Borislav Stanković

Rođen 9. jula 1925. u Bihaću. Završio je veterinu u Beogradu gde je radio jedanaest godina kao inspektor u opštini Palilula. Kao student aktivno se uključio u sport, tačnije u košarku koja je još uvek bila u pelenama. Igračke dane proveo je u beogradskom “Železničaru”, “Crvenoj zvezdi” (dve šampionske titule) i “Partizanu” sve do 1953. Košarkaš nacionalne selekcije FNRJ bio je u periodu 1950/53. i odigrao 36 utakmica. Kaže da je u tom vremenu bilo mnogo teže dospeti u reprezentativni tim nego što je to danas. U trenerskom opusu ističe četiri titule šampiona osvojene sa OKK “Beogradom” u vremenu kada su u ovom klubu nastupali legendarni Korać, Gordić, Nikolić... i šampionat Italije sa klubom “Oranžsoda” iz Kantua kraj Milana. Bio je 1954. predsednik Takmičarske komisije Košarkaškog saveza Jugoslavije, a potom 1956/66. generalni sekretar. Na mestu generalnog sekretara Svetske košarkaške federacije FIBA nalazio se od 1976. do 2002. Član Međunarodnog olimpijskog komiteta je od 1978. Odlikovan je nemačkim Zaslužnim krstom, francuskom Legijom časti i Ordenom za Jugoslaviju prvog stepena. Savetnik je predsednika Srbije Borisa Tadića za sport. U braku je 56 godina sa Miroslavom i imaju kćerku Qiljanu i unuke Aleksandru i Ivanu.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Nada i želja da će naša zemlja da se smiri i sredi.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Građanski rat na ovim prostorima. Lična nesreća je teška bolest moje supruge.

Kad vam je neprijatno?

- Kad me hvale.

Koju pesmu volite da pevate?

- Ima dana kada nemam šta da radim. U stvari, od kad znam za sebe ja samo radim!

Šta vas izluđuje?

- Sadašnja i sve prethodne politike i političari.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Sva su vezana za sport.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Vilijamu DŽonsu, nekada velikom generalnom sekretaru, koji me je uveo u međunarodni sport.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Kažu da sam dobar diplomata.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Debele osobe kao ja.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Da sam previše patriota i da preterano pomažem našim sportskim ekipama.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Da igram veliki tenis, ali okolnosti su bile drugačije.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Mislim da nemam kome posebno da se izvinjavam.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Tolerantnost! Po mom mišljenju neki ljudi to ne cene.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu šta bi to bilo?

- Uživam u dobroj hrani i piću.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Dve stotine miliona košarkaša u celome svetu.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Želeo sam da studiram medicinu, ali sam morao da upišem veterinu. To je bila prelazna odluka, ali sam na kraju postao marveni lekar.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Tremaroš sam pred donošenje važne odluke.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Slepi ljudi imaju osećaj. Oni kad se rukuju, prepoznaju čoveka i donose procenu.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Teško da se u ovakvoj zemlji može išta uraditi za jedan dan.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Po karakteru sam veliki optimista i verujem da ćemo imati vladu po volji naroda.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Ne mogu da se identifikujem, ali ličnost koja mi imponuje je Vinston Čerčil.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Ima ih toliko mnogo da je teško da se opredelim. Nažalost, te duhovnosti malo ko sluša.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Ono što bih želeo jeste socijalna jednakost.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Sezana. Od naših Miću Popovića.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Lekar.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Da provedem poslednje dane života u miru i u krugu porodice.

Kako biste voleli da umrete?

- Vezano za prethodno pitanje - u miru.

Gde želite biti sahranjeni?

- U Beogradu.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Ne bih želeo govor.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Nemam čemu da se nadam.