Arhiva

Anketa

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00
Anketa

Tomislav Nikoli?,

politi?ar

Vi?e ne odska?e

- Setim se detinjstva, NIN-a od pre deset godina ili NIN-a danas. Kao dete samo u NIN-u nisam mogao da re?im ukr?tenicu. Danas NIN koji je oduvek odskakao od drugih novina, vi?e ne odska?e.

 

Du?an Savi?,

fudbalska legenda

Garancija ozbiljnosti

- Za mene je NIN oduvek predstavljao nedeljnik koji pripada duhovnoj i intelektualnoj eliti. On garantuje ozbiljnost, analiti?nost, sveobuhvatnost. Imao je svoje uspone i padove, u zavisnosti od politi?kih prilika koje su vladale, ali je uglavnom uspevao da zadr?i objektivnost.

Danas imam 50 godina i sa najve?im zadovoljstvom ?u se odazvati na proslavu stote godi?njice NIN-a da budem jedan od onih koji svedo?e o tome da li se promenio i u kom smeru.

 

Milorad Vu?eli?,

politi?ar

I dalje najbolji

- Kad ?ujem NIN, to me podseti na staru slavu i slavu novinarstva, na ne?to lepo i drago. Mnogi ljudi koji su umrli i mnogi koji su ?ivi podse?aju me na NIN. Bio je presti?an ?asopis koji sam ?itao jo? u gimnaziji. Godine 1991. do?iveo je prvi udarac od koga se nikada nije oporavio, smanjila se ?itala?ka publika, ali je i dalje ostao najbolji nedeljnik u zemlji.

 

Vuk Bojovi?,

direktor

Beogradskog ZOO vrta

I opozicija i vlast

- Moja se?anja se?u daleko, NIN je ono ?to sam nau?io jo? u ranom detinjstvu. Znam da ?u u NIN-u uvek nai?i na pravo informisanje. Da ne bih ?itao opozicionu, pa pozicionu ?tampu, pro?itam NIN.

 

Dragoslav Mihailovi?,

pisac

Kao da ?ujem ?moja ku?a?

- Moja prva asocijacija je kao da ?ujem ?moja ku?a?. Od trenutka kada sam u?ao u ?tampani oblik NIN-a u decembru 1967. godine, mnoge stvari su se promenile ali sam ja u svom listu uvek gledao najpre kulturnu rubriku. Na?alost, ona je poslednjih godina postala takva kao da ?eli da uspava svoje ?itaoce, ali se ja nadam da ?e moj list ipak na?i u sebi snage da bar tu rubriku radi druga?ije.

 

Alisa Mari?,

?ahistkinja

Poverenje i dubina

- NIN bih okarakterisala ovim pojmovima: ozbiljnost, poverenje i dubina. Ozbiljnost zato ?to je ona karakteristi?na za njegov pristup temi o kojoj pi?e, poverenje jer mogu da verujem u sud koji je izre?en u tekstu, dok se dubina odnosi na analiti?nost njegovih komentara.

Jovan Radulovi?, direktor Biblioteke grada Beograda

Jezgro

- Pored svih nedeljnika koji su izlazili i gasili se NIN je jedini koji je opstao i ja sam ga sa znati?eljom i??ekivao i prelistavao. Bilo je uspona i padova, a ima ih i danas, ali u njemu je uvek postojalo jezgro novinara koji su obezbe?ivali njegov kvalitet.

 

Milorad Dodik,

predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske

Analiti?nost koja podsti?e

- Kad se spomene NIN, uvijek pomislim na ozbiljno novinarstvo. Za mnoge generacije ?italaca NIN je bio prodor u mnoge teme sa druga?ije strane - analiti?nost koja je podsticala na razmi?ljanje i stvaranje vlastitih sudova. Nikada NIN nisam ?itao samo kao politi?ke novine ve? kao novine sa progresivnim stavom i standardima.

 

Ilija Petkovi?,

selektor fudbalske reprezentacije SCG

Istina

- Jo? kao de?ak sam u Kninu kupovao mome ocu ?Politiku?, NIN i VUS. NIN je bio list iz koga je dolazila istina i perspektiva onoga ?to ?e se dogoditi. Ono ?to je objavljeno u njemu uvek je imalo snagu.

