Mala vrata za projekat Jadar

Iako ni dve godine nije prošlo od kada je pod pritiskom višemesečnih ekoloških protesta Ana Brnabić teatralno „stavila tačku“ na Rio Tintov projekat „Jadar“, stalne kuknjave Aleksandra Vučića nad „propuštenom prilikom“ i neprestane aktivnosti same kompanije, učvrstile su u javnosti doživljaj da se ipak radilo samo o zarezu. Poslednju takvu epizodu gledali smo prethodne nedelje kada je Rio Sava eksplorejšn, domaća podružnica Rio Tinta, pokušala da poruši kuće na parcelama koje su otkupili u okolini Loznice i u tome bila sprečena od strane lokalnih aktivista koji se protive otvaranju rudnika litijuma. U fantastično naslovljenom saopštenju o „uklanjanju građevinskih elemenata tradicionalne arhitekture“, kompanija je objasnila da radovi na rušenju kuća nikako nisu početak izgradnje projekta „Jadar“, već da ti objekti predstavljaju „potencijalni bezbednosni i zdravstveni rizik za naše zaposlene“ i lokalnu zajednicu. Iako je takvo demonstriranje brige sigurno trebalo da doprinese poverenju, teško je ne zapitati se kako očekivati ispunjavanje visokih ekoloških standarda u planiranom postrojenju od strane firme koja svojim zaposlenima nije obezbedila ni normalan kancelarijski prostor, već su prinuđeni da se smucaju po napuštenim i delimično ruiniranim kućama. No za one manje cinične, saopštenje nudi još veću romantizaciju čitavog poduhvata: „Predmeti koje prikupimo tokom ovih aktivnosti biće kategorisani i očuvani za dalja naučna proučavanja i potencijalno muzejsko izlaganje.“ Teško da će Britanski muzej pohitati da otkupi artefakte iz kuća starih nekoliko decenija u kojima je do juče neko živeo, ali važan je trud. Uostalom, u najnovijem periodičnom „Izveštaju o sirovinama“ Evropske komisije, objašnjava se da put od javnog protivljenja rudarenju do „pasivne tolerancije“ iziskuje mnogo truda, a da fokus na kulturno nasleđe može pomoći u tome. I zaista, pre bavljenja „tradicionalnom arhitekturom“ Gornjih Nedeljica i Brezjaka, Rio Sava je organizovala program podrške starim zanatima i seoskom turizmu, u okviru koga je dodeljivala po pet ili deset hiljada evra meštanima koji su aplicirali. Reklo bi se – kao prepisano iz udžbenika, mada jeste neobično da se primenjuje u zemlji u kojoj je obično dovoljno dogovoriti se sa vlastima, a šta narod misli nije toliko bitno. „To jeste iz udžbenika. Finansirali su i arheološki projekat u kome se iskopavaju humke iz bronzanog doba na nalazištu Paulje u Brezjaku. Mislim da su se iznenadili koliko imamo pametan i radoznao narod – sada svaki seljak u Srbiji zna šta je Zakon o rudarstvu. Ne rade sve to oni zato što su dobronamerni ili humanitarna organizacija, već zato što smo uspešni u borbi“, kaže Bojana Novaković iz udruženja Marš sa Drine. A dosadašnji uspesi, izgleda, iziskuju ažuriranje udžbenika. U jesen 2021. objavljena su dokumenta o sastancima između Rio Tinta i Generalnog direktorata Evropske komisije, na kojima je konstatovano da projekat „Jadar“ ima političku podršku predsednika Vučića i da je planirano da radovi na rudniku počnu nakon izbora u Srbiji naredne godine – što se uklapalo u nameru Komisije da razvije strateško partnerstvo u oblasti ključnih sirovina i baterija sa Srbijom. Zabrinuti da je EU spremna da pruži blanko podršku ovakvom projektu zanemarivši činjenicu da treba da se realizuje u državi čija vlada ne sprovodi ni sopstvene propise o zaštiti životne sredine (da ne govorimo o obaziranju na evropske standarde), aktivisti su tražili sastanak sa