Orvel zvani NIN

U ovom svečanom broju baviću se arheologijom NIN-a. Niste valjda pomislili da je NIN, tek tako, samo skraćenica od Nedeljnih informativnih novina? To je bila samo dosetka za beogradsku Specijalnu policiju i za šire čitateljstvo. Za upućene NIN je naše drevno vladarsko ime. Setite se samo ranohrišćanske crkve u Ninu u Dalmatinskoj Zagori, setite se KNINA, Srbi moji! A tu je i NIŠ. Nemoguće je da sve to mladi erudita Vojislav Vučković, jedan od osnivača NIN-a, nije znao. Davanjem tog imena ovom nedeljniku za koji pišem 28 godina, htelo se da se u njega utisne iskonska snaga i dugovečnost. Jer, zapamtite; osnivači NIN-a jesu bili komunisti, ali i nadrealisti. Elem, znali su za moć ARHETIPOVA! Ali, znao je, izgleda, i Orvel. I zakitio se NIN-ovim imenom u Španiji.

Danas se arhetipovima igraju i filmski režiseri. Tako u najnovijem filmu o vitezovima Okruglog stola kralja Artura iz 15. veka njih SELE u 5. vek nove ere (!?) po cenu da Arturovi vitezovi budu SARMAĆANI u službi Rimskog carstva na izdisaju!? Jedan Arturov vitez zove se Bors i, lupajući se u grudi, neprestano, za sebe govori da je RUS!!!? Zato se, valjda, na kraju filma Artur ne vraća u Avalon, već ostaje tamo u britanskim vukojebinama. Razumem Engleze, teško im je da priznaju da je kralj Artur sa Avale, kao što je meni teško da priznam da je DŽordžu Orvelu konspirativno ime bilo - NIN!?! Jer, DŽordž Orvel je bio komunjara najgore vrste. Veličao je Staljina, bio je u Španskom građanskom ratu. A ko se živ vratio iz Španije, moj Srbine, taj nije čist, tom majkoviću su ruke do lakata u krvi. Evo, recimo, drug Tito. Bio je u Španiji, “kao instruktor”, ali nije hteo da prizna ni pod stare dane da je u Španiju ikad kročio.

U prvi mah, jeste šašavo povezivati Orvela sa ovim NIN-om koji držite u rukama, sa NIN-om čije su prve predratne urednike pobili onako surovo što agenti beogradske Specijalne policije, što Gestapo u Đušinoj ulici, u zgradi današnjeg Rudarskog fakulteta. Hteli su da satru ime NINOVO. Jer, i Gestapo se bavio arhetipovima, znao je za njihovu moć da pokreću narodne mase. NIN, NIN. Ponavljajte tu reč u sebi, kao mantru, i brzo ćete osetiti njenu snagu.

Ne zna se da li je beogradska Specijalna policija znala da je u Beogradu 1935. godine BORAVIO španski anarhista Andreas zvani Nin, na proputovanju za Španiju. Ne zna se da li je taj Andreas prisustvovao štampanju prvog broja NIN-a u januaru 1935. godine. Ali se zato zna da je taj Andreas zvani Nin u Španiji likvidiran po nalogu Staljina i da je DŽordž Orvel, odmah, preuzeo njegovo konspirativno ime. Tako je Orvel postao NIN! Kapirate li, sada, od čega strepim?! O, Gospode, nije, valjda, i Orvel to radio? Eto, to me muči ovih noći dok se NIN sprema da slavi 70. rođendan.

Naravno da je najlakše reći: ljudi, ajde da ne spletkarimo! Ajde da prihvatimo da je NIN samo skraćenica od Nedeljne informativne novine. Ali, tako je najlakše, dragi moji!. A ono što je najlakše, obično je i najopasnije. Tako se najlakše briše svaka istorija, pa i istorija NIN-a.

