19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Da Beograd leži na arheološkim nalazištima, svi su znali. Ali ne i koliko je zapravo nemaran prema njima (pogledati antrfile). Da li je bogatstvo i brojnost nalazišta samo dobar izgovor da se ništa od njih ne sačuva?
Nedavno su prilikom iskopavanja u Rajićevoj ulici otkriveni ostaci rimske ulice. Baš prema rimskim standardima, bila je široka 4,80 m; od dužine je ostalo samo 8 m. Kopa se, zapravo, za potrebe izraelske kompanije “Aštrom” i beogradske ABD koje će na tom mestu podići luksuzan hotelsko-poslovni kompleks vredan nekoliko miliona evra. Posle treće faze iskopavanja koja tek treba da usledi (prve dve su bile u maju i decembru prošle godine), Zavod za zaštitu spomenika grada proceniće značaj otkrivenog materijala i daće mišljenje o tome na koji način i da li ga uopšte treba zaštititi. Opcije su:
1. da se napravi sva potrebna dokumentacija, iskopine uklone i eventualno naznači u prizemlju novog objekta da je rimska ulica postojala i kuda je išla
2. da se, kao svuda u svetu, pa i u Izraelu odakle je investitor, primeni metoda konzervacije “in situ” - da rimska ulica ostane netaknuta, izložena u podrumu modernog kompleksa poput Rimske dvorane u Biblioteci grada.
Nažalost, drugo rešenje je i najmanje verovatno. Zoran Simić, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika grada, koji nadgleda radove, kaže da je po saznanjima koje ima do sada, malo izgleda da ova ulica zavređuje da bude prezentovana.
“Moguće je da naiđemo na ostatke bedema, ali za sada, nažalost, imamo samo trasu. Zavod je tu da daje mišljenje u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima. Postoje kriterijumi kada nešto što jeste značajno ne zavređuje prezentaciju. U tom slučaju se uzima sva potrebna dokumentacija, a ostaci se uklanjaju. U svakom ćemo slučaju dati sve od sebe da makar u okviru objekta naznačimo kojim je pravcem ulica išla. To su delovi ulice, supstrukcije, a takve primere smo već imali. Nije sačuvana u celini.”
Stefan Pop Lazić iz Arheološkog instituta slaže se sa Simićem da značaj ovih ostataka nije ništa veći od značaja iskopina koje su pronađene na uglu Zmaj Jovine i Dositejeve, Dositejeve i Vasine i drugih ulica Beograda, te da su kamene ploče otkrivene u Rajićevoj isuviše trošne.
Adam Crnobrnja, arheolog i konzervator Muzeja grada, smatra da bi ovo otkriće moglo biti novina u proučavanju urbanistike starog Rima. “Ono što je neobično ovde je pravac ulice, jer, po svoj prilici, ide dijagonalno od centra tadašnjeg grada, prema termama koje se nalaze na današnjem Studentskom trgu i početku Via militarisa - najvažnijeg rimskog puta. Uobičajeno je da rimske ulice idu pravo i da se seku pod pravim uglom tako da ova ulica ispada iz uobičajene urbanistike starog Rima.”
Milan Grubić, iz firme “Union inženjering”, koja radi na ovom projektu sa izraelskim investitorom Aštrom i lokalnom firmom ABD (koju je opet osnovao Aštrom), kaže da je nakon prve faze arheoloških istraživanja koja je radio gradski Zavod za zaštitu spomenika, a sa kojima je investitor zaključio ugovor, napravljen izveštaj u kome stoji da nisu nađeni objekti ni delovi objekata koje treba štititi. Sa izveštajem nakon druge faze bio je isti slučaj. “Nama nije ispostavljen zahtev da se ta ulica zadrži tamo gde je nađena i u zatečenom stanju već nam je samo sugerisano da se njena trasa zabeleži na nekom od podova hotela. Otkriće je relativno skoro a investitori su dobili samo izveštaj načinjen nakon prve faze. U trenutku kada je zaključen prvi ugovor koji je u saglasnosti sa Detaljnim urbanističkim planom, investitor se složio sa istraživanjima, a i načelno se složio da se, ukoliko se nešto stvarno vredno otkrije, to inkorporira u podzemne etaže. Kada budemo dobili odobrenje za izgradnju hotela, arheolozi će biti prisutni i to će biti praktično treća faza istraživanja. Ako se u toj trećoj fazi nađe nešto iznenađujuće vredno, rad na izgradnji će biti zaustavljen privremeno. Svakako da ćemo odgovarajuće postupiti. Mi smo svesni značaja tog lokaliteta”, tvrdi Grubić.