šefom delegacije EU u Srbiji Emanuelom Žiofreom. Žiofre je pojasnio da strateško partnerstvo nije konkretno vezano za „Jadar“, da EU nije na bilo koji način uključena u taj projekat, kao i da ne bi ni podržala bilo kakav projekat bez studija o uticaju na životnu sredinu, koje bi potvrdile da su zadovoljeni najviši standardi zaštite. Ipak, već u junu prošle godine kada je pokrenut istraživački projekat Vektor, pokazalo se da to baš i nije tako. Radi se o projektu vrednom 5,6 miliona evra, finansiranom sredstvima EU u sklopu istraživačkog programa „Horizont 2020“, a čiji je cilj prevazilaženje izazova u obezbeđivanju sirovina neophodnih za ostvarivanje Evropskog zelenog dogovora – u koje spada i litijum. Ne samo što se Vektor fokusira na tri lokaliteta u Evropi, od kojih je jedan upravo „Jadar“ u Srbiji, već je Rio Sava već dobila deset hiljada evra od Vektora. Činjenica da nikakva studija o uticaju planiranog rudnika nije usvojena u međuvremenu se očigledno nije isprečila. Izazovi koje Vektor istražuje nisu samo tehničke prirode, već i društveni otpor rudarenju. Na sajtu projekta se iznosi tvrdnja da on nije ni za, ni protiv rudarenja, ali se istovremeno konstatuje da Evropa ne može ostvariti svoje klimatske ciljeve oslanjajući se isključivo na reciklažu kao izvor sirovina. „Navodna neutralnost projekta štiti istraživanje od optužbi da radi u nečijem interesu, jer ukoliko jedno istraživanje zauzme jasnu vrednosnu poziciju, objektivnost njegovih rezultata i nalaza može da bude dovedena u pitanje. Ako, kao istraživači, želimo da nešto bude ili ne bude slučaj (npr. treba rudariti ili ne treba rudariti), u opasnosti smo da zanemarimo evidenciju koja prkosi našim željama ili da zanemarimo relevantne perspektive i interese koji se razlikuju od naših. Vektor nastoji da prevaziđe ovakve vrste prepreka pozivajući se na vrednosno neutralnu poziciju, ali postavlja se pitanje kako je postići kada Vektor takođe polazi od pretpostavke o neophodnosti rudarenja“, kaže Aleksandra Knežević iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Neutralnost dodatno dovodi u pitanje i sastav konzorcijuma koji čini Vektor projekat, u kome se nalazi i sam Rio Tinto. „Mislim da je Vektor projekat mnogo zlokobniji od bilo čega što smo ranije iskusili u ovoj diplomatskoj igri. Evropa kroz njega ulaže milione evra u studiju o tome kako da infiltrira lokalne zajednice i aktiviste i da sazna tačno kako da ubedi javnost da je rudnik dobar. Oni bi mogli tih pet miliona da ulože u istraživanje teme kako Evropa može da živi sa manje proizvodnje, manje rudnika. Ne, oni to ulažu u projekat koji zovu neutralan, a pri tome nijedan partner u projektu nije protiv rudarenja. Gotovo svi su ili rudarske kompanije ili konsultanti rudarskih kompanija - a oni su kao neutralni. Ako su neutralni prema rudarenju, što nisu dali pare i nekom pokretu protiv rudarenja? Ne verujem da bi takve grupe uzele njihove pare, mi svakako ne bismo, ali nisu nam ni ponudili. Naš zahtev za uvid u sporazum Horizont granta za Vektor projekat je odbijen, a naveden razlog je zaštita komercijalih interesa. Međutim, javno finansiran istraživački projekat ne može imati komercijalne interese ispred prava javnosti na informisanje, tako da se sada žalimo na odluku“, kaže Novaković. Slična netransparentnost je već uočena i na terenu. Kada je istraživač Vektor projekta Mark Proktor kontaktirao sa aktivistima iz kampanje protiv Rio Tinta, njegov pristup je bio prijateljski. „Želeo je da zna kako se borimo