Srbija i Crna Gora poželjan partner

“NATO vidi Srbiju i Crnu Goru kao važnu zemlju na Balkanu i, potencijalno, kao veoma značajnog člana Partnerstva za mir”, kaže za NIN portparol Atlantskog saveza DŽejms Apaturaj, na pitanje da li NATO u Srbiji i Crnoj Gori vidi partnera.

Prema njegovim rečima, “sa stanovišta NATO-a, saradnja sa Srbijom i Crnom Gorom i napredak u reformama oružanih snaga su dosad bili pozitivni”. A pod reformama se najpre misli na civilni, demokratski nadzor nad vojskom i njenu profesionalizaciju, uz modernizaciju njenog kadra i osposobljavanje za sučeljavanje sa novim strategijskim pretnjama, kao što je to međunarodni terorizam.

“Postoji želja svih NATO saveznika da Srbija i Crna Gora uđe u redove Partnerstva za mir. Najveći kamen spoticanja je, međutim”, objašnjava portparol NATO-a, “ostvarivanje potpune, konkretne, opipljive saradnje SCG sa Haškim sudom”.

To je bio zvaničan odgovor. Diplomatski izvori u NATO-u, međutim, kažu da je Srbija i Crna Gora bez sumnje “poželjan partner” i zbog svog položaja i zbog uloge koju je pozvana da odigra u svim budućim događajima na Balkanu, a posebno u ovoj godini, kad će u prvi plan doći pitanje Kosova.

Za NATO je to važno, jer trupe Kfora ostaju na Kosovu sve dok se ne obezbedi uspostavljanje stabilnog, etnički ravnopravnog, mešovitog društva, utemeljenog na delovanju demokratskih ustanova, pravne države, kao što nalaže Rezolucija 1244 SB UN i što je i cilj politike “standardi pre statusa”.

Već ranije je u medijima u Srbiji i u Zapadnoj Evropi bilo izveštaja da NATO, a pre svega Amerikanci, imaju konkretne zamisli o uspostavljanju baza na teritoriji Srbije, imajući u vidu strategijske interese na Bliskom istoku i dalje u Aziji.

Uključivanje u “bezbednosnu mrežu” NATO-a bilo bi i zeleno svetlo za masovniji dolazak stranih investicija u Srbiju i Crnu Goru, pokazuju iskustva naših suseda. Čisto tehnički gledano, NATO od Srbije i Crne Gore, a to je priča stara već dve-tri godine i “zakočena” je haškim problemom, za učlanjenje u Partnerstvo za mir traži politički uslov uspostavljanja civilne, demokratske, parlamentarne kontrole nad oružanim (i svim bezbednosnim) snagama.

Čisto operativno gledano, neke specifičnosti VSCG se uvažavaju, a reforma same Vojske se sprovodi po sistemu, “organizacijskoj strukturi NATO komandi”. Tako se uvodi združeni generalštab, združene komande vidova po tzv. J standardima NATO-a, odnosno razdvajanju sektora...

Neke velike razlike u odnosu na dosadašnje unutrašnje ustrojstvo VSCG u suštini i nema.

SCG i NATO su utvrdili godišnji program saradnje koji obuhvata školovanje oficira, što je već slučaj, i to u bazama i centrima u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i drugim zemljama NATO-a, kao i u Švajcarskoj. Cilj je da oficiri VSCG upoznaju funkcionisanje samog ustrojstva NATO-a i da se stvore uslovi da Vojska SCG bude “kompatibilna” sa standardima i sistemima Atlantskog saveza.

Takođe da VSCG i njen kadar budu operativno sposobni za učešće u mirovnim misijama koje predvodi NATO, u okviru akcija Partnerstva za mir. Ta “kompatibilnost”, odnosno uzajamna operativna sposobnost utvrđena je i u novoj strategiji i odnosi se na razne sektore, od sistema veze, pa do razmene obaveštajnih podataka, što je, inače, najosetljivije pitanje i problem i među samim saveznicima u NATO-u.

Zasad je zvaničan stav Beograda da VSCG neće učestvovati u takvim misijama sve dok SCG ne postane članica Partnerstva za mir.

Dragan Blagojević(Beta)