Konzervacija “in situ” redovno se radi drugde u svetu, ali ne i kod nas. Valjda zbog jeftinijeg procesa, bogat nalazištima a opet siromašni, Beograd mnogo češće pribegava zaštitnim iskopavanjima - sondiranju, otkrivanju slojeva, pravljenju dokumentacije, te izmeštanju predmeta. Nije retko ni zaštitno zatrpavanje kao u slučaju terma na Studentskom trgu.
“Terme su bile toliko dobro očuvane da sam ja kao dete šetao i igrao se između hipokaustnih stubića koji su služili za grejanje vode. Poslednje zaštitno iskopavanje ovde urađeno je 1998. na Banjici. Tamo se nalaze ostaci neolitskog naselja koje je bilo veliko više stotina kvadratnih metara, a otkriveno je kada je rađen Avalski put. To, jedinstveno naselje u svetu po odlično očuvanim ostacima kuća (jedna je godinama bila izložena), ugroženo je izgradnjom privatnih kuća i garaža. Deo naselja je sada zatrpan”, kaže Crnobrnja.
|
Zatrpani katalog Ovo su samo neki od najvažnijih spomenika na teritoriji grada koji su uništeni ili pak zatrpani (kako bi sačekali neko bolje vreme i odgovornije ljude): Rimske terme u Studentskom parku iz 3. veka, jako dobro očuvane, konzervirane nakon iskopavanja da bi posle nekoliko godina bile zatrpane radi zaštite i sačekale neko bolje vreme radi ponovnog izlaganja. Rimske terme na Platou ispred Filozofskog fakulteta, iz 4. veka, zajedno sa stambenim objektima iz 2. i 3. veka nestale su prilikom izgradnje sale za fiskulturu istoga fakulteta. Ostaci glavne kapije rimskog legijskog logora u Singidunumu konzervirani su i nalaze se u tzv. Rimskoj dvorani ispod Biblioteke grada Beograda. Velika rimska građevina otkrivena je na Kosančićevom vencu, ispod ostataka nekadašnje Narodne biblioteke. Datuje se u period 1-3. veka. Istraživanja nisu okončana, postoje predlozi za njenu konzervaciju i prezentaciju in situ. Na prostoru oko zgrade Narodne banke Srbije, u Ulici kralja Petra, prilikom njene izgradnje otkriveno je više ulomaka mermernih statua i nekoliko žrtvenika posvećenih Jupiteru. Postoje mišljenja da se na tom prostoru nekada nalazio glavni singidunumski hram. Tokom rekonstrukcije Konaka kneginje LJubice, ispod podruma, pronađeni su ostaci koji ukazuju na postojanje rimske grnčarske radionice. Prilikom dogradnje Narodnog pozorišta, na uglu ulica Braće Jugovića i Francuske, otkriveno je šest rimskih grnčarskih peći. Na današnjem Trgu Republike prilikom kopanja temelja za spomenik Knezu Mihailu otkriveni su rimski grobovi iz 1-2. veka. Ostaci antičkih ulica svojevremeno su otkriveni na prostoru između Rajićeve i Ulice kralja Petra, na prostoru Knez Mihailove, raskrsnici Vasine i Zmaj Jovine, Dositejevoj 1 i tragovi ivičnjaka u Vlajkovićevoj 4. Ni na jednom mestu ovi ostaci nisu do danas sačuvani. Rimski grobovi otkrivani su prevashodno u zonama dve glavne nekropole iz toga vremena: na padini od Prirodno - matematičkog fakulteta ka Dorćolu i u pravcu od Makedonske, Kosovske, Majke Jevrosime, prostora Savezne skupštine i Pionirskog parka i duž današnje zone Bulevara kralja Aleksandra. Na te dve nekropole otkriveno je preko 200 grobova. Ostava od preko 2800 komada srebrnog i posrebrenog novca iz polovine 3. veka otkrivena je u Ulici cara Uroša. Neolitski (vinčanski lokalitet) na Banjici, danas ugrožen izgradnjom, iskopavan je pedesetih, sedamdesetih i krajem devedesetih. |
“Potez od Narodne banke Srbije do Saborne crkve je izuzetno zanimljiv zbog brojnih natpisa, građevina i pretpostavlja se da je tu bio forum antičkog Beograda. Međutim, kako se poodavno tu ništa nije gradilo, tako ne možemo ni da ispitujemo taj deo”, veli Crnobrnja.
