Bolje: Portugal

Prošli napis u ovoj rubrici završio sam govoreći o prezimenu Lowell i o transkribovanju engleskog slova nj između vokala. Igrom slučaja, gotovo istog dana kad je taj tekst objavljen, došao mi je do ruku bestseler Metjua Perla “Danteov klub”, u nedavno objavljenom prevodu na srpski. Među glavnim likovima tog romana su dva američka pesnika iz DŽIDŽ veka, DŽejms Rasel Louel i Henri Vodsvort Longfelou. U celoj knjizi, međutim, piše “Loel” i “Longfelo”.

Knjigu je prevela moja koleginica s fakulteta, profesor anglistike. Upitao sam je otkud takve transkripcije. Pokazala mi je svoj rukopis, u kome svuda piše pravilno Louel i Longfelou, ali - kaže ona - lektor je u poslednjem trenutku, ne konsultujući se s njom, izbacio slovo “u” iz oba prezimena. Uzgred mi je napomenula da ona dobro poznaje dva transkripciona rečnika Tvrtka Prćića i da se redovno služi njima. To znači da bi moju rečenicu iz prošlog članka, “izgleda da prevodioci za njih nisu čuli” (mislio sam pre svega na prevodioce u štampi i na televiziji), trebalo ispraviti u “izgleda da lektori za njih nisu čuli”.

Biće da se lektor doslovce držao Pravopisa, u čijoj se tački 118 kaže da se englesko O (izgovoreno ou) prenosi “po pravilu kao o”, uz primere kao DŽo, Toni, Dakota, Dover, Ajdaho, Toronto i slične. Potom se dodaje: “Iako se sreću i primeri zamene sa ou (što preporučuju i pojedini normativisti), jasno je da je praksa stvorila pravilo, i nema razloga da se ono i dalje ne primenjuje.”

Sve je to tačno, ali u jeziku s tako komplikovanom fonetikom kao što je engleski praksa stalno stvara nova pravila i nove izuzetke. Pisanje sa ou mora se prihvatiti (kao što čini i Prćić) tamo gde je u izvornom obliku onj, kao u Louel, Longfelou, Rouen, Farou, Vinslou, Bigelou itd., a takođe u jednosložnim prezimenima tipa Kou (Coe), Dou (Doe), Snou (Snow) itd. Sola Beloua sigurno nećemo nazivati “Belo”, niti glumca Rasela Kroua “Kro”. Lektorova samoinicijativna “ispravka”, dakle, nije bila na mestu.

Ovde treba napomenuti, zbog onih što su u školi imali trojku iz engleskog, da se slovna grupa onj ne sme brkati s grupom anj. Ova druga se izgovara o, nikada ou. To znači da su Hanjke i Hanjkins Hok i Hokins, avion je skajhok a ne “skajhouk”, žensko ime Danjn je Don (ne Doun niti Daun), Shanj je uvek Šo (ne Šou), dvosložna prezimena su Kepšo, Bredšo, Fenšo (a ne Kepšou i slično), prezime Lou (Low ili Lowe) nije isto što i prezime Lo (Law).

Još jedna knjiga prevedena sa engleskog jeste “Božija pesnica” od F. Forsajta. NJu nisam video, ali profesor Rajko N. Dimitrijević, koji mi piše o njoj, kaže da je puna “prevodilačkih bisera”. Naveo je samo “orthodox Jew” prevedeno “pravoslavni jevrejin” (umesto: ortodoksni Jevrejin). Za druge primere zasad nije imao vremena, jer ga više zanima drugo pitanje.

“U školi sam učio da kažem Portugalija”, piše on. “U zagrebačkom “Atlasu svijeta” iz 1963. naznačeno je Portugal, kako se ta zemlja oduvek i zvala kod Hrvata. “Atlas sveta” iz 1973. godine navodi Portugalija. Imam utisak da se do pre nekoliko godina Portugalija tako i nazivala u srpskom jeziku. Neosetno, rekao bih, u upotrebu je ušao naziv Portugal i u potpunosti potisnuo oblik Portugalija. Koji je, po Vama, ispravan naziv ove zemlje?”

Kraći oblik nije “u potpunosti potisnuo” duži, ali da ga i potisne, ne bi bila neka šteta. U Srbiji se do pre pola veka govorilo Portugalija i Brazilija, prema nemačkom Portugalien, Brasilien (odakle je takve oblike uzeo i ruski), a nasuprot izvornom Portugal, Brasil. Godine 1960, međutim, u Brazilu je za prestonicu, umesto Rio de Žaneira, proglašen novopodignuti grad Brazilija. Pošto je iste te godine kod nas objavljen Pravopis dveju Matica, u njemu je odlučeno da se ubuduće, i kod Srba i kod Hrvata, država zove Brazil, i tako danas svi kažemo. Bilo bi logično da je na isti način ujednačen i oblik Portugal - ne radi “bratstva i jedinstva”, nego zato što je bolje da državu nazivamo izvornim nego nemačkim oblikom. Ono što nisu učinili pravopisci iz 1960. učinila je bar donekle praksa, i danas možemo reći da je Portugal ne “ispravan”, ali svakako bolji i preporučljiviji oblik.