 

?oko Kesi?,

glavni i odgovorni urednik ?Kurira?

Prva znanja

- ?itam NIN jo? od gimnazijskih dana. Iz njega sam sticao prva znanja o politici i kulturi. U njemu sam otkrio prve dimenzije srpskih ambicija i mogu?nosti.

 

Vesna Pe?i?,

ambasador SCG u Meksiku

Mladost

- Na moju mladost kada je NIN bio najbolji nedeljnik u biv?oj Jugoslaviji i svi smo se u porodici grabili subotom ko ?e ga prvi pro?itati. Bilo je to vreme Frane Barbijerija kao glavnog urednika.

 

Rade Zelenovi?,

direktor Jugoslovenske kinoteke

Ozbiljan izvor

- Tokom ?etrdesetak godina koliko ?itam va? list pojavljivali su se i razni drugi nedeljnici, ali je samo NIN opstao tokom svih tih godina. Kontinuirano izla?enje je njegova vrednost jer on za mene kao arhivistu predstavlja ozbiljan istorijski izvor o doga?ajima i ljudima o kojima je pisao.

Mira Stupica,

glumica

?ta NIN o tome ka?e

- ?itaju?i dnevne novine i gledaju?i televiziju uvek pomislim: dobro, ali ipak ?u u petak videti ?ta na to ka?e NIN.

 

Mladen Ivani?,

ministar inostranih poslova BiH u ostavci i predsednik Partije demokratskog progresa RS

Nezaobilazna institucija

srpskog naroda

- NIN nije samo nezaobilazan u novinarstvu, on je postao i nezaobilazna institucija srpskog naroda. On nije bio samo svjedok vremena ve? i forum za razli?ite poglede u politici, kulturi i javnom ?ivotu uop?te. ?ini mi se da se NIN svrstao u red onih magazina do ?ijeg se stava veoma dr?i ne samo ovdje ve? i u svijetu.

 

General Branko Krga,

biv?i na?elnik General?taba Vojske SCG

Dugogodi?nja ozbiljnost

- Asocira me na dugogodi?nju ozbiljnost u tretiranju pitanja od su?tinskog zna?aja za gra?ane na?e zemlje.

 

Predrag Simi?,

ambasador SCG u Francuskoj

Pozornica razli?itih mi?ljenja

- NIN me asocira na jedan list koji je predstavljao pozornicu ukr?tanja razli?itih mi?ljenja kroz niz godina i decenija. Pri?am o listu koji je uspevao da se odr?i izme?u vlasti i opozicije, da stekne veliki uticaj i postane pravo ogledalo raspolo?enja kulturne i politi?ke elite u Srbiji.

 

Laslo Vegel,

knji?evnik

Jereti?ka misao

- Tokom pedesetih i ?ezdesetih godina NIN je ozna?avao evropsku orijentaciju, a to je bila kriti?ka i jereti?ka misao ne samo kod nas ve? i u celom regionu. List je bio zna?ajan za moj razvoj.

 

Tijana Milo?evi?,

violinistkinja

Tri re?i

- NIN mogu da opi?em sa tri re?i: ozbiljnost, kreativnost, kredibilitet.

 

Du?an Radulovi?,

odgovorni urednik Radio Beograda I

?itam NIN otpozadi

- Kad sam bio klinac NIN se ?tampao u istom formatu kao i ?Borba?. U njemu je izlazio dodatak ?Panorama?. ?itao sam samo ?Panoramu? tako da i danas ?itam NIN otpozadi. Od NIN-ovih legendarnih autora u?ili smo i mi koji smo radili na Radiju.

 

Milovan Vitezovi?,

pisac

Najvi?i kriterijum

- NIN pomno pratim vi?e od ?etiri decenije i kao ?italac i kao saradnik, bez obzira na uredni?ke mene. U mojim pogledima na novinarstvo NIN je najvi?i kriterijum. Od kada mi je kao u?i?kom maturantu objavio pesme, NIN je ozbiljan deo moje biografije. Toliko puta sam govorio za NIN, da se od tih intervjua i knjiga zahvalnosti mo?e sa?initi.

Zahvalan Milovan Vitezovi?

