Topljenje šengena

Sredinom januara stupila je na snagu odluka Saveta ministara Evropske unije, kojom će studenti, naučnici i stručnjaci iz Srbije i Crne Gore i drugih zemalja zapadnog Balkana, odsad mnogo lakše i po “ubrzanom postupku” dobijati vize za ulazak na teritoriju Evropske unije, ako tamo idu u cilju usavršavanja i “sticanja dodatnih znanja”.

Toj promeni stava i mišljenja među evropskom dvadesetpetoricom doprineli su i veoma utemeljeni zahtevi Grčke da se ispoštuje ono što je bilo dogovoreno na susretu lidera EU i država zapadnog Balkana još u junu 2003. godine, u Solunu. I što je, kao utvrđeni redosled poteza i mera za organsko približavanje zapadnog Balkana EU utvrđeno u dokumentu “Agenda iz Soluna”.

Veliki upliv na donošenje ove odluke imala je i veoma mudra akcija Studentske unije Srbije, čiji su predstavnici sačinili jedan izuzetno jasan, na “ubitačnim argumentima” utemeljen, dosije.

Usledila je odluka Saveta ministara EU o viznim olakšicama, s tim što odmah mogu da je primenjuju kad je reč o zahtevima za vize koje podnose studenti, srednjoškolci, profesori, naučnici koji tokom usavršavanja i “prenosa znanja” ne stiču nikakvu zaradu. Olakšice se odnose i na lica koja u Evropsku uniju dolaze sa “dobrovoljnim zadacima”, a to znači kad idu u evropske ili međunarodne humanitarne i slične misije. Vize i dozvole za privremeni boravak će biti izdavane na rok do godinu dana, a izuzetno i duže, nalaže uredba EU. Jedini poseban postupak važi za specijalizaciju u medicini i tu države evropske dvadesetpetorice moraju ponaosob odlučiti da li će prihvatiti studente i stručnjake iz “trećih zemalja” koji žele da se usavrše na tom polju.

Naime, u nekim zemljama postoji višak lekara, kao recimo u Belgiji, a u nekima manjak, odnosno nedostatak lekara-specijalista i onda će se i dozvole davati “selektivno”. Svaka zemlja članica EU može samo na svojoj teritoriji ograničiti boravak studentima i stručnjanica iz SCG i zemalja zapadnog Balkana, ali se u uredbi Saveta ministara EU naglašava da olakšice za kretanje po više zemalja Unije treba dati posebno, kad se radi o učešću u programima EU koji zahtevaju pristup obrazovnim ustanovama u više država.

Krajem prošle godine EU je zemljama zapadnog Balkana omogućila učešće u 25 programa Unije, koji su dosad bili dostupni samo državama Unije i kandidatima za članstvo u EU. “Jedan od ciljeva Evropske unije na polju obrazovanja”, predočeno je u uredbi EU, “jeste da Evropa preraste u prvorazredno svetsko središte za studije i profesionalno usavršavanje. Pospešenje pristupa državljana ‘trećih zemalja’ Uniji u cilju studija, ključni je činilac u toj strategiji”.

Jedan veoma važan stav u odredbi Saveta ministara Unije kaže da, ako to dozvoljavaju zakoni zemlje EU u kojoj se nalaze, studenti tokom specijalizacije u EU mogu raditi da bi zaradili dodatna sredstva za pokrivanje troškova boravka. Takođe se naglašava da lice koje želi da dobije vizu, odnosno boravak do godinu dana u cilju usavršavanja i “dobrovoljne misije”, mora dokazati da raspolaže sredstvima za pokrivanje troškova boravka, da ima povratnu avionsku ili drugu prevoznu kartu, da je zdravstveno osigurano i da ne predstavlja opasnost po javni red i bezbednost država EU.

Sledeći korak bi mogao biti da se ove olakšice prošire i na poslovne ljude iz Srbije i Crne Gore, ali sve kaže da u Evropskoj uniji čekaju da vide kako će i kojim tempom teći približavanje naše zemlje Uniji na ekonomskom i političkom planu, kroz proces stabilizacije i pridruživanja. Zasad je “Solun” ipak odškrinuo vrata Evropske unije.

Dragan Blagojević

Već okupljen tim eksperata Grčka je dosledna u nameri da se ublaži režim viza, a Luksemburg ozbiljan u naporima da se ta politika definiše Do kraja juna trebalo bi da postanu jasni rezultati prvih vidljivih napora Evropske unije da ublaži režim viza prema balkanskim zemljama. Kako će to izgledati u praksi, na šalterima konzulata zemalja EU ili na njihovim graničnim prelazima, za sada nije jasno. I nije izvesno da će do kraja predsedavanja Luksemburga Evropskom unijom (juni 2005.) svi aspekti tog pitanja biti i rešeni i konkretizovani u neizbežnom birokratskom maniru postavljanjem preciznih ne pravila, ali uputstava konzulatima koji vize izdaju u Sarajevu, Beogradu, Tirani i Skoplju. Ali, činjenica da je Grčka podsetila Luksemburg, kao aktuelnog predsedavajućeg Evropske unije, na već preuzete obaveze lidera EU prema balkanskim zemljama što se tiče ublažavanja viznog režima, i pozitivna reakcija s druge strane - jasno znači da je ova strategija Evropske unije od teorije postala politika. Kada je zvanična Atina, na samitu lidera Evropske unije u Solunu 2003. godine, uvrstila ovo pitanje na dnevni red “evropskih” tema, bila je to potvrda vodeće uloge Atine kao jedine članice EU u regionu, voljne da sarađuje sa susedima i da posreduje u rešavanju pitanja od interesa za obe strane. Kako ukazuju izvori NIN-a u Atini, to je značilo i preuzimanje izvesnih obaveza, a Atina je preuzela na sebe da pokrene rešavanje “pitanja viza” u regionu. Godinu i po kasnije, ovih dana, Grčka je podsetila sadašnjeg predsedavajućeg na ovu obavezu, a Luksemburg je to vrlo ozbiljno shvatio. Isti izvori podsećaju da ova inicijativa Karamanlisove vlade dokazuje, deset meseci od njenog izbora, da se vlada vraća “balkanskoj politici” Grčke. U prilog tome govori i poseta šefa balkanske direkcije Ministarstva inostranih poslova Grčke Vašingtonu prošle nedelje, koji je sa predstavnicima Stejt departmenta razgovarao o Kosovu. Tako je u političkoj agendi EU ostalo otvoreno pitanje ublažavanja režima viza, koje je sama Grčka pokrenula, i ona je dosledna u nameri da to okonča, a Luksemburg ozbiljan u naporima da se ta politika definiše. Kako se ovde saznaje, u Luksemburgu se već okupio tim eksperata koji će se baviti pitanjem ublažavanja režima viza EU za balkanske zemlje. Mirjana Nikić-Hatzara