protiv kompanije, delio je entuzijazam za rad, spomenuo da će nam rado pomoći i bio pun razumevanja“, kažu iz Marša sa Drine. Jedini problem je što projekat na kome je angažovan nije ni pomenuo, zbog čega su aktivisti odustali od dalje komunikacije s njim. „Koliko se može videti, participativni i otvoreni pristupi istraživanju (tzv. građanska nauka), koji na različite načine uključuju javnost u istraživanje i stavljaju njene interese u centar istraživanja – nisu pristupi koje Vektor inkorporira. U tom smislu, postavlja se pitanje koja je uloga javnosti u Vektoru. Da im pruži svoja lokalna ekološka znanja? Ili, da ih uputi u interese lokalne zajednice? Ili, da ih informiše o razlozima svog otpora prema rudarenju? U konačnici, najveće etičko pitanje u osnovi ovog projekta jeste čiji se interesi više vrednuju. Sa jedne strane imamo globalni interes da se smanji emisija ugljen-dioksida zbog klimatskih promena, a sa druge, ekološke interese lokalnih zajednica. Legitimno je smatrati da smanjenje emisija predstavlja dugoročni interes koji treba ispuniti, ali to ne znači da rudarenje u nekim oblastima treba da se sprovede po svaku cenu. S obzirom na to da su kompanije koje čine konzorcijum Vektora (a biti deo konzorcijuma znači imati interes da to istraživanje nekako izgleda) upletene u sam tok istraživanja (npr. Mark Proktor iz Sazani Associates član je istraživačkog tima i bavi se, zanimljivo, baš društvenim otporima rudarenju), pitanje je da li Vektor u ostvarivanju globalnih interesa zaista štiti interese lokalnih zajednica i ekološku stabilnost na lokalnom nivou od privatnih interesa rudarskih kompanija i krupnog kapitala“, kaže Knežević. Iako je Vektor projekat bio uslovljen od strane EU da uspostavi etički nadzor, godinu dana nakon pokretanja projekta još uvek nije bio sproveden konkurs za članove etičkog komiteta. Da stvar bude gora, radi se o neplaćenoj poziciji koja se reklamira mogućnošću za ostvarivanjem kontakata sa organizacijama iz rudarskog sektora. Nije baš jasno čemu bi oni služili osobama sa integritetom, spremnim da pokrenu pomenuta etička pitanja i zašto bi zbog toga pristali na neplaćeni rad. A ako tolike kontroverze prate ulogu EU u čitavoj priči, šta očekivati od srpskih vlasti? Neposredno pre nego što će vladina Radna grupa za implementaciju projekta „Jadar“ biti rasformirana u sklopu stavljanja tačke na Rio Tinto, Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) zatražio je od Ministarstva rudarstva (tadašnja ministarka Zorana Mihajlović je ujedno predsedavala grupi) kopije zapisnika sa svih održanih sastanaka, kao informaciju od javnog značaja. Ministarka je lično potpisala Rešenje kojim je zahtev odbijen, navodeći kao izgovor da su u zapisnicima „iznošeni pojedini lični stavovi članova te radne grupe i davani podaci o navedenom projektu, čije bi iznošenje u javnost imalo za posledicu ugrožavanje javne bezbednosti, imajući u vidu nedavne proteste građana“. Građani bi jurili članove po ulici da su videli zapisnike? Spisak članova je već bio javan i teško da bi se porukom „da znate šta smo govorili, poželeli biste da nam ugrozite bezbednost“ izbegla opasnost, da je bila realna. Ali nije bila – sama Zorana Mihajlović je prošle nedelje izjavila (i verovatno ostala ponosna na svoj rad): „Imajući u vidu da je priča o projektu korišćena isključivo uz pogrešne interpretacije, to je bio razlog zašto je iskorišćena takva pravna interpretacija. Generalno niko tu nije bio ugrožen.