 

Gordan Ki?i?,

glumac

Konzervativan

- Znam za NIN ceo ?ivot. Nekada sam vezivao NIN i ?Politiku?. Danas, kada sam formirao svoj ukus, mislim da je NIN dosta konzervativno politi?ki nastrojen.

 

Radovan Bigovi?,

profesor Teolo?kog fakulteta

Najvrednije u na?em

novinarstvu

- Mislim da je NIN ono najvrednije u na?em novinarstvu. Nekada je to radio sa vi?e, a nekada sa manje uspeha, ali on ipak na najodgovorniji i najozbiljniji na?in obuhvata ono ?to se de?ava u na?em kulturnom i politi?kom ?ivotu.

 

Branko Br?anin Bajovi?,

pisac, dramaturg i umetni?ki direktor Narodnog pozori?ta RS u Banjaluci

Najve?i orijentir

- NIN je za mene li?na i porodi?na ?istorija?. Istovremeno i simbol mirnodopskog, koga pamtim, i ratno-poratnog, koga ?ivim, dakle vremena u proteklih pet decenija. Za oblast u kojoj najvi?e djelujem, knji?evnost, NIN je i najve?i i najugledniji i orijentir, pri ?emu posebnu vrijednost u okviru vlastite bibliografije predstavlja ulazak u naju?i izbor - od dva - mog romana ?Mihail?, pro?le godine, pri izboru NIN-ovog ?irija za najbolji roman u 2003. godini na srpskom jeziku.

 

?arko Trebje?anin,

psiholog

Kreativni rukopis

- Dugo pamtim NIN. Za mene je to bio ozbiljan list koji nije samo informisao ve? i analizirao. Se?am se reklame ?kreativni rukopis? koja je bila ta?na jer je list imao prepoznatljive ?lanke ?iji su autori bili autoriteti u svojim oblastima. Imam utisak da je to danas izbledelo, ali ovo ka?em uz ogradu da se?anja na pro?lost mogu biti varljiva.

 

Du?an T. Batakovi?,

ambasador SCG u Gr?koj

Pouzdano ogledalo

- U na?oj kulturi, gde je diskontinuitet postao jedini kontinuitet, NIN predstavlja ne samo dobru tradiciju nego i pouzdano ogledalo srpske kulture i srpskoga dru?tva. Uz uspone i padove, bio je i ostao svetionik kulturnog ?ivota i hroni?ar politi?kih previranja. Uz sva podrazumevaju?a ideolo?ka ograni?enja NIN je u te?kim vremenima ideolo?kih represalija odslikavao kriti?ki duh srpske inteligencije i bio prostor u kojem su se sukobljavale ideje iz ?irokog spektra politi?kog mi?ljenja.

 

Ranko Risojevi?,

pisac i direktor Narodne i univerzitetske biblioteke RS u Banjaluci

Otimanje ?amotinje

- S NIN-om, u moju sobu, u ovaj ksenofobi?ni, zatvoreni svijet, ulazio je onaj drugi, koji je ?ivio iza bezbrojnih, stvarnih i fiktivnih, granica. Ponekad se to i smanjivalo, potom je opet dolazio period unutra?nje zavorenosti i straha - sve do danas, kada se ovaj evropski magazin otima i svojoj i na?oj ?amotinji. Vjerujem da ?e je prevladati.

 

Branko Cveji?,

direktor Jugoslovenskog dramskog pozori?ta

Prvih ?ezdeset

- Kad ?ujem NIN pomislim na prvih ?ezdeset godina.

 

Luka Mi?eta,

direktor Tanjuga

Ostvaren san

- NIN je jedini san koji sam ostvario. Ta?nije, imao sam tu ?ast i zadovoljstvo da radim u Nedeljnim informativnim novinama i to od vremena kada je u njemu radila reprezentacija jugoslovenskog novinarstva na ?elu sa Jugom Grizeljom, Bogdanom Tirnani?em, Borom Krivokapi?em, Aleksandrom Tijani?em, Stevanom Stani?em, Zvonkom Simi?em, Tomislavom Peternekom...

 

Tibor Varadi,

agent SCG

pri Me?unarodnom sudu pravde

Jedine novine koje

nisam prestao da ?itam

- Ima otprilike pola veka kako ?itam dnevne i nedeljne novine. Jo? pre, kao dete, donosio sam ocu ?Politiku?, ?Ma?ar so? i NIN. Kada sam po?eo da ?itam, ?itao sam iste novine. Za vreme studija u Beogradu ?itao sam ?Politiku? i NIN. Posle, u Novom Sadu opet ?Politiku?, ?Ma?ar so? i NIN. Onda je do?lo vreme kada sam, kao i mnogi drugi, prestao da ?itam ?Politiku?. Posle su do?le mnoge druge novine, pre svega ?Borba?, ?Na?a Borba?, ?Danas?, ?Vreme?. Neke su oti?le, neke ostale. NIN su jedine novine koje tokom proteklih pola veka nisam prestao da ?itam.

 

Manojlo-Manjo Vukoti?,

direktor i glavni urednik svih izdanja kompanije ?Novosti?

Prve u svom ?anru

- Novine lepe tradicije, dobre novinarske ?kole, istra?iva?ke, ozbiljne ali ne mrgodne, zabrinute, ali ne pesimisti?ke.

Va?no: uspravno izdr?ale brojne oluje. Jo?: neprestano prve u svom ?anru. I: sutra?njica ?e biti lep?a a godine samo simbol neprolaznosti.

 

Vojin ?or?evi?,

predsednik ?Si end Si grup?

Odli?an ?asopis

- NIN je pouzdan ?asopis kome se mo?e verovati, koji obra?uje aktuelne i zna?ajne teme kroz intervjue i komentare iz kojih se mo?e dobro razumeti sada?nji trenutak, kao i predvideti razvoj pojedinih situacija u budu?nosti. Sve u svemu, odli?an ?asopis.

 

Darko Ribnikar,

generalni direktor ?Politike?

Tri slova neophodna za ?ivot

- NIN je za mene kao zaraza - ne mogu bez njega i kada mi se ne dopada, a ?esto mi se nije dopadao. ?itam ga od vremena kada je u njemu radio Najdan Pa?i?, Zira Adamovi?, ?or?e Radenkovi?, reporteri poput Tihomira Le?i?a, kad su ga ure?ivali Frane Barbijeri, Slava ?uki?, Mirko ?eki?... I danas redovno ?itam NIN i ta tri slova su mi neophodna za ?ivot.

 

Aleksandar Ili?,

 ambasador SCG u ?e?koj

Sredi?te liberalnog

srpskog novinarstva

 

- ?itao sam jo? kao gimnazijalac stari NIN, bile su to novine a ne magazin. Od tada do danas, uprkos retkim pokleknu?ima, za mene je NIN bio i ostao sredi?te liberalnog srpskog novinarstva. Nadam se da ?e tako biti i ubudu?e.

 

Predrag Bubalo,

ministar privrede

Sa?eto i analiti?ki

- NIN je jedna od mojih uspomena iz mladosti jer ga ?itam iz tog doba. Jo? tada sam se opredelio za dru?tvene nauke i interesovala me me?unarodna i unutra?nja politika i ono ?to sam propustio da saznam iz dnevnih novina nalazio bih u NIN-u obra?eno na sa?et i analiti?ki na?in.

 

Akademik Dejan Medakovi?

Da vrati staru slavu

- Na mnogo toga, na jednu slavnu epohu koja je zaboravljena a nije nastavljena onako kako su pokreta?i NIN-a, a me?u njima i ja kao saradnik od prvog broja, sanjarili. Ako i?ta ?elim NIN-u to je da vrati svoju staru slavu i da prevazi?e moralna posrnu?a na?ega vremena.

 

Miodrag Babi?,

predsednik koncerna Hemofarm

List kome se veruje

- Za NIN se mo?e re?i da je to solidan list, kome se veruje. Posle svih oscilacija i isku?enja zadr?ao je ozbiljnost.

 

Srba Ignjatovi?,

predsednik Udru?enja knji?evnika Srbije

?al

- Stari NIN, novinskog formata, sa dodatkom ?Izbor?, ne?to je za ?ime i danas vredi ?aliti. Na?alost, mislim da se danas dosta toga promenilo i da je nekada?nji presti? NIN-a izgubljen.

