Ko se boji Bagzija?

Odahnuli su svi koji su strepeli da Bagzi živ neće stići u Beograd. Stigao je. Avion iz Atine sleteo je u sredu oko pola dva popodne na beogradski aerodrom, odakle je dugo očekivani Dejan Milenković sa lisicama na rukama prebačen u beogradski Okružni zatvor. On sada ima dve nedelje da se spremi i uskoči u proces za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Šta li će reći kada se bude izjašnjavao o optužnici? Ili se to neće ni dogoditi, jer će Bagzi u međuvremenu postati svedok saradnik?

Dejan-Bagzi Milenković bio je do kraja 2002. godine pripadnik surčinskog kriminalnog klana. Prelazi, zatim, kod Spasojevićevih Zemunaca, s tim što mnogi postavljaju pitanje koliko je ovaj transfer bio iskren, ili je samo poslužio kao maska? Tek, njegovo ime široj javnosti postaje poznato posle pokušaja atentata na premijera Đinđića kod hale “Limes”, 21. februara 2003. godine. Pušten je iz pritvora tri dana kasnije (24. februara), I od tada mu se, zadugo, gubi trag. Spominje se kao “treći čovek iz Meljaka”, prilikom ubistva Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma, ali ništa se pouzdano ne zna sve do iznenadnog hapšenja (predaje?) u Solunu, 16. jula prošle godine. Ispostaviće se nedugo potom da je međunarodna poternica za ovim čovekom raspisana tri dana posle njegovog hapšenja, 19. jula 2004. godine. Bagzijevo ime naći će se u žiži i posle pretnji koje je LJubiša Buha Čume uputio njegovoj supruzi Jasni i doskorašnjem advokatu Biljani Kajganić, ali naročito pošto je “Vreme” objavilo transkript navodnog Bagzijevog razgovora sa njegovim advokatom.

Sledeći njegovu biografiju, jasno je da bi Bagzi mogao štošta da ispriča, redom, o Čumetu, o Spasojeviću i Legiji, a naročito o “Limesu” i atentatu na tadašnjeg premijera. Takođe, mogao bi da odgovori i na pitanje kako mu je, pored onolike policije, uspelo da pobegne iz Meljaka, odakle mu pare za dugotrajno skrivanje, zašto je odlučio da se preda, ako se predao, baš posle Legijinog iznenadnog pojavljivanja! Pa čak, mogao bi da nasluti i odgovor na možda i ključno pitanje - kako to da za njim nije bila raspisana međunarodna poternica još u vreme “Sablje”?

Ugrubo, dakle, pred Bagzijem su dve mogućnosti. Prva je da se raspriča o Spasojeviću i Legiji, i time podupre optužnicu za ubistvo premijera. Ali, posle Buhinih pretnji - a reč je o čoveku koji je Milenkovićevom advokatu posle “Limesa” rekao da poruči Bagziju da “sada može da mu se vrati” - pitanje je koliko je to verovatno. Druga je mogućnost da optuži upravo Čumeta i one koji su njemu dodelili status svedoka saradnika, i to baš u pokušaju da objasni šta je to 21. februara tražio na auto-putu u onom kamionu. Ili će se, ipak, dogoditi ona treća - da Bagzi ispriča deo onoga što misli da bi aktuelna vlast volela da čuje, dovoljno da obezbedi sigurnost svoju i svoje porodice, ali i da ne pretera u tome, kako se ne bi baš do kraja zamerio suparničkoj strani.

Ima li sve to ikakve veze sa specijalnim tužiocem Jovanom Prijićem i javnom polemikom oko njegovog opstanka na tom mestu? Veza je, u svakom slučaju, napravljena u medijima, pogotovo u onim koji u poslednje vreme naginju tvrdoj struji nekadašnjeg DOS-a, iako ga niko zvanično i ne smenjuje. Upravo se oni i zalažu da Prijić po svaku cenu zadrži svoju funkciju, uz tvrdnje da bi njegova smena bila pogubna po utvrđivanje istine o ubistvu premijera Zorana Đinđića.

Prošle srede, eto, grupa građana, okupljena oko frakcije Građanskog saveza Srbije “11. decembar” (idejni vođa: Vesna Pešić), sastala se na Trgu Republike da protestuje protiv “najavljene smene specijalnog tužioca Prijića” (citat: “Peščanik” Radija B92, 29. januar tekuće godine). Situacija pomalo paradoksalna, ali niko na to nije obratio pažnju: najzagriženiji članovi i pristalice Građanskog saveza Srbije bore se, po onoj hladnoći, za opstanak na funkciji bivšeg člana JUL-a (članska karta broj 92).

Ovaj se detalj iz Prijićeve biografije, inače, ovih dana vešto skriva od javnosti, koja se umesto toga zasipa njegovim fotografijama u svečanoj gardijskoj uniformi, i epitetima poput “srpski Eliot Nes”. A upravo je otkrivanje njegovog članstva u JUL-u nagnalo Prijića da 12. marta 2003. godine ujutru, uoči premijerove pogibije, podnese ostavku, koja će biti odbijena. Ova je činjenica, uostalom, zabeležena i u listu “Danas” od četvrtka, 13. marta 2003. godine.

Otkud, dakle, sada tolika potreba da se zaštiti Jovan Prijić, naročito posle njegovog poraza u slučaju ubistva Boška Buhe, gde je oslobođena tzv. Makina grupa? Ovim povodom je, inače, sam Prijić nedavno uputio pismo načelniku Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije, u kome se žali da su mu “određeni krugovi MUP-a Srbije” (iz vremena DOS-ove vlasti, počev od kasne jeseni 2002. godine) podmetnuli krunskog svedoka, Slobodana Resimića. Ukratko, Prijić u svom pismu tvrdi da je obmanut, da sve do polovine procesa nije znao da je Resimić instruisan u Šilerovoj pre dvavanja iskaza u policiji kojim tereti “Makinu grupu”; Prijić, čak, napominje da optužnicu protiv “Makine grupe” ne bi ni podizao da mu je ova činjenica bila poznata.

Međutim, kako NIN saznaje, MUP-ova interna istraga došla je do suprotnih saznanja: “U fazi sprovođenja istrage, u odnosu na Resimića kao jedinog svedoka, naglašeno se eksponirao i u više navrata komunicirao sa imenovanim tadašnji zamenik RJT (Republički javni tužilac) Jovan Prijić. Ovaj momenat je bitan s obzirom na to da su svi momenti vezani za Resimića bili poznati Prijiću znatno pre njegovog imenovanja za specijalnog tužioca i znatno pre delegiranja predmeta Specijalnom tužilaštvu.” Štaviše, policija “pouzdano zna” da je Jovanu Prijiću poznato da se svedok Resimić skrivao u Šilerovoj u vreme pretkrivičnog postupka, s obzirom na to da su i policija i postupajući tužilac Resimiću, zbog ispoljenog straha, nudili policijsku zaštitu. Resimić je, međutim, ove ponude odbio, s obrazloženjem da “nikome ne veruje i da se sigurnim i bezbednim oseća isključivo kod Spasojevića u Šilerovoj”.

I policija i tužioci, dakle, svesno su pokušali da zataškaju Spasojevićevo učešće u slučaju “Makine grupe”. Taj isti tužilac, sada, tužaka “pojedine krugove” u MUP-u, tvrdeći da je obmanut. Isti tužilac, i isti “krugovi iz MUP-a”, stoje i iza optužnice za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, i sada se iz sve snage upinju da ostanu na zatečenim pozicijama.

S. Ikonić

N. Vrzić