Znate li šta gutate?!

Kada je R.R., rukometni trener iz Ofenbaha, gradića pored Fankfurta na Majni, u Nemačkoj, prošle jeseni zadobio relativno lake povrede vrata i desne šake u saobraćajnom udesu kod Male Krsne iz koje se vraćao “curik nah hause”, našao se u beogradskom Urgentnom centru, na neurohirurgiji, gde mu je rečeno da može nastaviti put i da mu osim jednonedeljnog odmora uz lekove protiv bolova, ništa drugo nije potrebno. Kod kuće, u Nemačkoj, redovno je uzimao analgetik - vioks (Viodždž). Posle nekih pet-šest meseci, nesrećni R.R. počeo je da poboleva od srca da bi na kraju dobio infarkt. Svima je bilo čudno da tipično sportski tip, sa besprekornim trigliceridima i normalnim koncentracijama dobrog i lošeg holesterola, dobije koronarnu bolest i infarkt od kojih je jedva izvukao živu glavu.

U poslednjih nekoliko godina, u Nemačkoj i ostalom delu Evropske unije pojavilo se više desetina sličnih slučajeva i to uvek kod ljudi koji su svoje zglobove i, uopšte, bolna stanja lečili najnovijim nesteroidnim antireumaticima i analgeticima, a najčešće vioksom. Postalo je prilično jasno da se ti lekovi mogu dovesti u vezu sa ozbiljnim oboljenjima srca.

Sve dileme su nestale posle obelodanjivanja dugo prikrivanih podataka o uzgrednom štetnom dejstvu vioksa, najpopularnijeg svetskog analgetika, leka koji je punio kase američkog Merka, giganta svetske farmaceutske industrije. Samo u toku 2003. godine, vioks je napravio obrt od 2,5 milijarde dolara. Merk je, međutim, 30. septembra prošle godine svoju zlatnu koku dobrovoljno povukao iz prodaje pošto je povedeno više privatnih sudskih procesa o njegovom smrtonosnom dejstvu na srce i krvne sudove, ali i zato što je Merk pod unutrašnjim pritiskom, nakon diskretne trogodišnje studije, ustanovio da vioks udvostručava rizik od pojave koronarne bolesti i infarkta srca. Pored ostalog, Merku nije moglo promaći da su prošle godine proizvođači jedne posebne klase lekova protiv depresije izgubili sudske sporove sa porodicama bolesnika koji su posle dužeg lečenja imali psihičke probleme kombinovane sa počinjenim ubistvima ili samoubistvima. Posle izranjanja vioksa kao “milosrdnog ubice”, u decembru prošle godine, stavljen je znak pitanja i na dejstvo jednog sličnog analgetika zvanog bekstra (Bedžtra), koji je produkt drugog svetskog farmaceutskog giganta - Pfajzera.

Vioks je, uzgred rečeno, uzimalo desetine miliona ljudi širom sveta, a tvrdi se da je nepoznati, ali ogroman broj bolesnika izgubio život zbog poremećaja rada srca prouzrokovanog dejstvom popularnog leka.

Analgetik vioks pripada klasi lekova protiv bolova i zapaljenja u svim telesnim tkivima, a naročito u zglobovima. U sebi ne sadrži steroide, tj. hormone nadbubrežne žlezde, što je dobro i za pacijente i za lekare, budući da se nesteroidni lekovi mogu uzimati dugo i potpuno bezbedno. Ko još nije čuo za brufen, iboprufen ili naproksen koji kod nas imaju dugu tradiciju i koji su se pokazali sasvim efikasnim i sigurnim. Oni, doduše, za razliku od vioksa, izazivaju stomačne tegobe, najčešće bolove u želucu, te ih neki pacijenti ne podnose najbolje. Međutim, od stomačnih tegoba zbog uzimanja lekova još niko nije umro.

Tačno 1 000 Nemaca lečenih vioksom, a među njima i R.R., Nemac, poreklom iz Male Krsne, povelo je spor sa Merkom, optužujući ga da je prikrivao podatke o štetnom dejstvu ovog leka iako je znao da ono postoji. Uostalom, sve evropske novine pisale su o naglom povećanju učestalosti koronarne bolesti među osobama koje nemaju uvećan ni krvni pritisak, ni trigliceride, a ni holesterol. U prestižnom Špiglu 8. novembra prošle godine, navedeni su datumi, mesta skupova kao i imena najpoznatijih medicinskih stručnjaka koji su iz očiglednih interesa negirali štetno dejstvo vioksa na koronarne krvne sudove. Između ostalog, u članku se nalazi i priča o izvesnom 61-godišnjaku, her Albergu Vajsu, koja se po sadržaju skoro poklapa sa pričom o rukometašu R.R.

Odštetni zahtev iznosi između 10 i 15 milijardi dolara, a u prilog oštećenima ide i rasprava koja je vođena između švajcarskih lekara i Merkovog glasnogovornika povodom studije koju su o štetnom dejstvu vioksa na srce Švajcarci publikovali 5. oktobra 2004. u Lansetu, jednom od vodećih svetskih naučnih časopisa. Umesto da podatke Švajcaraca o štetnom dejstvu leka razmotre, Merkovi ljudi su izjavili da su u pitanju preterivanja i da opasnost od leka ne postoji, što je Ričarda Hortona, Lansetovog komentatora, navelo da izjavi kako je Merk “beskrupulozan, kratkovid i neodgovoran”.

Dodavanje kapi punoj čaši usledilo je posle objavljivanja interne e-mail prepiske vođene još 1996. godine između Merkovih ljudi. Šef istraživačke grupe Merka, Ed Skolnik, pisao je 9. marta 2000. godine da su “kardiovaskularna događanja” posle uzimanja leka očigledna.

U svetu, a naročito u Nemačkoj, vodi se velika rasprava o moralnosti angažovanja uglednih stručnjaka koji su promovisali vioks iako su znali za njegove sporedne efekte opasne po srce i krvne sudove.

Da li postoji način koji bi nekome ko ne prati najnovija događanja na tržištu lekova, pa makar on bio i lekar, pomogao da se snađe i vidi da li neki lek koji uzima, možda mesecima, izaziva i neke neželjene efekte kojih nema na propratnom informativnom listiću priloženom, shodno propisima, uz pakovanje leka? Naravno, način postoji. Čak i povremeni posetilac Interneta mogao je još pre dve godine videti da lek vioks ima nepovoljno dejstvo na srce i da kao analgetik nije ništa bolji od aspirina i ostalih lekova koje u apoteci možete kupiti za trećinu njegove cene. Jedan od najboljih načina informisanja o bilo kom leku, jeste traženje podataka na adresi njnjnj.fda.gov. - “home page”, zatim, kliknuti na link “advisordž committees”, a potom na “drugs”. Takođe, može se ići na traženje specifičnih podataka pritiskanjem taba “drug safetdž and side effects”.

Momčilo B. Đorđević

(Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu)