Tibetanske vežbe

Opet vežbam Tibetanske vežbe, one, koje je iz Indije u Britaniju doneo jedan engleski pukovnik. U Londonu sam, lane, i prestao sa Tibetanskim vežbama. Zbog Vimbldona. Teniskim strastima nisu ravna ni kockarska. Da je Dostojevski bar jednom bio na Vimbldonu, napisao bi roman o tenisu, a onaj o kockanju bi zapalio kao lako, bledo štivo.

Jednog jutra u Čelziju, sećam se, bio sam pred dilemom; da li da zakasnim na metro za Vimbldon ili da završim Tibetanske vežbe. I, kao loš kockar, žrtvujem Vežbe, recimo, zbog sestara Vilijams. (Moje saučešće za sestru Jutende) Sutradan, batalim Vežbe zbog Barbare Šet. Trećeg dana, već, nisam imao ni grižu savesti što ne radim više Tibetanske vežbe. Četvrtog dana tresla me je teniska groznica; Mirjam Kazanova igrala je na Centralnom terenu protiv Xastin Enan...

I, tako, zaboravim na Tibetanske vežbe i pri povratku u Beograd. Čovek je, uglavnom, moralna slabotinja...

Kad, prošle nedelje, ponovo počnem da sanjam opsesivni san iz detinjstva. Frojd bi rekao da je to moj sukob sa patrijarhalnim ocem, Jung bi, možda, uvažio moje prisećanje na planetarnu kataklizmu u kojoj su dinosaurusi najgore prošli. Ili sam “prepljeskao za večeru”?

A san kreće ovako; na Zemlju poleće kiša meteora i hoće da se sruči nad Beogradom, tu, na Kalemegdanu kod Ušća gde stojim kao čuvar Balkana, planete. I gotovo, meteori samo što me nisu spržili. I, onda, u samoodbrani, kao Mojsije, manem rukom kroz vazduh i skrenem kišu meteora! Srce mi lupa u grlu, budim se u znoju lica svog. A Beograd mirno spava, nije ga briga što na njega ide ogroman asteroid prečnika 1,2 kilometar i što 2014. godine može da nas tresne. Britanski naučnici na to najozbiljnije upozoravaju dok američki i francuski fingiraju. Jer, ako tresne asteroid, biće malo bučnije nego na vašaru u Šapcu.

Spava mirno Beograd, baš ga briga da li ću moći da skrenem sa putanje i asteroid “2003 Ku 47”. Kao, to je moja briga još iz detinjstva. Ali, aman ljudi, ako sam Mojsije, nisam bog! No, dobro, snaći ću se već.

Okrenem se na drugu stranu, zaspim nekako. Kad spava Beograd, što ja da ne spavam? Ako tresne, nek tresne, briga me. U ostalom, jedino tako, izgleda, možemo da se rešimo pošasti neliberalizma.

Kad, da vidiš, sada mi u san dolazi Buda. I kaže mi: “Počni ponovo da radiš Tibetanske vežbe.” Kaže mi smrtno ozbiljan.

Tu se lecnem jer i jednom Đorđu iz Zvečke kod Obrenovca, nekako, pred ovaj rat, javio se Isus i terao ga da zajedno rade fiskulturu. Ono, što nas teraju u školi, parterna gimnastika. A moj Đorđe ležao teško bolestan. Nego, posluša Isusa, ustane iz kreveta i počnu da rade gimnastiku, zajedno. Sklekovi i tako to. I Đorđe ozdravi, a, evo, ozdravi i Srbija. Sva puca od zdravlja.

Elem, počnem da radim Tibetanske vežbe. Prva vežba.

“Prvi ritual jednostavan je”, kaže onaj engleski pukovnik.”Treba samo ravno stati i raširiti ruke, paralelno sa tlom. Zatim se okrećete oko sebe sleva nadesno, u pravcu kazaljke na satu. Okrećete se oko sebe dok vam se malo ne zavrti u glavi. To deca stalno čine dok se igraju, a vi time pokrećete prvi vrtlog energije vašeg tela.” Naravno, ne treba preterivati, a derviši, recimo, preteruju. Oni se okreću preko sto puta da bi pali u religiozni trans, dok se lame okreću dvanaestak puta “koliko samo da pokrenu vitalnu energiju tela”.