U stvari, ispada da je naš usud da svoje vrednosti i prošlost otkrivamo sasvim slučajno, gradeći nešto moderno. Tako je Mihailo Valtrović 1882. otkrio 15 ne tako čestih, rimskih bunar-grobova dubine devet metara zahvaljujući tome što su za Spomenik Knezu Mihailu na Trgu Republike morali da kopaju temelje. Kad su podizali poslovni centar između Knez Mihailove i Čika LJubine, nađeni su grobovi, ostaci kuće i deo rimskog palisada. Jedino što je investitor dozvolio je onaj mali izlog u kome je prikazano nekoliko predmeta. Mnogo je češći slučaj da ne dozvole ni toliko.
Nije tajna da osim oštećenja koja su ovdašnjim nalazištima naneta u ratovima i divljom arheologijom, nebriga društva ide do te mere da se za mnoga od njih ne pravi, a često i gubi već pripremljena dokumentacija. Migracijom stanovništva lokaliteti dobijaju nova imena, pa ni usmena predanja ne pomažu.
Primer našeg odnosa prema baštini mogli bi biti i mnogobrojni sarkofazi, nadgrobni spomenici. Grobnica u Brestoviku, na primer, za koju sada pretpostavljamo da je grob beogradskih velikomučenika kojoj je kasnije pridodata crkva, predstavlja izvanredan primer ranohrišćanskih trikonhalnih crkava.
Svojevremeno je Gordana Tomašević-Cvetković prilikom izgradnje stare Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, nakon otkrića nekoliko slojeva od kojih je najstariji bio velika rimska građevina, predložila da se na tom mestu napravi mali trg unutar kojeg bi se spuštali turisti i prolaskom kroz slojeve putovali kroz istoriju. I ostalo je samo na predlogu. Ako baš niko u starim i novim gradskim vlastima, republičkim i gradskim zavodima ne mari za baštinu, nejasno je kako ih ni imidž grada, pa ni ekonomska dobit od turizma, ne motivišu da zaštite spomenike i bolje ih iskoriste.
“Beograd ima istoriju, leži na velikom broju slojeva, ali kada stranac dođe u grad, on vidi samo ono najmodernije”, kaže Crnobrnja. “Ako baš hoćete, zaštita i adekvatna prezentacija onog što smo nasledili je i pitanje kontinuiteta u bivstvovanju jednog prostora. A da ne pričamo što zaista postoji ekonomski interes da se promeni naš odnos prema spomenicima. Mi ovde imamo čime da se pohvalimo, ali iako je i bilo sugestija da se pojedini spomenici na takav način “izvuku” i prikažu na gradskim ulicama, ništa od toga.”
U republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture odbili su da razgovaraju o Rajićevoj pod izgovorom da je ovaj baš kao i mnogi drugi slučajevi u Beogradu, u nadležnosti gradskog, odnosno regionalnih zavoda, bez obzira na to što se i u “beogradskim slučajevima” može pronaći interes Srbije u celini. A i ova tužna slika prevazilazi granice Beograda - to je opšte mesto odnosa prema baštini u Srbiji.
Izraelski investitor još nije izabrao kompaniju za menadžment objekta koji će biti izgrađen u Rajićevoj. Ne zna se da li je tu bio keltski Singidunum, ali se zna da će tamo kuda su hodili hrabri Skordisci, rimska gospoda, jedna Simonida i despot Stefan Lazarević a Sibinjanin Janko branio grad od Turaka skupa sa poljskim studentima, biti hotel sa pet zvezdica. Za neku novu gospodu.
Dragana Perić
Milena Miletić
