tekstu jedna, sasvim slična, greška ispravlja, a druga pothranjuje. Ime drugog velikana rokenrola je Bil Hejli, a ne Bil Halej, kako se kod nas uporno već pola veka, pa i u pomenutom tekstu piše. Ako ne po jezičkoj analogiji (Haledž je Hejli, a ne Halej, baš kao što je Sidnedž Sidni, a ne Sidnej) i Rečniku engleskih ličnih imena Tvrtka Prćića, onda po tome kako Amerikanci i Englezi izgovaraju to ime...

Uzgred, sasvim je netačno, kako stoji u pomenutom tekstu, da je pomenuti Bil Halej (a trebalo je Hejli) prvi u istoriji zapevao rokenrol. Sedam godina pre njega (1948) pioniri rokenrola Roj Braun i Vinoni Haris, svako za svoj račun, dospeli su u vrhove top- lista sa pesmom “Good rocking tonight”. A onda je godinu dana kasnije Roj zapevao “Rockin’ at midnight”, a Vinoni “All she njants to do is rock”. I tako dalje... Doduše, prema istoričarima rokenrola pesma koja je inicirala početak ovog muzičkog žanra bila je “Rocket 88”, koju je 1951. godine producirao legendarni Ajk Tarner za saksofonistu svog benda ( u slučaju ove pesme i pevača) DŽekija Brenstona. Ali, da ne cepidlačimo: pre Bila Hejlija rokenrol su pevali i Fets Domino, Big DŽo Tarner, Luj DŽordan, Litl Ričard, Henk Balard, Lojd Prajs i mnogi drugi. Svi odreda crni. Bil Hejli je samo bio prvi belac koji je sa rokenrol numerom dospeo na prvo mesto top-liste i stekao ogromnu popularnost zahvaljujući i tome što je ta pesma ( “Rock around the clock”) imala važno mesto u tada popularnom filmu “DŽungla na školskoj tabli”. A uz saznanje kakav je bio beli, konzervativni establišment Amerike tog vremena, ne čudi što za Hejlijeve crne prethodnike nije bilo mesta u istoriji popularne muzike. Ali, valjda se na tom planu u međuvremenu nešto promenilo...

Danilo Štrbac,
Beograd