Ambasador sa crne liste MI 5

U Taškentu dvojica političkih oponenata predsednika Karimova usmrćena su pre dve godine u zatvoru – kuvanjem. Srednjovekovno mučenje nesrećnika primenjeno je u nastojanju uzbečke tajne policije da od njih iznudi priznanje o tobožnjoj zaveri protiv vlasti. Paranoični strah da je njegov režim u opasnosti opseda uzbečkog diktatora već godinama.

Slučaj “kuvanja ljudi” iskrsnuo je na stranicama engleske štampe 2003. godine, povodom nemilosti britanskog Forin ofisa koju je navukao na sebe Kreg Morej, ambasador Kraljevstva u Uzbekistanu. Našavši da je glas o neobičnoj smrti žrtava policije dovoljno potkrepljen i uverljiv, Morej je o tome šta se zbilo u taškentskom zatvoru obavestio svoju londonsku centralu. Vlast tobože hapsi “teroriste”, ali najčešće – žrtve takvih progona su ljudi čije je “beznađe izazvano rastućim siromaštvom i nedostatkom verskih i političkih sloboda”, izjavio je kasnije štampi.

Diplomata nije očekivao da će biti kažnjene njegova revnost i privrženost ljudskim pravima – međutim, resoru na čijem je čelu DŽek Stro nije odgovaralo da jedan ambasador Britanije na takav način opisuje postupke režima koji je “saveznik SAD u centralnoj Aziji”. Pozvan je u London i podvrgnut disciplinskom postupku, pod optužbom za “opijanje na radnom mestu”. Na kraju je izgubio nameštenje. Međutim, ne po osnovu nedokazanih optužbi, već kada mu je britanska tajna služba MI 5 uskratila poverenje koje se zahteva da bi jedno službeno lice imalo pristup “strogo pov.” dokumentima.

Posle skoro dve godine preganjanja, pre nekoliko dana je javljeno da je optužba o zloupotrebi alkohola povučena i da su se Kreg Morej i Forin ofis sporazumeli – da ambasador napusti britansku diplomatiju.

“Oštro vladanje” predsednika Uzbekistana zemljom već je i ranije bilo podvrgnuto javnoj kritici cele mreže osmatračkih grupa i organizacija zaduženih za “stanje ljudskih prava” (uglavnom u pojasu tzv. spoljne bezbednosti Rusije). Brojni posmatrači učestalo “signaliziraju faul”, govoreći da Karimov u stvari teroriše Uzbekistan. Marta/aprila i krajem jula 2004. uzbečka policija je dva puta suzbijala tobožnje upade terorista. U oružanim sukobima bilo je više od 50 ubijenih.

Brojni stručnjaci za područje upozoravaju Vašington da američko tolerisanje Karimova može biti od koristi Al kaidi i drugim ekstremističkim organizacijama. Razočarani u Ameriku, uzbečki politički nezadovoljnici mogli bi se zaista prikloniti teroristima! Slične pritužbe nisu, međutim, uticale da Vašington promeni stav.

S otkazom u džepu, Kreg Morej je odlučio da se okuša u britanskoj politici, i to već na prvim sledećim nacionalnim izborima (u maju), kao protivkandidat Blerovom šefu diplomatije Strou. Rekao je da neće odustati od dokazivanja da je bio u pravu i da će saopštiti nove pojedinosti o Taškentu. On je nagovestio da uzbečka policija čak sarađuje u obaveštajnim aktivnostima Britanije i SAD, jer je “optužio Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo da koriste obaveštajne podatke pribavljene od ljudi u Uzbekistanu pod torturom”.

“Kada sam prvi put došao u Uzbekistan (2002. godine) i pozvao druge ambasadore EU govoreći im ‘Gospode, ovde je stanje ljudskih prava užasno, to je zaista gadna diktatura’, dvojica njih su bili sasvim direktni: ’Da, znamo. Međutim, mi to ne pominjemo jer Uzbekistan je bliski saveznik Sjedinjenih Država’”, citiran je Morej.

“Amerika aktivno održava jedan od najgorih režima na svetu i to je sramno. Posebno je nečasno kada se dovede u vezu s hipokrizijom Bušovog inauguracionog izbornog govora (u januaru), u kojem je rečeno da će SAD raditi na suprotstavljanju diktaturama i pomaganju demokratija širom sveta, dok u Uzbekistanu postupaju tačno suprotno.”

Okosnicu Morejove očigledno već počete političke kampanje čine ukazivanja na “ilegalnost rata u Iraku” i na “propuste britanske vlade da pomogne borbu za ljudska prava u inostranstvu”. Ambasador će napisati knjigu o karijeri u Taškentu. Nije isključeno da će epizoda o “kuvanju ljudi” ilustrovati s kakvim je nadama počeo 21. vek u centralnoj Aziji.