 

Velimir-Bata ?ivojinovi?,

glumac

Bez ?ega se ne mo?e

- NIN je postao tradicija, ne?to naro?ito i izuzetno bez ?ega se ne mo?e. Slavite 70 godina? Pa mi smo vr?njaci. Sre?no!

 

Ivan Tasovac,

direktor Beogradske filharmonije

Tajne u kafani ?Bosna?

- Kada ka?em NIN, mislim na kafanu ?Bosna? gde, ako imate sre?e, mo?ete da sretnete najve?a novinarska pera, a ako imate jo? malo vi?e sre?e mo?ete da saznate nekoliko dana ranije ono ?to ?e ostali pro?itati u slede?em broju na?eg najuglednijeg nedeljnika.

 

Akademik Nikola Hajdin

Najugledniji ?asopis

- NIN je na? najugledniji ?asopis koji je, kada se pojavio posle Drugog svetskog rata, predstavljao ne?to novo i doprineo podizanju svesti kod na?ih intelektualaca.

 

Milan Parivodi?,

ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom

?elim vam dug vek

- Kada ugledam primerak NIN-a pred sobom, vidim tradiciju nedeljnika koji decenijama uglavnom na ozbiljan na?in analizira probleme na?eg dru?tva. ?elim vam dug vek i uspe?nu borbu za pobedu znanja i napretka na duhovnom nebu Srbije.

 

Bogoljub Kari?,

predsednik PSS

NIN je srpska ?itanka

- Sedamdeset godina postojanja i trajanja jednog medija kao ?to je NIN, posebno na ovom prostoru i u dru?tvenim promenama koje su se dinami?no, a ?esto i sudbonosno de?avale upravo u tim vremenima, samo govori o njegovoj vrednosti. Poku?avali su da pretnjama i napadima slome NIN, pa ?ak i da ga potpuno ugase, ali su zaposleni, novinari i ?itaoci uspeli da se odupru pretnjama, politi?kim pritiscima, ucenama i sa?uvaju NIN.

Slobodan sam da ka?em da sam i li?no bio u prilici da pomognem NIN-u kada je bio u te?ko?ama i kada je postojala namera da bude uga?en, ne obaziru?i se na pritiske i pretnje koje su mi zbog toga upu?ivane i ?to sam zbog toga imao li?nu ?tetu.

Za sedamdeset godina postojanja na stranicama NIN-a zapisan je dobar deo srpske istorije. Uz ovaj nedeljnik su rasle, iz njega u?ile i stasavale generacije. Zato slobodno mogu re?i da je NIN srpska ?itanka.

?estitaju?i vam jubilej ?elim vam da nastavite da radite hrabro, profesionalno i odva?no i ne dozvolite da vam politi?ari budu glavni urednici jer su politi?ari najlo?iji urednici. To je najbolji na?in da vam tira? raste i da NIN zauzme mesto me?u uglednim svetskim nedeljnicima poput ?Tajma?.

Zaposlenima u NIN-u ali i drugima u ?tampanim i elektronskim medijima poru?ujem da - kada Bogoljub Kari? postane premijer - niko u ovoj zemlji ne?e smeti da ugro?ava, preti i ucenjuje ljude ni u jednoj profesiji. Naprotiv, podstica?emo kreativnost, razvoj i sve snage koje vode napretku i prosperitetu.

 

Aleksandar Milutinovi?,

direktor JAT-a

Detinjstvo

- Setim se detinjstva i svog oca koji je redovno ?itao NIN, pedesetih.

 

Dragan Jeremi?,

direktor Uprave carina

Nezavisnost i objektivnost

- Kad ?ujem NIN pomislim na profesionalizam, na nezavisne i objektivne novine.

 

 

?eljko Joksimovi?,

peva?

Stabilnost

- Kad ?ujem NIN pomislim na ozbiljne novine, na ne?to ?to dugo traje i ?to ?e jo? dugo trajati. Na ne?to stabilno.

 

Lepa Brena,

peva?ica

Bez primitivizma

- Prvo mi padne na pamet ozbiljan ?asopis. NIN nije podlegao jeftinom primitivizmu i skandalima. Dopadaju mi se mi?ljenja ljudi koji nisu podlegli takvom uticaju i ?ije konstruktivne kritike mo?ete da uramite kao pravilo.