I, opet, razmišljam orvelovski. Prvi zvanični glavni urednici predratnog NIN-a su Vojislav Vučković i Sveta Popović. Sa njima čine čvrsto uredničko jezgro još Veselin Masleša, Jovan Popović i dr Oton Krstanović. Svi su oni tzv. evropski đaci. Vojislav Vučković i Sveta Popović školuju se u Pragu, Veselin Masleša i Oton Krstanović u Frankfurtu. Svi su oni intelektualci evropskog ranga i komunisti koji su Marksove ideje primali preko Marka Ristića i nadrealističke grupe oko njega, a ne u kazamatima Lepoglave.

Razmislite, gospodo draga! Ako su tadašnji urednici NIN-a šetali po Evropi kao po svojoj avliji, zašto se ne bi i sa Orvelom sretali? I šta ako su zbog Orvela i stradali?

Najzad, ajde i ovo da razmotrimo. Vojislav Vučković rodio se 18. oktobra 1910. godine u Pirotu. Sa starijim bratom Mihajlom provodi detinjstvo pored Nišave, uvek će je se sećati. Onda se njihov otac Petar, inače sudija, seli sa porodicom u Beograd. Tu Vojislav uči gimnaziju a zatim odlazi na studije u Prag gde u 24. godini života doktorira na čistoj filozofiji, ali završava i praški Konzervatorijum. Mislite li da bi takav momak mogao da promakne i orvelovcima svih boja? Baš kao i Ivo-Lola Ribar, najbolji student beogradskog Pravnog fakulteta. I, gle slučaja, baš u porodičnoj kući Vojislava Vukčevića, u Ulici vojvode Dragomira 7 prvi put su se sreli Ivan Ribar i J.B.Tito!? I, koje li nesreće! I Vojislav Vučković i Ivo-Lola Ribar, perjanice skojevske intelektualne elite u Beogradu, tragično stradaju. Elem, u Vojislava Vučkovića je, u noći između 24. i 25. decembra 1942. godine pucala beogradska Specijalna policija, a Ivo-Lola Ribar je poginuo u nikad nerazjašnjenoj avionskoj nesreći... Već je rečeno da su pobijeni do 1942. godine i svi urednici predratnog NIN-a. Orvelovska završnica, nema šta! A liči i na Tita. Gestapo i Specijalna policija bili su samo puki izvršioci..Od NIN-ovog uredničkog jata ostao je živ samo Jovan Popović. Umro je prirodnom smrću 1952. godine “od rana zadobijenih u ratu”. Ostao je, naravno, živ i drug Tito, i, dugo, dugo vladao je Srbima. Jajare Titovih jajara žive su i danas i orvelišu, opet, ovom zemljom ti unuci komunizma.

Zato vam kažem; bilo bi veoma važno utvrditi ulogu Josipa Broza Tita u likvidaciji NIN-ovih predratnih urednika. I ulogu Orvela zvanog Nin; koliko je uređivao, koliko je pisao, a koliko, ne daj bože, likvidirao. Jer, Orvel zvani Nin bio je Englez, a oni i danas obožavaju da vršljaju po Srbiji.

Verujte mi, ako ne raščistimo to sa Orvelom, kako ćemo onda da dokažemo da je kralj Artur rodom sa Avale...

A onda usnim čudan san. Gore, na Avali, umesto Meštrovićevog mauzoleja, džinovska slova NIN-a! Na slovu I stoji moja Crna i maše mi repom i kaže: “Zapamti, Arturov vitez BORS je naš PORČA od Avale!”

Utorak, napadao sneg. Žurim iz Gročanske u NIN, a opet skrećem u Đušinu. Kao zbog bureka kod LJupčeta Makedonca, a u stvari hoću još jednom da prođem pored Rudarskog. Da odam poštu prvim urednicima NIN-a. Jer, tu su ih pobili. Drškama pištolja, a neke su besili...

Ali, ime NIN-ovo nisu mogli.