Okrenem se dvanaest puta oko sebe kao pravi lama sa Tibeta. I, vidim, Buda zadovoljan mnome. Kad, zvoni telefon. Zvrn, zvrn! Ko sad uznemirava, mamicu mu, kad sam, već, na Tibetu, Himalaji mi do kolena i vidim Isusa, meditira sa lamama. Alo, alo. “Jeste li vi Dragan?” Ja sam! Kad, udbaš provocira: “Da li ste vi pre sedam godina davali časove iz hemije?” Ne, davao sam časove iz alhemije i metafizike, a sada radim Tibetanske vežbe.

I tu Udba ostane bez teksta, spusti slušalicu.

Krenem na Drugu vežbu. “Nakon prvog rituala sledi drugi koji još više pobuđuje sedam vrtloga u nama”, nastavlja engleski pukovnik. Lame rade taj ritual na jednoj vrsti molitvenog tepiha te, brže-bolje, uzmem otirač iz kupatila.

Ispružite se na pod sa licem prema gore. Ispružite ruke duž tela i položite dlanove na pod sa sastavljenim prstima. Zatim podignite glavu s poda i privucite bradu na prsa. U isto vreme podignite noge u uspravan položaj. Leđa ostaju potpuno na podu... Kad, opet, telefon. Zvrn, zvrn. Zovu iz NIN-a. “Dolazi hitno! Mićun stiže u redakciju pola sata ranije od dogovorenog vremena!”

Auuu, šta ćemo sad, majkoviću!? Lako je Mićunu da stigne i pre vremena na intervju kad ne radi Tibetanske vežbe. I, opet, ona hamletovska dilema. Da li završiti Vežbe ili stići na metro za Vimbldon? Ali, kako posle da Budi pogledam u oči kada mi dođe u san?

Treća vežba. Pukovnik kaže: “Gledao sam kako više od dvesta lama vežba taj ritual.” Kad, telefon. “Dragi, da li bi svratio do pošte da platiš struju?” Blago lamama, ne plaćaju struju...

Stignem tako do Pete, poslednje, vežbe. Radim “kobru”. Znate, valjda, taj položaj i iz joge. Donji deo tela vam je čvrsto pripijen uz pod, a gornji deo tela rukama gurate što dalje od poda, glave zabačene što više unazad da ličite na kobru spremnu za napad.

Kad, opet, telefon. Ovog puta mobilni. Dignem se sa poda, ja, kobra, do mobilnog. Kad, klik. Prekinu se veza. Verovatno, opet, onaj udbaš. Hteo da se upiše na časove alhemije i metafizike pa se predomislio...

Nego, počnite sa Tibetanskim vežbama. Korist je višestruka, rezultati čudesni. Prvo, prestaćete da zavisite od Elektrodistribucije, od gradskih toplana, zavisi na šta se grejete. Sa Tibetanskim vežbama sam sebi postaneš izvor energije, sam sebe greješ i to besplatno. A gde to ima? Samo na Tibetu, među lamama, tamo gde je i Isus naučio da leti. I šta ti, recimo, fali da naučiš da skačeš iz tela u telo, da menjaš tela kao košulje i gaće? Šta ti fali da naučiš da skačeš sa planete na planetu? Da, jednostavno, ne zavisiš više od toga da li će asteroid da pljesne o Zemlju, da si, prosto, iznad toga. Iznad asteroida i zemaljskih bogova. Iznad Buša, iznad novog svetskog poretka. I da možeš slobodno da kažeš: Laku noć, Budo, laku noć Krišna! Nađite za noćas nekog drugog Mojsija koji će da rasteruje kišu meteora nad Beogradom, nad Zemljom.