 

Petar Kralj,

glumac

Tra?ak svetlosti

- Pojava NIN-a posle Drugog svetskog rata bila je jedan od prvih tra?aka svetlosti, to je bio nagove?taj novih sloboda, znak da ?e se slobodnije pisati.

 

Sreten Ugri?i?,

 knji?evnik i direktor Narodne biblioteke

Dve asocijacije

- Kada neko ka?e NIN imam dve asocijacije. Prva asocijacija je NIN-ova nagrada za roman godine i to je trajna asocijacija. Druga asocijacija je trenutno aktuelna i to je asocijacija na Vojislava Ko?tunicu.

 

Neboj?a Bugarinovi?,

predsednik NUNS-a

Najzna?ajniji nedeljnik

- NIN je na? najstariji i najzna?ajniji nedeljnik preko koga sam se informisao i ulazio u svet politike.

 

Vladeta Jankovi?,

savetnik premijera Srbije

Ideja umerenog napretka

- Pre svega, ?ini mi se, pomislim na kontinuitet i trajnost. Zatim, na ne?to ?to uslovno nazivam idejom umerenog napretka. I najzad - sasvim privatno - na Mihizove knji?evne kritike koje su me jo? kao gimnazijalca nau?ile kako se ?itaju knjige.

 

Akademik Vojislav Stanov?i?

Novine za intelektualce

- Se?am se kad je NIN po?eo da izlazi u formi ?Politike? i bio rado ?itan. Kasnije je imao razli?ite faze, ali je uvek bilo ne?ega ?to je vredelo sa?uvati. Prosto, presti?ne novine za intelektualce.

 

Sonja Biserko,

predsednik Helsin?kog odbora za Srbiju

Izmakao me?unarodni kontekst

- NIN spada u tradicionalno najuticajnije nedeljnike u Srbiji ali je u ovoj poslednjoj fazi odigrao va?nu ulogu u stvaranju nacionalnog raspolo?enja kakvo smo imali u vreme Milo?evi?a. On ima vrlo zna?ajnu informativnu ulogu zbog svoje nacionalne politike, ali mi se ?ini da mu je u poslednjih petnaest godina pomalo izmakao me?unarodni kontekst onoga ?to nam se de?ava. ?elim da NIN ponovo postanu relevantne novine.

 

Trivo In?i?,

savetnik predsednika Srbije

Oslobo?enje od dogmatizma

- Asocira me na oslobo?enje zemlje od staljinisti?kog i svakog drugog dogmatizma koji je mileo ovim prostorime. Ja pripadam generaciji koja se jo? pedesetih godina formirala ?itaju?i NIN. Za nas je to uvek bio list koji je podizao kulturne, politi?ke i intelektualne standarde sredine u kojoj smo ?iveli.

 

Svetlana Bojkovi?,

dramska umetnica

Smirenje

- Kad me iznerviraju dnevne informativne novine, ja uzmem ove Nedeljne informativne novine da se smirim i odmorim. A bude i jo? pone?to.

 

Philip Zepter,

vlasnik kompanije ?Zepter?

Nezamagljeno prozorsko okno

- Kad sam po?eo da ?itam NIN, svi smo bili mladi; NIN na sredini dana?njeg puta, a ja na po?etku studija. ?ezdesete, u kojima su glavni ?frajeri? bili nabildovani tipovi, smenile su sedamdesete, vreme kad se kompetentnost merila obrazovanjem, informisano??u, uklju?enjem u svetska zbivanja. NIN je bio vi?e od na?eg prozora u svet. Imao je plejadu novinarskih legendi, a na ispitima smo, bez straha od gre?ke, koristili podatke iz NIN-a, posebno iz ekonomske tematike. Neki ozbiljni ljudi su ozbiljno radili svoj posao.

U me?uvremenu smo, kao dru?tvo, uspeli da negiramo korelaciju izme?u protoka vremena i mudrosti. Do?iveli smo op?te posrnu?e. Sve civilizacijske vrednosti smo provukli kroz blato. Novinarska profesija, ogledalo dru?tva, zaglibila se u mulj. Ostao sam privr?en NIN-u jer on je, uprkos posrnu?ima i padovima, za mene i danas nezamagljeno prozorsko okno kroz koje se jasnije vidi svet oko nas.

