Zaboravljena tragedija

Eksplozija koja je prilikom proizvodnje kompozitnog raketnog goriva u civilnoj, za to neopremljenoj Hemijskoj fabrici “Grmeč” 23. juna 1995. odnela 11 života a još deset ljudi teško povredila, kao da izlazi iz zaborava. U utorak u Palati pravde kada je konačno trebalo da otpočne glavni pretres povodom ovog slučaja, pojavio se samo jedan novinar i nekolicina članova porodica poginulih. Gotovo deset godina je prošlo a suđenje odgovornima za najveću nesreću na radu posle Drugog svetskog rata u Beogradu još nije počelo.

Nije ni ovog utorka. Optuženi Vladica Božić nije primio poziv tako da je sudija Vera Vukotić pretres odložila za 15. mart. Sudija Vukotić je četvrti sudija otkako je ozakonjena optužnica protiv Rajka Umčanina, tadašnjeg direktora “Grmeča”, Slobodana Komatine, Umčaninovog pomoćnika, Radoslava Lukića, poznatog kao Drug Lule, tada pomoćnik šefa SDB-a Jovice Stanišića koji je naručilac kobnog posla, Vladice Božića, čoveka koji je uneo eksplozivnu smesu u fabriku i Radislava Čobanina, tada direktora JPL sistemsa, firme koja je bila nosilac projekta i po čijem receptu je trebalo da se proizvodi kompozitno gorivo. Suđenje još nije pomereno s mrtve tačke. Za 12. decembar 2003. godine zakazano je prvo ročište ali jedan od optuženih nije dobio poziv. Odloženo je za 29.januar 2004. ali tada drugi optuženi nije primio poziv. Treći je 22. marta onemogućen da dođe i tako redom: 14. maja, 14. juna, 16. septembra i evo 18. januara.

Mihailo Mučibabić, otac poginulog inženjera “Grmeča” Vojislava Mučibabića i čovek koji je sve ove godine posvetio borbi za istinu o smrti sina, kaže da je vrlo mučno i naporno boriti se protiv sistema i izdržati sve pokušaje da se odloži, da se zataška, da se zaboravi ono što se desilo u “Grmeču”. “Kao što je organizovao nesreću, kao što je radio uviđaj, DB danas očigledno vodi i suđenje, odnosno onemogućava da do suđenja dođe. S nadom verovatno da ću ja i nas nekoliko članova porodica koji još uvek istrajavamo u borbi odustati i da će sve prekriti tišina”, priča Mučibabić.

A zvanična priča trebalo je da bude završena još 3. oktobra 2000. kada je sudija Okružnog suda Života Đoinčević doneo rešenje u kojem se kaže da nema mesta sprovođenju istrage protiv petorice gore nabrojanih i to iz razloga što “proizilazi da u radnjama koje su preduzeli prijavljeni, u pripremi, organizovanju i proizvodnji predmetne eksplozivne smese nema protivpravnosti , jer je njihovim radnjama prethodilo donošenje odluke na nivou predsednika Republike i načelnika SDB-a”. A baš kao i ovo rešenje, smešno i žalosno, zvučali su i pokušaji da se istraži šta se zapravo dogodilo.

Veštačenje je, tako, povereno Komisiji sačinjenoj od pripadnika MUP-a, ljudi iz Instituta bezbednosti, koji pripada DB-u i firme JPL sistems. Dakle, isti ljudi su i izazvali nesreću i veštačili. Pri tom su u jednom delu izveštaja zaključivali da na licu mesta nije bilo tragova nikakvih eksplozivnih materija da bi pri kraju zaključili da je jedna eksplozivna materija, amonijak-perhlorat eksplodirao. Zatim, tužilac Vojislav Vukčević otezao je postupak dotle da je iskaze svedoka počeo da sakuplja tek tri godine posle nesreće a sakupljao ih je čitavih godinu i po dana iako su od 19 svedoka 18 iz Beograda i iako je imao mogućnost grupnog ispitivanja. Vukčević je zahtevao čak da se ceo slučaj proglasi državnom tajnom zbog ratnog stanja. A tada nikakvog ratnog stanja nije bilo.

Vrhovni sud Srbije 28.12. 2000. poništava skandalozno Đoinčevićevo rešenje a tek 3. avgusta 2003. optužnica koju su članovi porodica poginulih podneli protiv Umčanina, Komatine, Lukića, Božića i Čobanina usvaja se, tj. postaje zakonita. Ali, onda kreću ovi novi krugovi odlaganja zbog “nemogućnosti” (uvek) jednog od optuženih da se pojavi na sudu. I tako, valjda dok se ne zaboravi.

A da nas ipak ponekad podsete, potrude se sami akteri ovog slučaja. Bilo prilikom njihovog imenovanja na nove značajne funkcije, kao Vojislav Vukčević koji je promovisan u tužioca specijalnog odeljenja Okružnog suda zaduženog za ratne zločine, bilo prilikom lične medijske promocije kao Radislav Čobanin koji je nedavno u tolk šou programu Mirjane Bobić-Mojsilović na B92 televiziji otkrivao srpskom gledalištu tajne svog uspeha. Mrtve nije pominjao. Ovo ga voditeljka još nije pitala.