Urbanova

Ovih dana živa legenda našeg pozorišta Nevenka Urbanova uručila je gradu Beogradu dragocen poklon – bistu kralja Petra Prvog Karađorđevića. Bista je rad njenog supruga, slavnog vajara Dušana Jovanovića Đukina (1891-1945). Želja darodavke je da se na osnovu gipsanog rada izlije bronzana varijanta biste i da se postavi pred školom u ulici kraljeva imena.

Tako će Beograd najzad imati spomenik ovom najpopularnijem kralju novijeg doba, koji živi u narodu kao krunisana glava izuzetne dobrote, skromnosti i mudrosti. Svaka anegdota o njemu odražava takav doživljaj prvog kralja dinastije koja je došla posle Obrenovića 1903. godine. Posebni je kuriozitet da je Nevenka Urbanova, mnogo mlađa savremenica kralja Petra Prvog, kao devojčica čak imala priliku da ga sretne. Stajala je u špaliru malih sokolica u centru grada. Kralj je izašao iz svojih kočija, prišao im i nekoliko devojčica pomilovao po glavi. Među njima i malu Nevenku.

Večno mlada Nevenka gotovo devojački uzbuđenim glasom javila mi je vest da je njen poklon sa zadovoljstvom primljen i da će rad njenog muža krasiti jednu od beogradskih ulica. Ova bista spada među realističke portrete poznatog vajara. Đukin je zapamćen u istoriji našeg vajarstva kao prvi kipar koji je prošao i kubističku fazu, kada je u Parizu vajao i Brankusi. To je bio jedan od retkih perioda kada nismo zaostajali za tendencijama svoga vremena u doba velike urbanizacije međuratnog Beograda.

Ima nečeg metaforičnog u Nevenkinom zvučnom prezimenu – Urbanova. I zaista, u njenoj pojavi pre rata i neposredno posle rata bilo je nečeg izrazito urbanog, te raskošne glumice koja se družila sa modernistima, igrala savremene komade i posećivala Pariz u doba kartela.

Urbs na latinskom znači grad. To se u doba drevnog Rima pre svega odnosilo na gradove okružene zidom, počev od samog grada na sedam brda. Ta imenica je dala čitavu porodicu reči koju upotrebljava savremeni svet – urbanizacija, urbanost, urbanitet, urbanizam, urbanist, interurban i slično. Najpoznatija je krilatica urbi et orbi (orbi – okolina, svet) što znači u gradu (Rimu) i oko njega, to jest u celom svetu. To je naziv papskih poslanica obaveznih za sve katolike sveta.

Na svetskoj premijeri Mrožekovog “Tanga” 1965. godine, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u režiji Miroslava Belovića u svojoj poslednjoj ulozi na sceni Nevenka Urbanova je igrala Eleonoru, ženu modernih, urbanih nazora. Ona jednog trenutka kaže svom konzervativnom sinu: “Mi smo razarali epohu.” Misleći na to da je ta generacija razarala sve staro savremenim duhom i urbanizacijom za neke bolje, druge duhovnosti. Ovih dana Urbanova daje svoj prilog bitnom sećanju na kralja koji je, budući za demokratiju, bio za nešto najbitnije u Srbiji, aktuelno do današnjeg dana.