 

Zoran Stojkovi?,

ministar pravde u Vladi Republike Srbije

?itanje kao potreba

- Od rane mladosti porodi?no su se ?itali NIN i Politika. A onda, vremenom, shvati? da je ?itanje NIN-a postalo ne samo navika nego i potreba koja ne jenjava bez obzira na uspone i padove koje je NIN imao.

 

Aleksandar ?o?tar,

vaterpolista

?itam sa poverenjem

- Pomislim na najozbiljniji nedeljnik u zemlji, na istra?iva?ko novinarstvo koje ne izostavlja nijednu va?nu temu. Svako ko ho?e mo?e da prona?e odgovor za sebe u NIN-u. Ukratko, to su novine koje ?itam sa poverenjem.

 

Dra?ko Petrovi?,

direktor Telekoma Srbija

Sinonim za informisanje

- NIN je za moju generaciju bio sinonim za kulturno i politi?ko informisanje. ?injenica je da u to vreme nije bilo velikog izbora kao danas kada postoje desetine nedeljnika, ali se ne mo?e osporiti da je taj ?asopis okupljao neka od najeminentnijih pera novinarstva stare Jugoslavije. Pored izvanrednih kolumni, feljtona i kulturnih kritika, moram da izdvojim NIN-ovu nagradu za knji?evnost, koja je bila nepogre?ivi kompas kulturno-politi?kih tendencija sedamdesetih i osamdesetih godina.

 

Goran Paskaljevi?,

reditelj

Otac

- NIN me podse?a na mog oca, koji je bio prvi posleratni urednik ?Duge? i koji je uvek ?itao NIN i to preneo na mene.

 

Sini?a Kova?evi?,

dramski pisac

Tradiciju preneo i na k?erku

- Na oca pokojnog, na novine neke ?udne, dosadne, u kojima nema stripa i sportske strane a koje je on petkom donosio ku?i. A onda sam se, ?to bi rekli dana?nji klinci, ?navukao?. Sada sam tu tradiciju preneo i na k?erku koja je, bez obzira na neke kriti?ke opservacije i druga?iji senzibilitet, tako?e ?ninovka?.

 

Miljan Miljani?,

fudbalska legenda

Institucija

- NIN je izazovna stvar, pa kao i svaka izazovna stvar ?ini napor da bude komleksna. NIN je institucija.

 

Dragoljub ?arkovi?,

 v.d. direktora

i glavni urednik lista ?Vreme?

?tivo koje mogu da ?itam

- Moja prva asocijacija je na ?tivo koje mogu da ?itam. Danas kada uzmete novine u ruke, uglavnom ih pregledate. NIN su ipak novine koje, bez obzira na to da li se politi?ki sla?em ili ne, mogu da ?itam.

 

Olja Ivanjicki,

slikarka

Zajedno ?emo proslaviti

i 140 godina

- Subota! Tog dana je izlazio stari NIN a u njemu su izlazile Proti?eve likovne kritike. U nekim od njegovih kritika sam se pojavljivala i ja i to mi je bilo va?no. NIN je ostao svoj bez obzira na to ko mu je bio glavni urednik. Nadam se da ?emo zajedno proslaviti i 140 godina izla?enja.

 

Biserka Mati?-Spasojevi?,

ambasador SCG u Makedoniji

Sveta i Dragan

- Ime NIN-a me asocira na plejadu najboljih novinara i najvi?u koncentraciju profesionalizma i kvaliteta u jednoj redakciji. To je mogao da izdr?i samo NIN. Iako nema prostora da se nabroje svi oni koji su doprineli neprolaznoj slavi NIN-a, neka mi ipak bude dozvoljeno da iz krajnje sentimentalnih razloga pomenem dva imena: Svetislava Spasojevi?a, moga supruga, i Dragana Markovi?a, velikog prijatelja.

 

Radmilo Armenuli?,

 selektor teniske reprezentacije

Mlad jo? pola veka

- List moje mladosti koji je ostao mlad i verovatno ?e tako biti narednih pola veka. Drugo, to je list koji ima ne samo ta?ne ?lanke, ve? i vrlo zanimljive. Uvek je imao vrsne novinare.