Kineska senka

Predsednik Buš nalazi se u poseti Evropi da bi ublažio poremećene transatlantske odnose i pridobio saveznike za veću podršku američkoj spoljnoj politici. Ali, kako je svet postao vrlo međuzavisan, nad američko-evropske odnose nadnela se duga kineska senka. Evropska unija je donela odluku da ukine embargo na izvoz oružja u Kinu, dok se Amerika tome odlučno protivi.

Embargo na izvoz oružja u Kinu Zapad je uveo posle krvoprolića na Tjenanmenu 1989. Od tog vremena kineska trgovina sa Zapadom je postupno napredovala i danas je dosegla impresivne rezultate. Kina u robnoj razmeni sa Amerikom ima suficit od 124 milijarde dolara, a Evropskoj uniji je postala drugi po značaju ekonomski partner. Ali, embargo na izvoz oružja je ostao, iako su ga francuski predsednik Širak i nemački kancelar Šreder prilikom svojih poseta Kini nazvali “zastarelim”. Širak je otišao dalje: rekao je da su mu predočene kineske porudžbine u vrednosti od četiri milijarde evra “otvorile apetit”.

Embargo je, prema američkim tvrdnjama, u potaji kršen. U toku 2002. iz zemalja EU u Kinu se odlilo oružja i vojne opreme u vrednosti od 300 miliona, a u 2003. u vrednosti od 540 miliona dolara. (U isto vreme glavni izvoznici oružja i savremene opreme i vojne tehnologije u Kinu bili su Rusija i – što je malo poznato – Izrael.)

EU je 17. decembra prošle godine odlučila da će u narednih šest meseci “nastaviti da radi” na ukidanju embarga na izvoz oružja u Kinu. Ako se Francuska i Nemačka za to zalažu iz komercijalnih razloga, a možda i da bi demonstrirale svoju samostalnost u odnosu na Ameriku, Velika Britanija to čini i da bi ublažila nesuglasice sa evropskim saveznicima zbog svoje podrške Americi u iračkom ratu i iz želje za profitom.

Pentagon je zapretio evropskim saveznicima da će, ako ukinu embargo, biti prinuđen da s njima ograniči vojnu saradnju i da obustavi transfer američke vojne tehnologije. Čule su se i jetke optužbe da “Evropljani pomažu Kinezima da efikasnije ubijaju Amerikance” – za slučaj da Kina pokuša da silom oružja povrati Tajvan, a SAD stanu u odbranu Tajvana. Kongres je bio blaži na rečima, ali ne i u stavu: usvojio je rezoluciju u kojoj ističe da ukidanje embarga “ne bi bilo u skladu sa transatlantskom vojnom saradnjom” i da bi je čak ugrozilo.

Istovremeno, SAD i Japan izražavaju zabrinutost zbog modernizacije Narodnooslobodilačke armije Kine. Novi direktor CIA Porter Gros izjavio je da ubrzano naoružavanje Kine modernim oružjem “remeti vojnu ravnotežu u Tajvanskom moreuzu” i “predstavlja pretnju američkim trupama u azijskom regionu”. A Tokio je, prvi put od kraja Drugog svetskog rata, saglasan da je Americi i Japanu Tajvan “glavna bezbednosna briga” i da je “popuštanje napetosti oko Tajvana njihov zajednički strateški cilj”. (Kina je odgovorila da je to mešanje u njene unutrašnje poslove i slanje “pogrešnog signala” Tajvanu. A Grosovu ocenu da ona ugrožava američke vojnike – u vreme kad intenzivira vojnu saradnju sa SAD – nazvala je “neodgovornom”.)

U toku nedavne evropske turneje Kondolize Rajs, koja je imala za cilj da pripremi Bušovu posetu Evropi, dosta se govorilo o embargu na prodaju oružja Kini. Ona je saveznike uveravala da između SAD i Evrope nema razlika u pristupu Kini, ali da oni nedovoljno razumeju razmere američke zabrinutosti. Rekla je da se u Kini nedovoljno poštuju ljudska prava, da SAD strepe da bi evropsko oružje moglo doprineti “poremećaju vojne ravnoteže u regionu” ili čak podstaći Kinu na “ratobornije ponašanje” prema Tajvanu.

Nije, naravno, ni tada, a ni sada, u toku Bušove posete, ništa rečeno o tome da SAD pretenduju na monopol u trgovini zapadnim oružjem, jer je ono u velikoj meri zasnovano na američkoj tehnologiji, i da žele da kontrolišu i određuju tempo modernizacije kineske vojske, ako već same na tome ne zarađuju. Ali su i Evropljani i, pogotovo, Kinezi morali biti svesni toga.

Posle Bušovih razgovora u Briselu nazire se da obe strane moraju u nečemu da popuste. EU je nagovestila da će u nečemu pooštriti svoj Kodeks o ponašanju prilikom prodaje oružja, donesen još 1998, ili da će doneti nov, po kojem ukidanje embarga ne bi bilo potpuno. Predloženo je, tako, da kupac – u ovom slučaju Kina – “ne sme koristiti oružje ni za spoljnu agresiju ni za unutrašnju represiju”. Amerikanci su sugerisali da se EU obavezno konsultuje sa SAD i Japanom pre prodaje oružja Kini. Drugo, Evropa bi mogla da uslovno suspenduje embargo na po godinu dana, procenjujući svake godine kineski napredak u poštovanju ljudskih prava.

Kinezi tvrde da im sad nije toliko do oružja koliko do odbrane principa. Američki pritisak na EU ocenjuju kao “nerazborit” i nadaju se da u ovoj trgovini “treća strana neće stajati na putu i da će se pomiriti sa prirodnim tokom stvari”.

Baš kineski.