“ Prateće obrazloženje da bi objavljivanje zapisnika ujedno moglo „bitno umanjiti sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji“ nije posebno rastumačila, ali verovatno je i ono nastalo u žaru kreativnog pisanja. Kako je radna grupa rasformirana nekoliko dana nakon donošenja citiranog Rešenja, iz PAKT-a su smatrali da nema potrebe pokretati žalbeni postupak pred poverenikom za informacije od javnog značaja. Međutim, nastavak aktivnosti Rio Tinta motivisao ih je da sada zahtev ponove i ujedno pitaju šta se dešava sa zahtevom Rio Save za izdavanje odobrenja za eksploataciono polje rudnika. „Obaveštavamo vas da Ministarstvo rudarstva i energetike ne poseduje tražene zapisnike“, glasio je šokantan odgovor, a što se tiče eksploatacionog polja – upravni postupak i dalje je u toku, uprkos tome što je zbog izostanka neophodne dokumentacije zahtev Rio Save trebalo da bude davno odbijen, umesto što im je rok produžavan već 12 puta. Ovoga puta PAKT hoće uložiti žalbu povereniku, ali i tražiti od policije da utvrdi okolnosti pod kojima su dokumenti nestali iz Ministarstva. Kada su se iz Kreni-Promeni obratili BIA zbog takođe misteriozno nestalih potpisa za Narodnu inicijativu o zabrani iskopavanja litijuma i bora, reakcije nije bilo. Ni iz te, ni iz drugih ustanova. „Od kad je Zeleno-levi front ušao u parlament, pokušali smo da iskoristimo sve mehanizme da bismo saznali šta se desilo sa podnetom inicijativom, zato što je stala upravo kod podnošenja 37.000 potpisa. Postavljali smo pitanja, tražili obaveštenja od svih nadležnih unutar Skupštine, pitali i Ministarstvo za državnu upravu, i nismo dobili nikakve odgovore. I zaključili da nam od pravnih sredstava preostaje da podnesemo krivičnu prijavu za delo ’sprečavanje političkog, sindikalnog i drugog udruživanja i delovanja‘. Građani imaju pravo da se udružuju i pokreću inicijative, to im je Ustavom garantovano, a neko se našao da im to onemogućava – i to u vršenju službene dužnosti. Prijavu smo podneli Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i predložili da i mi budemo saslušani u tom postupku, ali do danas od njih nismo obavešteni ni da je prijava odbačena, ni da se po njoj na bilo koji način postupalo. Kao što je nepostupanje po narodnoj inicijativi pokazatelj, tako nas i poslednje rušenje kuća u Nedeljicama na parcelama koje je kupio Rio Tinto podseća da je namera da se taj projekat održava u životu, da se od njega nije suštinski odustalo“, kaže poslanica Jelena Jerinić. A koliko god SNS voleo da plasira tezu da su strane službe upropastile litijumsku razvojnu šansu Srbije, čini se da bi se pre angažovale na suprotnom zadatku – makar one zapadne, koje obično figuriraju kao negativci. Američki ambasador Kristofer Hil u intervjuu iz marta rekao je da se SAD trude da podrže Rio Tinto, istakao važnost projekta „Jadar“ za modernu ekonomiju i rekao da je siguran da će „sve biti u redu“ ako svi budu radili zajedno. Sa evropske strane, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić su se u petak sastali sa potpredsednikom Evropske komisije Marošom Šefčovičem i tom prilikom je potpisano Pismo o namerama između Srbije i EU. Šta je tačno potpisano, nije dostupno javnosti. Ali kada je pre mesec dana Šefčovič postavljen na mesto potpredsednika zaduženog za Evropski zeleni dogovor, Ursula fon der Lajen mu je u zadatak dala i da radi na povećanju pristupa ključnim sirovinama. A sam Vučić je kao temu sastanka naveo i sirovine, minerale i „iskorišćavanje svega onoga što postoji u Srbiji“. Luka Petrušić