Pripreme za najgori scenario

Statistike kažu da su u poslednjih četrdeset godina Hrvati postali deblji i viši, a za nekoliko santimetara produžile su im se ruke i noge. Stručnjaci Tekstilno-tehnološkog fakulteta u Zagrebu, koji su sproveli istraživanje, zaključili su da je novi izgled nacije u skladu s njenim evropskim kursom, a prosečan Hrvat je, navodno, najsličniji prosečnom Nemcu.

Duže noge i stopala ipak nisu ubrzale hrvatski korak ka Evropskoj uniji. Upravo suprotno. U zemlji i dalje nema političke volje za hapšenjem odbeglog generala Ante Gotovine, što je glavni uslov da bi zagrebačka diplomatija 17. marta počela da pregovara o ovoj temi. Haško tužilaštvo i sve članice Evropske unije smatraju da je Ante Gotovina u Hrvatskoj ili u Bosni i Hercegovini, a štite ga upravo oni koji bi trebalo da ga hapse. Premijer Sanader i predsednik Mesić tvrde da su evropski ultimatum konačno shvatili ozbiljno i poručuju da niko, pa ni general Gotovina, ne može biti van zakona i ucenjivati zemlju.

Policija nudi 350 000 kuna ili oko 47 000 evra za svaku korisnu informaciju o prebivalištu bivšeg komandanta operacije “Oluja” iz 1995. godine, a domaće pravosuđe potvrđuje da svaki policajac u Hrvatskoj može da uhapsi nekadašnjeg veterana Legije stranaca. Predsednik države apelovao je na Evropsku uniju tražeći dodatnih mesec dana da se potraga uspešno privede kraju, a premijer je pozvao opoziciju da ponese svoj deo odgovornosti ako stvari krenu loše. Rezultata nema. Ni evropskih, ni domaćih.

Javnost se u međuvremenu polako priprema za najgori mogući scenario, a to je slom zvaničnog proevropskog kursa iz predsedničke kancelarije na zagrebačkom Pantovčaku i premijerske u Banskim dvorima. Jedna od najcenjenijih vesti na domaćem tržištu informacija upravo zato se ticala nedavnih razgovora predsednika Srbije Borisa Tadića sa kolegom Stjepanom Mesićem u Zagrebu prilikom njegove svečane inauguracije. Tadićev poziv da Hrvatska i Srbija zajedno uđu u Evropu potvrdio je sve sumnje ovdašnjih evroskeptika. Ako gost iz Beograda, u jeku svih hrvatskih ambicija, usred Zagreba može da aludira na zajednički put Hrvata i Srba, onda ni od Evrope ne treba da se očekuje ništa bolje.

Glavni grad Hrvatske već je dugo prekriven ogromnim panoima koji poručuju da je Evropska unija “čista pušiona” s dodatkom EU=DŽU. Autor poruke je nekadašnji dopisnik zagrebačkog “Vjesnika” iz Bona i bivši glavni urednik ovih novina Nenad Ivanković, koji trenutno vodi radikalne bivše frakcije vladajuće Hrvatske demokratske zajednice. Ono što se ranije bez kolebanja zvalo primitivnim ekstremizmom danas dobija oblike poželjnog rodoljublja. Nacija se plaši parolama da u Evropskoj uniji više neće smeti da jede domaći “sir i vrhnje, kulen i pršut”, a moraće da prihvati strane radnike i strane vojnike, ljude drugog jezika i druge vere, različite boje kože i seksualne orijentacije.

Kad prvi čovek države u takvoj situaciji sa svoje inauguracije poruči: “Ne želim dijeliti, nego objedinjavati, ne želim vladati, nego služiti!”, strah od imaginarnog zajedništva sa tek neznatno drugačijima od sebe počinje da dobija zabrinjavajuće dimenzije. Evrofobiju pojačava činjenica da predsedavanje Evropskom unijom u junu preuzima Velika Britanija koja se, uz Francusku, smatra tradicionalnom zaštitnicom srpskih i projugoslovenskih interesa na Balkanu.

Zapadne diplomate u Zagrebu ubeđene su da Hrvatska ne želi da uhapsi i izruči Antu Gotovinu i ne vide po čemu se onda, u odnosu na Haški tribunal, razlikuje od Srbije. U takvom stavu nije uspela da ih razuveri ni nova šefica diplomatije Kolinda Grabar-Kitarović, koja sada vodi Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija. Pokušaj da se diplomate akreditovane u Zagrebu odobrovolje jednodnevnim skijanjem u odmaralištu Bjelolasica neslavno je propao, a predsedniku Mesiću odmah je sugerisano da u svoj inaugurativni govor nipošto ne uvrsti poruke koje bi mogle da se protumače kao pokušaj da Hrvatska na mala vrata uđe u Evropu i povede Gotovinu sa sobom.

Nema prečice za Evropu, postoji samo redovni put koji znači potpuno poštovanje vladavine prava, poručio je Zagrebu i predsedavajući Evropske komisije za proširenje Unije Oli Ren. Svedeno na preciznu prognozu to znači da će, ako Ante Gotovina do 17. marta bude u Hagu, Hrvatska do 2009. godine biti u Evropskoj uniji zajedno sa Turskom, koja na to čeka već deset godina. Druga mogućnost je zajednički evropski ulazak Hrvata i Srba o kome je govorio predsednik Boris Tadić.

Građanin-predsednik i premijer-realista Hrvatima treba da objasne ono što Evropljani odavno znaju. Da Ante Gotovina nije uhapšen zato što bi to pokazalo da vlast više ne može da se nosi sa optužbama da je moderna Hrvatska ujedinila svoje teritorije i homogenizovala svoje stanovništvo paljenjem imovine i proterivanjem pobunjenih građana druge nacionalnosti. I da zato niko nije odgovarao. Ni u Hrvatskoj, ni u Evropi.